"Korijere dela sera": Papa Pije XII znao za masovna ubistva Jevreja tokom Drugog svetskog rata?

 Pije Dvanaesti, koji je bio papa u vreme Drugog svetskog rata, imao je detaljne informacije dobijene od nemačkog jezuite, da je i do 6.000 Jevreja i Poljaka svakog dana ubijano gasom u Poljskoj pod nemačkom okupacijom, sugeriše novootkrivena prepiska, što potkopava argument Vatikana da tada nije mogao da potvrdi izveštaje o nacističkim zločinima, pa zato ni da ih osudi.

Italijanski dnevnik "Korijere dela sera" je objavio pismo nemačkog jezuitskog sveštenika Lotara Keniga papinom sekretaru,  jezuiti Robertu Lajberu, takođe Nemcu od 14. decembra 1942. godine.

Pismo je iz najavljene knjige o novootvorenim dosijeima iz vremena Pijevog pontifikata, a napisao je Đovani Koko, istraživač i arhivista u Vatikanskom apostolskom arhivu, koji je za "Korijere" rekao da je to pismo značajno, jer predstavlja detaljnu prepisku o nacističkom istrebljenju Jevreja i potiče iz obaveštenog crkvenog izvora u Nemačkoj, koji je bio deo katoličkog antihitlerovskog otpora i bio u mogućnosti da tajne informacije prosledi Vatikanu.

Kenig se u pismu, napisanom na nemačkom, Lajberu obraća sa "dragi prijatelju" i dalje izveštava da su nacisti svakodnevno ubijali do 6.000 Jevreja i Poljaka iz Rave Ruske, grada u predratnoj Poljskoj, koji se danas nalazi u Ukrajini, i transportovali ih u logor smrti Belzec.

Prema spomen obeležju Belzec, koji je otvoren 2004. godine, u tom logoru je stradalo ukupno 500.000 Jevreja.

Na sajtu memorijala se navodi da je čak 3.500 Jevreja iz Rave Ruske tokom 1942. godine poslato u Belzec, kao i da je od 7. do 11. decembra likvidiran jevrejski geto u tom gradu.

"Oko 3.000-5.000 ljudi je streljano na licu mesta, a 2.000-5.000 ljudi je odvedeno u Belzec", navodi se na sajtu.

Datum Kenigovog pisma je značajan, jer sugeriše da je prepiska jednog pouzdanog kolege jezuite stigla u Pijevu kancelariju iste tri nedelje pre Božića 1942. godine, u vreme kada je papa primao više diplomatskih nota od britanskih i poljskih izaslanika u Vatikanu sa izveštajima da je do tada do milion Jevreja ubijeno u Poljskoj.

Iako se ne može sa sigurnošću tvrditi da je Pije XII video pismo, Lajber je bio njegov glavni pomoćnik i bio je u njegovoj službi dok je bio ambasador Vatikana u Nemačkoj tokom 1920-ih, što sugeriše njihov blizak radni odnos, posebno u vezi sa pitanjima vezanim za Nemačku.

Prema knjizi "Papa u ratu", antropologa Dejvida Kercera, dobitnika Pulicerove nagrade, visoki državni zvaničnik, monsinjor Domeniko Tardini, rekao je britanskom izaslaniku u Vatikanu sredinom decembra 1942. da papa Pije XII ne može da govori o nacističkim zverstvima jer Vatikan nije mogao da proveri informacije.

"Novina i značaj ovog dokumenta proizilazi iz ove činjenice: da o Holokaustu sada postoji izvesnost da je Pije XII od Nemačke katoličke crkve dobijao tačne i detaljne vesti o zločinima koji su počinjeni nad Jevrejima", kaže Koko za "Korijere".

Međutim, on  napominje da je Kenig takođe pozvao Svetu stolicu da ne iznosi u javnost ono što je otkrio, jer se plašio za svoj život i živote svojih izvora koji su mu dali podatke.

Pijevo nasleđe i otkrića iz novootvorenih vatikanskih arhiva biće razmatrana na velikoj konferenciji na rimskom Papinskom univerzitetu Gregorijana sledećeg meseca, koja je značajna zbog liste učesnika i sponzorstva širom spektra.

Veliku konferenciju na kojoj će se razgovarati o ovim otkrićima, između ostalih podržavaju Vatikan, izraelski institut za istraživanje holokausta Jad Vašem, američki Memorijal holokausta, kao i izraelska i američka ambasada.

Državni sekretar Vatikana, kardinal Pjetro Parolin otvoriće taj skup od 9. do 11. oktobra na kojem će učestvovati naučnici, uključujući Kercera, Kokoa i Johana Iksa, arhivistu Državnog sekretarijata Vatikana, čija knjiga o arhivima, "Pije XII i Jevreji" objavljena 2021. godine, hvali Pija i napore Vatikana da se brine o Jevrejima i ljudima koji beže od rata.

Koko je rekao da je Kenigovo pismo pronađeno u Vatikanskom sekretarijatu državnih arhiva i da je predato glavnom apostolskom arhivu Vatikana tek 2019. godine, jer su papiri državnog sekretarijata bili neorganizovani i razbacani, a neki od Pijevih dokumenata čuvani su u plastičnim kontejnerima u skladišnom prostoru u potkrovlju, gde su ih toplota i vlaga oštećivali.

Dokumentacija iz Vatikanskog arhiva, verovatno će dodatno podstaći debatu o nasleđu pape Pija XII i o njegovoj sada zaustavljenoj kampanji za beatifikaciju, prenosi AP.

Istoričari su dugo bili podeljeni oko pontifikata Pija XII. Dok njegove pristalice insistiraju na tome da je koristio tihu diplomatiju kako bi spasao živote Jevreja, kritičari kažu da je on ćutao dok je holokaust bio u punom jeku.