Komemorativna ceremonija na stadionu "Lagator" u Loznici povodom godišnjice "Oluje": Vučić - Više neće biti ni pogroma, ni progona ni traktora, garantujem vam. Dodik: Ne smemo da izgubimo sećanje na jedan ponosan narod

Održana je državna komemorativna ceremonija u Loznici na stadionu "Lagator" povodom Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji "Oluja" 1995. godine, u kojoj je ubijeno ili nestalo oko 2.000 Srba, a više od 220.000 je proterano. Patrijarh srpski Porfirije služio je pomen, nakon kojeg je održao besedu. Prisutnima su se obratili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Srpske Milorad Dodik. Neće više biti ni pogroma, ni progona ni traktora, garantujem vam, poručio je Vučić.

Vučić: Dani tuge zbog stradalih, traktor simbol izmučenih i poštenih ljudi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u obraćanju da je deseta godina kako se drži pomen i da se deset godina okupljamo kako bismo obeležili veliku srpsku tragediju.

"Deset godina to radimo bez izuzetka, iako uvek imate, neko bi rekao, važnije stvari. Ja sam zahvalan predsedniku Dodiku i Republici Srpskoj i svima koji su sa mnom radili na tome što nikada nismo imali važniju stvar od ove. Početak avgusta su dani naše tuge, sećanja, muke zbog izgubljenih ljudi, njihovih kuća, ognjišta, dece koju nikad nećemo moći da vratimo i ponosa jer oni koji nas napadaju i raduju se svojoj velikoj pobedi, nikada neće moći da razumeju da nije pobeda kada akciju vodite na tenku, a na njima američki ambasador, a suočavate sa sa ženama, decom i starcima na traktorima", poručio je Vučić.

Naveo je da je traktor imenica mučenika, divnih i poštenih ljudi koji su bili primorani da napuste ognjišta.

Neće više biti ni pogroma, ni progona ni traktora, garantujem vam, poručio je Vučić.

Podsetio je na usvajanje Rezolucije o Srebrenici.

"Pre samo mesec i nešto dana pokušali su da nas unize, da nas ni ne obaveste, da usvoje rezoluciju o jednom malom, slobodarskom i najstradalnijem narodu, bez ikakve sumnje, istorijske činjenice o tome govore, i da baš taj narod proglase za genocidni narod. Oni kažu, ne, ne - to je zbog individualnih zločina, nigde ni jedne individue, nigde se niko ne pominje, ne, hteli su da nam stave žig i pečat genocidnog naroda", rekao je Vučić.

Rekao je da smo se u Ujedinjenim nacijama, pred celim svetom, “suprotstavili najmoćnijim silama sveta i rekli - dosta je bilo, dosta je bilo pritiska na srpski narod i progona najstradalnijeg naroda na Balkanu“.

“I digli smo glas u ime svih slobodarskih zemalja i naroda na svetu i pokazali kako jedna mala zemlja može da ih pobedi", rekao je Vučić.

Dodik: Ne smemo da izgubimo sećanje na jedan ponosan narod

Predsednik Srpske Milorad Dodik rekao je da nas grobovi podsećaju na tugu, dok su spomenici u Federaciji BiH i Hrvatskoj "skalamerija i pokušaj novog poniženja".

"Moramo da se naviknemo, da idemo dalje, ali ne smemo da zaboravimo, da izgubimo sećanje na jedan ponosan narod u našem kolektivnom pamćenju, Srbe sa prostora Republike Srpske Krajine", rekao je Dodik.

Poručio je da je ponosan na deklaraciju Svesrpskog sabora u kojoj se navodi da svi prefiksi koji su se stavljali pred ime srpskog naroda moraju biti odbačeni.

"Nema bosanskih ili hrvatskih Srba, već postoji jedinstven srpski narod", rekao je Dodik.

Predsednik Srpske je ocenio i da ćemo u vreme kada je svet u previranju samo ako budemo jedinstveni biti deo rešenja, dok ćemo, ako budemo posvađani, biti ponovo lak plen.

Minut ćutanja za stradale u "Oluji" i sećanja prognanih

Nakon besede patrijarha intonirana je Himna Srbije i odata počast stradalima minutom ćutanja.

