Kristofer Hil za RTS: Mislim da je pitanje litijuma zaista velika prilika za Srbiju, ne samo za sadašnjost, već i za budućnost. Kupovina „rafala“ nije samo kupovina aviona - već i kupovina odnosa sa NATO

 "Mislim da smo slali jasne poruke poslednjih dana i nedelja, naročito oko mosta u Mitrovici i Zajednice srpskih opština. Bili smo vrlo jasni da oni koji skrenu s dijaloga rizikuju da skrenu sa naše politike", rekao je u razgovoru za Oko magazin RTS-a o aktuelnoj krizi na KiM ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil. Sem o događajima na Kosovu i Metohiji, ambasador Hil je govorio i o EU integracijama Srbije ali i kritikama koje mu upućuju ekološki aktivisti i prozapadna opozicija zbog njegovih stavova o rudarenju litijuma u Srbiji.

Moram da počnem sa nedavnim događajima na Kosovu. Mnogi u Srbiji veruju da su poslednje akcije, nazvali bismo to maltretiranjem Srba od strane Prištine, odobrene i koordinisane sa Sjedinjenim Američkim Državama. Kakav bi bio Vaš odgovor na to?

To je potpuno netačna informacija. SAD su vrlo jasno, apsolutno jasno stavile do znanja da budućnost ove situacije treba rešiti dijalogom, putem onoga što radi ambasador Lajčak. Mi dosledno podržavamo to. I mislim da smo takođe bili prilično jasni da smo nezadovoljni kada neko odstupi od dijaloga ili preduzme jednostrane korake. Moram reći da je Srbija, znam da je ovo bilo veoma teško za Srbiju, ali Srbija se drži dijaloga i mislim da je to ispravan pristup. Moraćemo videti kako ćemo proći kroz ovo. Ali želim da vas uverim da je apsolutno naš stav da dijalog ima sve elemente koji mogu rešiti ove probleme, i ovi problemi moraju biti rešeni dijalogom.

Ako mogu da iskoristim američki izraz, vidimo da umete da pričate, ali ne vidimo nikakve korake u bilo kom pravcu. Ne vidimo bilo kakve sankcije Kurtijevoj administraciji.

Mislim da su SAD vrlo jasno u više navrata u poslednjim danima i nedeljama rekle šta mislimo da treba uraditi. Bili smo veoma jasni oko pitanja mosta u Mitrovici. Takođe smo veoma jasni oko apsolutne potrebe za formiranjem Zajednice srpskih opština. Dakle, mislim da smo slali vrlo jasne poruke, a takođe smo bili vrlo jasni da oni koji skrenu sa dijaloga rizikuju da skrenu sa naše politike. Ono što mogu reći je da je Srbija radila veoma naporno na ovome. Srbija je dobro postupila držeći se dijaloga i ja bih stvarno ohrabrio Srbiju da nastavi sa tim.

Ali oni koji skrenu sa dijaloga dobijaju pozivnice za demokratsku nacionalnu konvenciju. To je nešto što ljudi u Srbiji doživljavaju kao prst u oko.

Znate, razumem to, ali morate razumeti odakle dolaze pozivnice i odakle ne dolaze. Dakle, kada neka NVO poziva nekoga na konvenciju, ne bih iz toga izvodio velike političke zaključke. Činjenica je da je Vlada Sjedinjenih Država, posebno Stejt department, bila vrlo jasna oko toga gde vidimo budućnost ovog procesa, a to je kroz dijalog.

Vaš ambasador na Kosovu, DŽef Hovenijer, je rekao da je podrška narodu i projektu Kosova deo vašeg američkog DNK. Nikada nismo čuli da neko kaže da Srbi imaju bilo kakvo mesto u američkoj genetici.

Ja nisam genetičar. Ono što mogu da vam kažem je da odnos SAD i Srbije raste i uspešno se razvija. Imamo mnogo zajedničkih interesa. U stvari, mislim da imamo neku vrstu strateškog zajedničkog interesa u pogledu toga gde želimo da idemo. Veoma smo zabrinuti zbog regionalnih pitanja, ali takođe smo veoma zabrinuti zbog onoga što se dešava u Ukrajini. Tako da mislim da postoje mnogi pozitivni znaci u pogledu toga kuda će se odnos Sjedinjenih Država i Srbije razvijati. Da budemo jasni, Srbija ima mnogo izazova. Jedan od tih izazova, koji dele mnoge zemlje, jeste pitanje gde građansko društvo nalazi svoje mesto. Kako se upravlja tim pitanjima? Kako se balansira moć države i prava pojedinaca, posebno prava na slobodno okupljanje i organizovanje?

