Marta Kos: Mnoge države žele da pripadaju EU, ali ima i mnogo autokratskih sistema koji žele da propadne

 Evropska unija (EU) je zajednica koja je za mnoge države mesto kojem žele da pripadaju, ali je i mnogo autokratskih sistema ili zemlja koje bi volele da Evropa propadne i naša je odgovornost da to ne dozvolimo, poručila je danas evropska komesarka za proširenje Marta Kos.

Ona je, u debati Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, ukazala na procene da je među članicama Ujedinjenih nacija oko 50 odsto nedemokratskih država, naglasivši kako je to činjenica koja se mora uvažiti kada se govori o proširenju.

Kos je, govoreći u Ukrajini, navela i da EU prvi put pregovara sa zemljom koja je u ratu, što je ocenila kao zahtevan posao koji traži da se radi dva do tri puta brže nego što je uobičajen proces.

Ako bi poredili sa Severnom Makedonijom, koja je kandidat, objasnila je Kos, ako bi to išlo takvom brzinom, Ukrajina bi postala članica EU 2045. godine.

Kos je rekla da je proces pristupanja EU transformativni proces u kome se kroz postepenu integreciju kandidatima omogućava da budu deo jedinstvenog tržišta.

Danas je drugačije, kada su Slovenija, pa i Hrvatska postale deo EU, nije bilo reči i miru i slobodi, a sada u ovom krugu pristupanja, deluje da se vraćamo osnovama, korenima zbog kojih je EU uspostavljena, ocenila je Kos.

Ponovo se bavimo problemima mira, slobode, prosperiteta i dodala bih bezbednost, naglasila je Kos.

Ona je upozorila da i unutar EU postoje države članice koje ne prate vrednosti vladavine prava.

Kos je rekla da poljsko i dansko predsedavanje mogu biti najboljih 20 međuvaldinih konferencija otvaranja i zatvaranja poglavlja, ako države članice to dozvole.

Ako Ukrajinu dovedemo do kraja procesa, a ne bude „zelenog svetla“ – to govori o našem kredibilitetu. Sve se oko nas promenilo, nismo pričali o potrebi mira kad se Hrvatska pridruživala, ponovila je ona.

Kos je rekla da je proces proširenja proces zasnovan na zaslugama, a ne na vremenskoj trci.

Pratimo temeljno šta se događa u zemlji kandidata, ako urade šta treba da urade, ako to isporuče, to je dobro, a ako ima nešto dobro što je donela ova geopolitička situacija jeste solidarnost. Počeli smo sa vladavinom prava i ona će dovesti ovde investitore, rekla je Kos.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković rekao je da je EU na primeru njegove zemlje pokazala transformativnu snagu, jer je u devet godina njegove vlade Hrvatska sa 62 odsto proseka EU stigla do 78 odsto.

Verujem da je došlo vreme i da se raspoloženje u EU promenilo. Tokom mandata dva komesara nijedna zemlja nije postala članica Unije, a ako prođe i ovaj institucionalni ciklus, to će biti 16 godina bez proširenja, upozorio je Plenković.

On je naglasio da je pristupanje politički proces, ali da se posle ruske agresije na Ukrajinu promenio način razmišljanja.

To se dogodilo od marta do juna 2022. godine i sada bi trebalo da svi shvate i razumeju i četvrti princip Kopenhaški kriterijuma, a to je apsorpcioni kapacitet i koštanje proširenja. U Savetu ministara nikada nije bila pozitivnija atmosfera za proširenje, tvrdi Plenković, navodeći da sa obe strane treba iskoristiti tu priliku.

Još jedan slon u sobi je način donošenje odluka unutar EU, a to je kako će se to činiti sa potencijalnih 36 članica, ocenioje hrvatski premijer.

Premijer Crne Gore Milojko Spajić rekao je da u procesu pristupanja postoje teški trenuci kada treba sprovesti teške reforme, koje građani ne razumeju uvek.

U slučaju Crne Gore imamo 80 odsto građana koji su za EU i to nam je vetar u leđa i obaveza da ispunimo ono što građani zaista žele. Osećamo obavezu da ispunimo tu odluku, rekao je Spajić.

On je ponovio plan svoje zemlje da do kraja 2026. godine ispuni sve obaveze, zatvori sva poglavlja i bude spremna za članstvo u EU kao 28. članica.

Ako ste sigurni u sebe, nema razloga da se takmičimo, odgovorio on je na pitanje da li postoji frustriranost kandidata koji duže pregovaraju u odnosu na Ukrajinu.

Ne treba da budemo ljubomorni jedni na druge, dodao je Spajić.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Andri Sabiha rekao je da je pre agresije Rusije na njegovu zemlju 50 odsto građana bilo za članstvo u EU, a sada je to potpuna većina.

Bili smo u bunkeru prvog dana brutalne agresije, a drugog dana smo znali da ćemo pobediti. Onda smo četvrtog dana odlučili da podnesemo zahtevza člansvo u EU, a posle šest meseci smo dobili status kandidata, rekao je Sabiha.

Sada nam treba takva brzina u nastavku procesa zbog gepolitičkih okolnosti, zaključio je ukrajinski šef diplomatije.

(Fonet)