Marta Kos: EU je obustavila sve isplate Srbiji u okviru plana razvoja. Nažalost, nakon deset godina njene kandidature, vidimo nazadovanje u oblastima vladavine prava, demokratije, slobode izražavanja i naročito slobode medija

Evropska unija (EU) obustavila je finansijsku podršku Srbiji zbog politike Beograda prema pravosudnom sistemu, izjavila je danas komesarka EU za proširenje Marta Kos, javlja RIA Novosti.

U ovom trenutku smo obustavili sve isplate (Srbiji) u okviru plana razvoja, jer ponovo konstatujemo nazadovanje u pravosudnom sistemu. Dok to ne bude ispravljeno, zemlja neće moći da dobija finansijsku podršku EU

"U ovom trenutku smo obustavili sve isplate (Srbiji) u okviru plana razvoja, jer ponovo konstatujemo nazadovanje u pravosudnom sistemu. Dok to ne bude ispravljeno, zemlja neće moći da dobija finansijsku podršku EU", rekla je ona na konferenciji u Friburgu.

Evropska komisija razmatrala je prekidanje finansijske pomoći Srbiji kao zemlji-kandidatu zbog nazadovanja u demokratskim procesima, izjavila je ranije komesarka EU za proširenje.

Marta Kos je već najavila moguće zamrzavanje sredstava iz takozvanog "Plana rasta" zbog pravosudnih reformi, a najavljeno je da će konačna odluka biti doneta nakon što Venecijanska komisija saopšti svoje mišljenje o takozvanim "Mrdićevim zakonima".

Kos je, navodno, ocenila da usvajanjem i sprovođenjem tih zakona Srbija nazaduje na EU putu i tražila je da se njihova primena zakonski obustavi.

"Srbija je veoma polarizovana. Nažalost, nakon deset godina njene kandidature, vidimo nazadovanje u oblastima vladavine prava, demokratije, slobode izražavanja i naročito slobode medija", rekla je Marta Kos, prenosi RIA Novosti. 

Srbija je veoma polarizovana. Nažalost, nakon deset godina njene kandidature, vidimo nazadovanje u oblastima vladavine prava, demokratije, slobode izražavanja i naročito slobode medija

Venecijanska komisija je odgovorila na zahtev Srbije da iznese stav o setu pravosudnih zakona i to na 23 stranice. Komisija, u izveštaju koji je objavljen na sajtu, navodi da promene zakona utiču na raspodelu nadležnosti i obim hijerarhijske kontrole unutar javnog tužilaštva, proširuju okolnosti u kojima se privremena imenovanja i ponovna imenovanja mogu koristiti i u sudstvu i u tužilaštvu, menjaju režim privremenog raspoređivanja javnih tužilaca i imaju za cilj uvođenje preraspodele određenih osnovnih sudova i tužilaštava u Beogradu.

"Venecijanska komisija smatra da su takve promene, koje su od velikog značaja za društvo, zahtevale smislenu javnu debatu, konsultacije sa zainteresovanim stranama i temeljnu procenu. Komisija sa žaljenjem primećuje da nijedan od ovih elemenata nije bio prisutan u ovom slučaju. Stoga preporučuje da se u budućnosti principi transparentnosti, inkluzivnosti i demokratske debate dosledno i rigorozno primenjuju tokom celog zakonodavnog procesa", navodi se.

(RT, Sputnjik, europa.eu)