Sada govorite o Srbima na Kosovu, zar ne?

Govorim uopšteno jer je naš odnos sa Srbijom široko zasnovan odnos, i što je šira baza, to će biti dugotrajnija. Ali u vezi sa Kosovom, ponoviću vam da mi u potpunosti podržavamo ono što radi Evropska unija, podržavamo ono što radi gospodin Lajčak i podržavamo elemente koji su na stolu, primarni element, naravno, jeste Zajednica srpskih opština, i nismo se od toga odmakli.

Ali ne vidimo čvrste akcije koje bismo voleli da vidimo. Mislim, nešto što bi pratilo reči koje izgovarate.

Mislim da ono što tražimo jeste uspeh u dijalogu, i kako postići uspeh, bilo putem javnih izjava ili verovatnije kroz tradicionalne diplomatske kanale, to je ono što tražimo – uspeh kroz dijalog. Ne vidimo mogućnost napretka ako dijalog nije u centru tog procesa, ne vidimo napredak kroz jednostrane akcije i mislim da smo to vrlo jasno kazali. Mislim da smo jasno rekli koji je način da se posao uradi.

I kako vidite ulogu Sjedinjenih Država u dijalogu?

Veoma smo bliski sa gospodinom Lajčakom. Upravo sam ga video juče. Imamo novog izaslanika, Sašu Kozunova. On je upravo sreo gospodina Lajčaka pre neki dan. Ostajemo u bliskom kontaktu, razmenjujemo svoje stavove i trudimo se da se međusobno podržavamo.

Ovaj napad na srpske institucije na Kosovu dogodio se manje od 24 sata nakon što je Srbija objavila odluku da kupi francuske borbene avione kako bi zamenila ruske migove. To je bila teška i skupa odluka za Srbiju, a neki analitičari kažu da možemo reći da se Srbija blago zaljuljala ka NATO-u. Zašto ste dozvolili Prištini da gurne Srbiju unazad?

Ne mislim da je Srbiju bilo ko gurnuo nazad. Mislim da Srbija počinje da donosi važne strateške odluke. Jedna od tih odluka se odnosi na kupovinu ovih borbenih aviona, 'rafala'. Ono što Srbija radi nije samo kupovina aviona, već kupovina odnosa sa vazduhoplovnim snagama NATO-a. Mislim da je to veoma važno i da to neće biti promenjeno situacijom na terenu na Kosovu. Što ne znači da ne treba da se bavimo situacijom na Kosovu. Mislim da se svi slažemo oko toga i želimo da vidimo da se to reši. Ali mislim da ono što ste videli sa posetom predsednika Makrona, kao i sa posetom kancelara Šolca, predstavlja vrlo jasan pomak, i voleli bismo da vidimo da se to nastavi, u skladu sa željama srpskog naroda i srpskog rukovodstva. Nismo ovde da kažemo Srbiji šta da radi ili kako da se orijentiše. I jasno sam stavio do znanja tokom godina koje sam ovde da ne govorim nikome šta da radi. Oni moraju sami donositi odluke, i mislim da te odluke idu u pravom smeru.

Da, ali ono što Srbi očekuju je da vide da ste uz njih u nekim teškim vremenima, kao što je bilo u petak popodne, odmah nakon što je predsednik Makron napustio Beograd.

Razumem to. Mi smo uz svakoga, uključujući Srbiju, u smislu pridržavanja dijaloga i pristupa koji je iznela Evropska unija. Mislim da će stepen u kojem se Srbija pridržava tog pristupa pomoći njenim težnjama ka Evropskoj uniji. Evropska unija je to vrlo jasno stavila do znanja. I mi smo to jasno stavili do znanja. Što se tiče provokacija, dešavanja na terenu i bilo kakvih jednostranih odluka, mislim da je i NATO vrlo jasno govorio o tome, kao i Evropska unija, i očigledno je da smo uz obe te institucije. Znate, teško je reći ljudima da moraju biti strpljivi. Ovo je teško pitanje, ali mislim da, kada je u pitanju uticaj na odnos SAD i Srbije, mi nastavljamo da idemo napred zajedno i očekujem da će se to nastaviti u budućnosti.

Kako sve ovo, odnosi Prištine i Beograda i postojeći problemi, utiče na pristupanje Srbije Evropskoj uniji?

