Marta Kos: Narušeno poverenje EU u Srbiju, nedavne revizije pravosudnih zakona predstavljaju korak unazad. Očekujemo da se njihova primena obustavi

 Komesarka za proširenje EK Marta Kos u intervjuu za N1 kaže da nedavne revizije pravosudnih zakona predstavljaju korak unazad i da je narušeno poverenje EU u Srbiju, a da očekuju da se njihova primena obustavi. Komentarišući to što ih je predsednik Aleksandar Vučić potpisao, ističe da ona "može samo da pretpostavlja koji je razlog" i da je sa svojim timom uradila procenu "koja nije dobra". Na pitanje N1 o kojoj se proceni radi nije želela konkretno da odgovori.

N1: Dakle, da počnemo od ključnog pitanja. Formalno, Srbija je na putu ka EU. Da li je zaista na tom putu?

Marta Kos: Želim da verujem da jeste, jer znate, otkako je Srbija dobila status kandidata, postoje odgovornosti i obaveze sa obe strane. I pošto sam već više od godinu dana komesarka, moja je odgovornost i moja obaveza da učinim sve što je moguće da Srbija ostane na evropskom putu i da joj pomognem da postane članica EU. Ali znate, to mora da se radi sa obe strane. Posvećenost i odgovornost.

Za sada, da. Znate, ima uspona i padova. A ovo što sada doživljavamo, posebno nakon poslednjih izmena, predstavlja jasan korak unazad. I to mi se ne dopada. Jer je to korak unazad koji zadire u nezavisnost sudstva i tužilaštva, a to je u samom srcu pristupnog procesa. To je u centru vladavine prava. A znate koliko je vladavina prava važna u procesu pristupanja.

Vraćajući se na vaše pitanje, moram da kažem i priznam, i biću iskrena, da je ovo što se desilo sa tim izmenama narušilo naše poverenje. Sve je teže meni, i drugim ljudima u Briselu koji su i dalje spremni da pomognu Srbiji da ide napred. Jer jedno je tehnički deo pregovora i zakoni o kojima govorimo. Ali drugo je pitanje da li zaista verujemo da Srbija želi da postane članica EU? Ili da preformulišem: da li verujemo srpskoj vladi i parlamentu da žele da uvedu zemlju u EU? Ja i dalje verujem. I nastaviću da pokušavam sve dok to ima smisla. A za sada još uvek ima.

N1: Govoreći o pravosudnim zakonima koji su usvojeni i čija je primena nedavno počela, jasno ste rekli da je to nazadovanje Srbije. Tražili ste reviziju zakona i njihovo povlačenje, odnosno da se pronađu pravni načini da se povuku i ponovo razmotre na transparentan i inkluzivan način. Da li očekujete da Srbija to učini?

Marta Kos: Pre svega, očekujem od srpske vlade da obustavi primenu tih zakona. Zatim se nadam da će Venecijanska komisija, kojoj se vlada, odnosno parlament, obratio za mišljenje, što pre dati preporuke. I onda, naravno, očekujem reviziju tih zakona na inkluzivan način. To znači uključivanje svih relevantnih aktera i, naravno, konsultovanje Evropske komisije i Venecijanske komisije, jer je Srbija kao kandidat na to obavezna. Nadam se da će to biti učinjeno, jer ako ne, moraćemo drugačije da razgovaramo.

N1: Postojala su očekivanja da predsednik Srbije neće potpisati te zakone i da neće dozvoliti njihovu primenu, posebno nakon kritika stručnjaka i Evropske komisije, uključujući i vas. Možda niste lično povređeni ili uvređeni, ali kako ste razumeli taj potez? Koju je poruku poslao potpisivanjem?