Na bini su prikazani i snimci preživelih iz "Oluje", koji su svedočili o napadu hrvatskih snaga. Nataša Basta Đorđević, koja je prognana iz sela Kurjak, podelila je sa prisutnima svoje sećanje na avgust 1995. 

"Ali opet, život ide dalje, našli smo svoj krov u državi Srbiji, i samo vas molim sve da se ovo nikada ne zaboravi. Da se uči o stradanju srpskog naroda. Da nam se nikada više ne ponovi, živela Srbija", poručila je Nataša Basta Đorđević.

Komemorativnom skupu, prema procenama, prisustvuje 30.000 ljudi, doveženih autobusima.

Patrijarh Porfirije u besedi: U progonima i stradanjima ne odustajemo od života, slobode i mira

Patrijarh srpski Porfirije je u besedi rekao da treba mirom da se suprotstavimo svakom nasilju, ratu i svakoj tzv. oluji.

“Da ovde, na ovoj krvlju plaćenoj blagoslovenoj grudi srpske zemlje potvrdimo svoju neodstupnu privrženost miru i slobodi, da se setimo samo jedne u neizbrojivom nizu naših novijih srpskih golgota“, poručio je patrijarh podsećajući na stradanje srpskog naroda u "Oluji".

Poručio je da mir nema alternativu, da se "slobodom ne može i ne sme trgovati kada smo mi u pitanju", kao i da "u progonima, stradanjima i smrtima ni po koju cenu ne odustajemo od života, slobode i mira".

On je naveo da su prognani iz Hrvatske poneli krst u onome što se zove "Oluja", ali da im je Bog dao da dođu svojima i svojoj zemlji.

"Egzodus i progon nije nikada bio okidač za očaj među nama, već podstrek za nadu i optimizam, slobodni život i dolazak budućih naraštaja", naveo je patrijarh u besedi.

Pomen stradalima na stadionu u Loznici

Partrijarh srpski Porfirije uz sasluženje arhijereja i sveštenstva služi pomen na stadionu u Loznici.

Vučić stigao na stadion "Lagator" sa Dodikom i Cvijanovićevom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je na stadion "Lagator" zajedno sa predsednikom Srpske Miloradom Dodikom i srpskom članicom Predsedništva BiH Željkom Cvijanović.

Na stadionu su i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, premijer Miloš Vučević i članovi vlade, predsednica Vlade AP Vojvodine Maja Gojković.

Kninsko selo Strmica, ruže u znak sećanja na ubijene Srbe

U kninskom selu Strmica, na samoj granici sa BiH, avgusta 1995. i nešto kasnije, ubijeno ih je desetoro, uglavnom starijih i nemoćnih. Jedna osoba i dalje se vodi kao nestala.

Pupovac: Od Zagreba očekujem više usmerenosti prema izgradnji kulture mira

Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorad Pupovac poručio je da od Zagreba očekuje da će u obeležavanju 29. godišnjice "Oluje" pokazati više usmerenosti prema izgradnji kulture mira i tolerancije.

"Očekujem da će biti više usmereno na obnovu poverenja i unutar Hrvatske i između Hrvata i Srba, ali i između same Hrvatske i Srbije. I to bi bila značajna stvar ukoliko bi se, bilo indirektno ili direktno, doprinelo tim važnim ciljevima", rekao je Pupovac za Tanjug.

Pupovac ocenjuje da su ove godine za razliku od prethodnih u fokusu neke druge teme.

"Javnost je uglavnom posvećena pitanjima požara na pojedinim delovima dalmatinske obale, kao i pitanjima devastacije vrela Une na području opštine Gračac i naselja Donja Suvaja, odnosno Srba", rekao je Pupovac.

Odalović: Hrvatska glavni krivac za stagnaciju procesa identifikacije nestalih u Oluji

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović rekao je da je glani krivac za stagnaciju procesa identifikacije Srba nestalih tokom operacije "Oluja", ali i onih nestalih tokom ratova devedesetih, država Hrvatska, koja, kako je rekao, to svesno radi.

"U pozadini svega ovoga stoji jedan krajnje neracionalan odnos hrvatske strane prema žrtvama. Mi tražimo civile, mi tražimo ljude koji su na pravdi Boga nestali, ubijeni i to je ono što deluje frustrirajuće i po porodicu, ali i po sve nas", rekao je Odalović za Tanjug.