Mislim da je pitanje koje se razmatra kroz ovo: da li će Beograd ostati pri onome što Evropska unija radi kroz dijalog? Da li prihvata dijalog usmeren na normalizaciju odnosa. Normalizaciju, otvaranje granica, i slična pitanja? Mislim da Srbija to čini, i mislim da je to veoma korisno za Srbiju u smislu njenih odnosa sa Evropskom unijom. Puno toga se dešava u poslednjim nedeljama i mesecima kada je reč o Evropskoj uniji, ne samo u pogledu članstva, već i u smislu otvaranja vrata za članstvo i pružanja okvira za vreme pristupanja, ali i ovi planovi za rast su veoma stvarni i veoma važni za zemlje koje su uključene, posebno za Srbiju, koja ima veliki interes da vidi kako se njen pristup evropskim tržištima otvara. To se dešava, i ono što to omogućava, delom, jeste način na koji Srbija upravlja dijalogom sa gospodinom Lajčakom."

Da li biste rekli da je Srbija prilično kooperativna sa gospodinom Lajčakom, a da pri tome nije bilo snažne reakcije na veoma snažnu akciju Prištine? I ne vidimo da je Srbija na bilo koji način nagrađena za to, ali sam siguran da bi bila kažnjena da se ponašala drugačije.

Pa, neću odgovarati na hipotetička pitanja o tome. Znam da ljudi cene to što je Srbija ostala u procesu dijaloga i insistirala na tome da pitanja koja je Evropska unija postavila kao pitanja za dijalog ostanu u dijalogu, i mislim da je Srbija dobro postupila u tom pogledu. Podržavamo Srbiju u njenoj podršci dijalogu.

Mnogo toga se menja unutar Evropske unije, ali šta biste rekli da je dobar argument da Srbija ostane na tom putu ka EU?

Mislim da je put ka EU realan. Mislim da je realan i možda realniji nego što su neki ljudi ranije mislili. Vrlo je jasno da Evropa donosi strateški izbor u korist proširenja. Evropa govori o vremenskom okviru u smislu proširenja, ali je takođe uvela još jedan mehanizam, a to je model rasta, koji će pomoći zemljama koje još nisu spremne iz različitih razloga za punopravno članstvo, ali će im pomoći da imaju pristup jedinstvenom tržištu Evropske unije. To su stvari koje su započele ovog leta, ovog veoma dugog, vrućeg leta koje smo imali. I mislim da je veoma jasno da se to kreće napred. Iz tog razloga, bio sam na konferenciji u Bledu i bio sam veoma iznenađen činjenicom da su premijer Vučević i ministarka Tanja Miščević vrlo jasno stavili do znanja pravac kojim Srbija ide. Možda je isto toliko važno bilo i to što su se i Evropljani saglasili sa tom konstatacijom, da Srbija ide u tom pravcu. Ovo će transformisati srpsku ekonomiju. Ovo će transformisati odnose Srbije u čitavom regionu. Ovo je veoma važno za svakog Srbina, da ima pun pristup tržištima Evropske unije i, generalno govoreći, da uživa sve benefite koje Evropa može da pruži svojim članicama. Dakle, nadam se da će se ovo nastaviti. Ovo je apsolutno pravi smer za Srbiju.

Ali pomenuli ste da moramo biti strpljivi, skoro da se molimo i žrtvujemo. To je veoma religiozan pristup Evropskoj uniji, bez mnogo preispitivanja. Da li biste to tako videli?

Ne, zaista ne bih.

Mislim, u nekom drugom, evropskom životu sve će biti u redu. Ali trenutno treba da se žrtvujete i molite i ne postavljate previše pitanja.

Mislim da je proces, iskreno govoreći, pregovarački. Ljudi ne vole da ga tako zovu, ali on to jeste. Na svakom koraku postoji dijalog između zemalja kandidata i Evropske unije. I ovaj dijalog je zapravo oblik pregovora. Nema sumnje da će taj proces ići dalje. Takođe nemam sumnje da Evropska unija razume svoju odgovornost u pogledu proširenja, ali takođe razume potrebu da radi sa zemljama koje teže članstvu i da obezbedi odgovore na dobra pitanja. Mislim da je to proces koji se dešava. Ali, znate, kada je reč o strpljenju. Mislim, ja nisam voleo kada mi je mama govorila da moram da se strpim, a kamoli neko drugi. I strpljenje je teška stvar. Ali, znate, mora se razmotriti šta je alternativa. Ne mislim da postoji mnogo alternativa. Važno je i to što Srbija nije sama u ovome. Postoji nekoliko zemalja koje prolaze kroz isti proces. A sve više je zemalja koje ne samo da Srbiji žele dobro, već i rade na tome da joj pomognu. Voleo bih da mislim da su SAD jedna od tih zemalja. Francuska sigurno čini mnogo. Poseta predsednika Makrona bila je prilično izuzetna u svom istorijskom kontekstu. I mislim da bi Srbi, dok se penju ovom dugom planinom, trebalo da se okrenu i vide koliko su daleko došli, jer su prešli veliki put.