Marta Kos: Da, mislila sam da bi to mogla biti jedna od mogućnosti. Ne znam razlog zašto ih je potpisao. Ali znate, nije važan samo sadržaj onoga što se dešava, već je veoma važno pronaći odgovor na pitanje: zašto? I to me više brine. Jer ako znate da idete protiv evropskih standarda i protiv suštine pristupnog procesa, onda verovatno morate imati dobar razlog. Do sada mogu samo da pretpostavljam, ali niko mi nije rekao razlog. Mogu da imam samo sopstvenu procenu i procenu mog tima, i ona nije dobra.

Na pitanje N1 o kakvoj se proceni radi, rekla je da će to zadržati za sebe.

"Nisam za sankcije, ali sam za stroga pravila"

N1: Postoje pozivi pojedinih poslanika Evropskog parlamenta, nakon posete Srbiji, da se u izveštaju zatraži da Evropska komisija kazni rukovodstvo Srbije - da se obustave pregovori i uvedu sankcije pojedincima. Iz Komisije je poručeno da „nismo ovde da kažnjavamo“. Kako to da razumemo u ovoj situaciji?

Marta Kos: Put pristupanja EU je trnovit. Ima uspona i padova, ne samo sa Srbijom. Obično to možemo da rešimo, zato i nudimo pomoć, jer nije jednostavno proći ceo pristupni proces. Nije reč o kažnjavanju. I ja nisam za kazne. Verujem u narod Srbije i verujem u Srbiju, da ćemo pronaći pravi put. Ali sada analiziramo da li Srbija i dalje ispunjava kriterijume za pretpristupnu finansijsku pomoć. Postoje brojni instrumenti - IPA 3 i posebno Plan rasta. U okviru Plana rasta, na raspolaganju je 1,6 milijardi evra za Srbiju, u grantovima i zajmovima. Deo je već isplaćen. Sada procenjujemo situaciju, jer su ključni uslovi povezani sa vladavinom prava. Očekujemo da Srbija revidira ove zakone. Ako ne, moraćemo da vidimo kako ćemo reagovati.

N1: Da li biste podržali ciljane sankcije protiv pojedinaca? Da li Uglješa Mrdić treba da bude zabrinut, da mu eventualno bude izreknuta zabrana putovanja u EU.

Marta Kos: Protiv sam sankcija. Treba da budemo odrasli i da ove stvari rešavamo drugačije – razgovorom. Zato sam pitala: Zašto se ovo dešava? Pomozite mi da razumem zašto ste to uradili. Dakle, nisam za sankcije. Ali jesam za stroga pravila. Posvećena sam, fer sam i stroga. Obaveze postoje sa obe strane. Pošto čujem posvećenost srpskih političara evropskom putu, tu obavezu shvatam veoma ozbiljno. Moj zadatak je da pomognem Srbiji da se vrati na taj put revizijom ovih izmena. Sada je sve u rukama srpske vlasti.

N1: Ali zašto im verujete kada kažu da žele u EU, dok rade suprotno?

Marta Kos: Koja je alternativa? Da prestanemo da pomažemo Srbiji na evropskom putu? Ja sam optimista. Ne znam šta bi moralo da se desi da prestanem da verujem da to još možemo ostvariti. Verujem. Geopolitika se mnogo promenila. Dok Albanija i Crna Gora brzo napreduju, vidimo nazadovanje Srbije. Srbija time dovodi samu sebe u rizik. Možda mali, u smislu kašnjenja, ali ako se zakoni ne promene, to može biti ozbiljan zastoj na mnogo višem nivou. Pitanje je da li je Vlada Srbije spremna na takve promene.

N1: Pomenuli ste zemlje koje napreduju. U mnogim drugim kandidatima postoje problemi, uključujući korupciju. Šta je sa Bosnom i Hercegovinom? Deluje da su ljudi izgubili nadu.

