Kristofer Hil: Kosovo da osnuje ZSO, Srbija ima svoje zadatke. Na stolu nije međusobno priznanje, već normalizacija odnosa. Srbija je bila od pomoći po pitanju Ukrajine

 PRAG - Bivši američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da ne očekuje da će Sjedinjene Američke Države intervenisati u rešavanju problema na Balkanu, uključujući spor između Beograda i Prištine, kao što su to činile u prošlosti, i naglasio da Priština mora da nastavi sa osnivanjem Zajednice srpskih opština (ZSO), kao i da Beograd ima svoje zadatke.

Hil je istakao da na stolu nije međusobno priznanje, već da je to normalizacija, i da veruje da je "EU izašla sa prilično ozbiljnim predlogom u Ohridu i da se time treba pozabaviti".

''Bio bih oprezan sa idejom da velike sile nekako biraju između zemalja. Nismo zainteresovani da to radimo. Želeli bismo da se cela situacija smiri. Mislimo da je pristup EU bio korektan i želeli bismo da se taj pristup sledi'', naveo je Hil u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

On smatra da će SAD uložiti napore kako bi zemljama na Balkanu poručile da počnu same da rešavaju svoje probleme.

''Mislim da su ljudi pomalo umorni od toga u vreme kada zemlje dolaze kod nas ili u neku zapadnoevropsku zemlju i žale se na svog suseda. A glavni problem je, naravno, to što se u svetu dešavaju i druge stvari. Više ne živimo u devedesetim godinama. Živimo u sasvim drugačijem dobu'', rekao je Hil.

Prema njegovom mišljenju. glavno pitanje za Evropu je "Ukrajina i ono što svi radimo za Ukrajinu".

''Mislim da je vreme kada jedna balkanska zemlja može da dođe kod nas i da se žali na drugu balkansku zemlju prošlo, ljudi više nemaju vremena za to. Zato žele da vide neke obrasce saradnje stvorene u regionu, a ne samo da svaka zemlja ide kod nekog omiljenog člana medunarodne zajednice i kaže: 'Pomozite nam''', naveo je Hil.

Dodao je da ne kaže da Balkan nije važan, već da je to u velikoj meri nedovršen posao u Evropi.

Hil je naveo da ljudi treba da shvate da se dešavaju i druge stvari u drugim delovima sveta.

''I zato ne očekujte da ljudi odustanu od problema kojima se bave, bilo da je to u Ukrajini, na Bliskom istoku, da kažu: 'U redu, Kosovo, pokušaćemo da vam pomognemo u vezi s tim." Kosovo, kao i sve države na Balkanu, zaista mora da se pokrene i reši svoje probleme'', kazao je Hil.

Upitan da li očekuje da SAD imaju aktivnu ulogu u posredovanju u dijalogu između Beograda i Prištine ili da bi bilo efikasnije da se vođstvo prepusti Evropskoj uniji, Hil je kazao da misli da "SAD godinama govore da je to nešto što Evropljani moraju da reše''.

Ukazao je da SAD već godinama imaju specijalnog izaslanika, ali da bi očekivao manje američkog učešća u trenutnim okolnostima nego što je to bilo u prošlosti.

''Dakle, mislim da će ideja da SAD budu apsolutno angažovane svakog dana na Balkanu biti veoma drugačija. Videćete da su američki poslovni interesi uključeni na Balkanu. Biće nekih diplomatskih aktivnosti, nema sumnje, ali ne bih očekivao da će se SAD umešati i pomoći u rešavanju problema ljudi. Ljudi će sami rešavati svoje probleme'', naveo je Hil.

Za Ohridski sporazum kaže da misli da je "veoma pravičan sporazum, veoma pažljivo razrađen uz pomoć bivšeg specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka, uz ocenu da je ''prilično razočaravajuće što ne može da se dođe do tačke da se postigne dogovor o ZSO".

Kako je rekao, umesto toga, to pitanje je zakočeno zbog, kako je naveo, stvari koje su više propagandne nego stvarne.

''Ko je šta potpisao i slična pitanja, moramo da vidimo da se taj sporazum u potpunosti sprovodi'', naglasio je Hil.

Na pitanje o "nedavnom odlasku u Moskvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Hil je rekao da je "još skorije bio u Ukrajini'', kao i da je ''više ljudi predvidelo Vučićev odlazak i da postoji više razloga za to.

Srbija je bila od pomoći po pitanju Ukrajine. Želimo da se to nastavi, ali svakako to što pokušavamo da se bavimo nekim interesima koje imamo sa Srbijom ne znači da smo nastrojeni protiv Kosova, imamo mnogo interesa i na Kosovu

''Žao mi je što se to dogodilo nakon što sam otišao. Iz Beograda sam otišao u januaru. Ali, opet mislim da to nije ono oko čega treba da brinemo. Ono oko čega treba da brinemo jeste ko pomaže Ukrajini, a ko ne'', smatra Hil.

Na pitanje da je bio popustljiv prema vlastima u Beogradu, Hil je odgovorio da je radio u interesu svoje vlade i da je njegov pristup da se bavi načinom na koji američka vlada želi da se stvari rešavaju, naglasivši da SAD imaju mnogo interesa u Srbiji koji nemaju nikakve veze sa Kosovom.

''Srbija je bila od pomoći po pitanju Ukrajine. Želimo da se to nastavi, ali svakako to što pokušavamo da se bavimo nekim interesima koje imamo sa Srbijom ne znači da smo nastrojeni protiv Kosova, imamo mnogo interesa i na Kosovu. Bio bih oprezan sa idejom da velike sile nekako biraju između zemalja. Nismo zainteresovani da to radimo. Želeli bismo da se cela situacija smiri. Mislimo da je pristup EU bio korektan i želeli bismo da se taj pristup sledi'', naveo je Hil.

(Tanjug)