On je dodao da Komisija raspolaže informacijama o grobnim mestima i da poseduje i zahteve za identifikaciju, ali da hrvatska strana sve to ignoriše i ne želi da po tim pitanjima zakaže sastanke.

Odalović ocenjuje da je saradnja između svih aktera koji su učestvovali u ratovima devedesetih ključna kako bi se priveo kraju proces identifikacije osoba nestalih tokom ratnih dejstava, kojih ima više od 9.000 i dodaje da su trećina nestalih Srbi.

Linta: "Oluja" najveći ratni zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta rekao je da mnoge činjenice ukazuju na to da je operacija "Oluja" najveći ratni zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata i da predstavlja završni čin etničkog čišćenja srpskog naroda sa područja današnje Hrvatske.

"U Hrvatskoj se već 29 godina slavi progon i ubijanje Srba. Slave se ratni zločinci, govori se samo o hrvatskim žrtvama, dok se srpske žrtve prećutkuju, omalovažavaju, ponižavaju, umanjuju, pa čak i negiraju," rekao je Linta za Tanjug povodom godišnjice operacije "Oluja".

Prema njegovim rečima, hrvatsko pravosuđe organizuje montirane sudske postupke protiv krajiških boraca sa strateškim ciljem da na osnovu lažnih izjava svedoka saradnika podigne što više optužnica i donese lažne presude.

Cilj je, kako kaže, verifikacija laži da je Oluja "čista kao suza" i da je bila oslobodilačka akcija.

Linta je istakao da je veoma važno da država Srbija vodi aktivnu borbu za istinu o karakteru rata na području Hrvatske, Bosne i Hercegovine i generalno prostora bivše Jugoslavije i da jasno iznosi činjenice o stradanju Srba tokom avgusta 1995. godine.

Prognana iz Siska: To su ožiljci koji ostaju za ceo život

Jelena Žutić, učiteljica u Šapcu, prognana iz Siska kaže da je hrišćanski praštati, ali da pogrom Oluja ne može da se zaboravi.

"To su ožiljci koji ostaju za ceo život. Imala sam četiri godine, ali moji roditelji su bile zrele ličnosti. Njihov deo života je vezan za Hrvatsku. Bio je dug vremenski period dok smo stali na noge", priseća se Žutićeva.

Državna komemorativna ceremonija zakazana je na gradskom stadionu "Lagator", u subotu 3. avgusta, od 18.00 časova.

Srbija i Republika Srpska tog dana obeležavaju sećanje na progon i sve stradale Srbe u akciji hrvatske vojske, koja je počela 4. avgusta 1995. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane u oružanoj akciji "Oluja".

U subotu, 3. avgusta, s početkom u 18 časova RTS će direktno prenositi državnu komemorativnu svečanost povodom Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji Oluja.

Pomen stradalima će u Loznici služiti partrijarh srpski Porfirije uz sasluženje arhijereja i sveštenstva, a potom će se okupljenima obratiti preživeli iz kolone izbeglica koja je tog 4. avgusta 1995. godine krenula put Srbije, kao i predsednici Republike Srpske i Srbije.

Na lozničkom stadionu "Lagator" biće izveden i umetnički program prilagođen komemorativnom skupu.

Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta pre 29 godina, napadom na Knin

Napadom na Knin, u zoru, 4. avgusta 1995. godine, počeli su sistematski zločini prema srpskim civilima i njihovoj imovini. Svega 48 sati od početka akcije "Oluja", područje nekadašnje Republike Srpske Krajine bilo je etnički čisto.

Više od 200.000 ljudi, sa najosnovnijim stvarima, prevoznim sredstvima koja su imali, krenuli su da se iseljavaju, a na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su stalno napadali hrvatska artiljerija i vojno vazduhoplovstvo.

Izbeglima nije bio dozvoljen ulazak u Beograd, već samo prolaz Bulevarom Arsenija Čarnojevića.

U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije 7. avgusta, kojom je rukovodio predsednik Republike Hrvatske Franjo Tuđman.

U nastavku akcije u BiH, operacijom "Maestral", hrvatske i muslimanske snage ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika iz Bosne i Hercegovine.

(RTS, agencije)