Da, ali žele da vide neku čvrstu podršku kada je reč o nekim teškim pitanjima, kao što je situacija na Kosovu.

Da, to je fer. Znate, ovo se svodi na mnoga veoma taktička pitanja o tome koji je najbolji način da se ljudi usredsrede na dijalog, koji je najbolji način da se izbegnu krize, i koji je najbolji način da se obezbedi da možete izgraditi zamah. Ljudi razmatraju te stvari. Najbolji način nije uvek preko javnih izjava.

Idete na Energetski forum u Solunu. Zašto je energetika toliko važna danas kada govorimo o globalnoj politici?

Iskreno govoreći, energetika je, naravno, glavni motor rasta u svakoj zemlji, uključujući i moju. Ali mislim da je zanimljivo za Srbiju to što je ona došla u poziciju da je, u izvesnoj meri tokom prethodnih godina, izgubila deo svoje energetske suverenosti. Nije imala izbore. A ono što sve više vidimo za Srbiju u pogledu njenih energetskih potreba jeste da ona dobija mogućnosti izbora, ne samo između novih oblika energije, bilo da je to solarna ili vetroenergija, i starijih izvora energije koji, u određenoj meri, nestaju za Srbiju, već i izbore u pogledu toga odakle kupuje energiju. Znamo da Srbija radi sa drugim zemljama, kao što je Azerbejdžan. Mislim da postoji napor Srbije da diverzifikuje svoje energetske izvore, da pogleda različite gasovode. To je veoma pozitivan razvoj za Srbiju jer će Srbija imati teške političke i strateške odluke koje će morati da donese. I ne bi trebalo da te odluke donosi pod pritiskom jedne strane koja ima veliku kontrolu nad njenim energetskim resursima. Mislim da Srbija napreduje u tome i mi je podržavamo i činimo sve što možemo da joj pomognemo.

Vaš stav o rudarenju litijuma u Srbiji je naljutio mnoge prozapadne opozicionare i ekološke aktiviste. Ako biste bili pozvani da govorite, recimo, na nekom od protesta pred tim ljudima ili na nekom sastanku, šta biste im rekli?

Prvo, mislim da ljudi imaju pravo da protestuju. Ljudi imaju pravo da izraze svoje stavove. To je deo procesa dijaloga. I ko god da je ljut zbog toga, mogu ih uveriti da sam jasno svestan da je pitanje litijuma stvar koju Srbi treba da odluče, a ne strani diplomati. Da li imam lično mišljenje o tome? Imam, jer mislim da je ovo zaista velika prilika za Srbiju, ne samo za sadašnjost, već i za budućnost. Mislim da je to izuzetna prilika, ali u krajnjem slučaju to je na srpskom narodu da odluči.

Ali ti ljudi će reći - da, ali Vi se nećete ni turistički odmarati u Jadarskoj dolini. Oni misle da Vama nije iskreno stalo do srpske životne sredine.

Imamo rudarstvo širom Sjedinjenih Država, i dok ovde razgovaramo, imamo rudnike litijuma na više mesta u SAD. Moja zemlja je veoma osetljiva na pitanja životne sredine. Nemačka takođe. A Nemačka je, mislim, jedan od glavnih pokretača celog pitanja litijuma. Tako da verujem da je sprovođenje ovakvog programa sa Zapadnom Evropom, regionom sveta koji je verovatno najviše zabrinut za životnu sredinu, ispravan put. Ponoviću i vama, ali i ako biste me stavili pred masu ljudi, da je na Srbiji da odluči.

Ali želim da naglasim još jednu stvar – imamo veoma jako civilno društvo. Uzgred, nije sve to prozapadno, postoje delovi civilnog društva koji zastupaju veoma različite interese. To je pomešana grupa ljudi. Mislim da svi moramo da shvatimo da oni imaju pravo da budu tamo. I dok je frustrirajuće kada ljudi ne koriste uvek najviše naučne argumente, to je samo deo cene demokratije. Imam predosećaj da će Srbija, prolazeći kroz ovaj proces, kao mšto imam predosećaj za litijum, dakle imam predosećaj da će Srbija izgraditi snažniju demokratiju zbog učešća civilnog društva. Verujte mi, ovo imamo i u Sjedinjenim Državama. Često se ne slažete sa onim što ljudi govore, ali se ne ne slažete s njihovim pravom da to kažu. I mislim da je ovo deo sveukupne sposobnosti da se razgovara, ne samo sa ljudima na ulici, već i na drugim forumima za dijalog, bilo da su to univerziteti ili negde drugde. To je ono što moramo da radimo.

(RTS)