Karles Puđdemon: Zašto EU ne bi primila nezavisnu Škotsku i Kataloniju, ako već pregovara sa Kosovom, Severnom Makedonijom i Albanijom

 MOSKVA - Bivši lider Katalonije Karles Puđdemon upitao je zašto Evropska unija ne bi primila nezavisnu Škotsku i Kataloniju u svoje članstvo, ako već, kako kaže, „pregovara sa Kosovom, Severnom Makedonijom i Albanijom”.

Naime, Priština je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, dok Albanija i Severna Makedonija nisu dobile iz EU zeleno svetlo za početak pretpristupnih pregovora.

„Rekli su nam: Prihvatanje Škotske, Katalonije i Flandrije bilo bi previše komplikovano. Mogli bismo to da prihvatimo, ali istovremeno EU je težila ka proširenju broja država članica sa 28 na 30, ili čak 32. Oni pregovaraju sa Kosovom, Severnom Makedonijom i Albanijom o njihovom pridruživanju”, rekao je Puđdemon u intervjuu sa bivšim predsednikom Ekvadora Rafaelom Koreom za španski RT.

Bivši predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je ranije rekao da bi bilo nemoguće upravljati Unijom ukoliko bi imala 98 članova što bi se, kako je naveo, na kraju i desilo ukoliko bi Kataloniji bilo dozvoljeno da radi šta želi.

Pućdemon, međutim, tvrdi da bi EU mogla da bude funkcionalna zajednica sa bogatim i srećnim stanovništvom, čak i ako bude sastavljena od malih zemalja.

On smatra da oblasti koje žele da se otcepe, poput Katalonije, ne bi trebalo da imaju drugačiji tretman „samo zbog toga kako su granice postavljene u nekom trenutku u prošlosti”.

„Oni koji prave mape moraće mnogo puta da prave promene jer se, na sreću, granice menjaju. Naša težnja je da te promene ne budu sprovedene putem rata, brakova među kraljevskim porodicama i kolonizacijom, već prema volji naroda”, navodi Puđdemon, prenosi Tanjug.

Pućdemon, koji je na poternici Španije zbog organizovanja referenduma o nezavisnosti Katalonije pre dve godine, smatra da bi trebalo pozdraviti nenasilan način borbe za nezavisnost, koji su sproveli on i njegove pristalice.

U suprotnom, kako tvrdi, ljudi sa sličnim težnjama videće da je „jedini način za sticanje nezavisnosti rat i oružani sukob, uz kasniju intervenciju međunarodne zajednice, kao što je bio slučaj sa Jugoslavijom”.

(Politika)