Marta Kos: U Ukrajini me zovu „komesarka za nadu“. To je nešto što mogu da ponudim. I u BiH sam osetila da nada i dalje postoji. Naše ankete pokazuju da oko 60 odsto građana i dalje veruje u EU put. Ako bismo započeli pristupni proces, mogli bismo prevazići mnoge prepreke koje proizlaze iz Dejtonskog sporazuma koji je bio dobar da se stane na put ratu, ali danas taj isti sporazum onemogućava napredak. Potrebno je imenovati glavnog pregovarača i usvojiti dva zakona. To se ne dešava. Pitam se da li političari zaista rade najbolje za svoj narod.

Uloga svake vlade je jednostavna - da radi najbolje za svoj narod. Ako većina građana BiH želi EU, to je važan signal. Plan rasta predviđa oko milijardu evra za BiH. Teško je bilo postići kompromis, ali uspeli smo. Taj novac znači infrastrukturu, digitalizaciju, zdravstvo, podršku malim i srednjim preduzećima, zelenu tranziciju. Da li političari uskraćuju svojim građanima te mogućnosti?

N1: Govoreći o političarima, često se pominje Milorad Dodik. Da li je on jedini kriv za situaciju?

Marta Kos: On ne predstavlja celu BiH ni Republiku Srpsku. U RS živi više od milion ljudi i oni su meni važni. Razgovaraću i sa novim predsednikom RS.

Na konstatataciju N1 da je i novi predsednik Srpske Siniša Karan kontroverzna osoba, Kos ističe da ne zna jer ga nije upoznala, i da će nakon upoznavanja moći da kažem više. Mene su kritikovali i što pričam sa predsednikom Vučićem. Naravno da razgovaram. On je izabrani predsednik. Ja nikoga ne kvalifikujem ovako ili onako, ja sam uvek za dijalog. Lakše je zatvoriti vrata, ali šta onda? Sve dok budem mogla da razgovaram, onda mogu i da kritijuem.

N1: Dodik ponovo govori o secesiji. Da li je to opasno?

Marta Kos: On meni nije bitan… EU se drži teritorijalnog integriteta BiH. Borićemo se protiv bilo kakvih secesionističkih ideja. Ljudi u BiH su mnogo propatili. Mogu da shvatim da su rane iz prošlosti tu, ali ne razumem zašto političari ne pomažu da se rane zaleče, već ih ponovo otvaraju, sipaju so na ranu. To nije dobro.

"Crna Gora do kraja godine može da završi tehničke pregovore"

N1: Šta EU konkretno može da uradi da pomogne regionu? Novac i upozorenja nisu dovoljna. Vidimo da EU gubi informacioni rat u regionu, posebno u Srbiji, a delom u Bosni. Diplomatski jezik ne pomaže.

Marta Kos: Ne prihvatam kritiku da nismo uspešni u proširenju. Dve od četiri vodeće zemlje su sa Zapadnog Balkana. Crna Gora bi mogla završiti tehničke pregovore do kraja godine, Albanija sledeće. To je uspeh. Živimo u geopolitički osetljivom vremenu. Moglo bi da dođe do mira u Ukrajini i to će Evropi doneti jednu novu stvarnost. Ako ubrzamo proces, razmotrićemo sve kandidate, ali mora postojati jasna posvećenost. Nije dovoljno samo uskladiti zakonodavstvo - moram da osetim i vidim političku volju. Pristupni proces nije samo tehnički, već zavisi i od država članica. Države članice sve teže razumeju nazadovanje u Srbiji sa usvajanjem pravosudnih zakona. One sve teže razumeju nazadovanje poput ovog u Srbiji.

N1: Šta mislite o ideji da sve zemlje kandidati uđu u EU odjednom?

Marta Kos: Da mogu, volela bih da sve zemlje, posebno sa Zapadnog Balkana, uđu zajedno. Ali nisam mađioničar. Ako dođe do promena, pažljivo ćemo razmotriti svaku zemlju. Proširenje mora učiniti EU jačom, ne slabijom. To je cilj koji moramo ostvariti zajedno.

(N1)