Karl Bilt i Volfgang Petrič za "Frankfurter algemajne cajtung": Treba ukinuti Kancelariju visokog predstavnika u BiH i ponuditi evropsku budućnost

 Bivši visoki predstavnici u Bosni i Hercegovini (BiH) Karl Bilt i Volfgang Petrič izneli su stav da u BiH treba ukinuti Kancelariju visokog predstavnika (OHR), navodeći i da toj zemlji treba ponuditi vereodostojnu evropsku budućnost.

U autorskom tekstu za nemački list Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) pod nazivom "Ukinite visokog predstavnika", Bilt i Petrič naveli su da je ostavka Kristijana Šmita na poziciju visokog predstavnika otvorila "puno više od pukog pitanja njegovog naslednika", ocenivši da Evropa treba da se suoči s "neugodnom geopolitičkom realnošću".

"Trideset godina nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma, BiH ostaje zarobljena u političkom međuprostoru. Ona je formalno suverena, ali faktički i dalje pod međunarodnim nadzorom”, napisali su oni, preneli su sarajevski mediji.

Trideset godina nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma, BiH ostaje zarobljena u političkom međuprostoru. Ona je formalno suverena, ali faktički i dalje pod međunarodnim nadzorom

Dodali su da je institucija visokog predstavnika međunarodne zajednice ad hok institucija, koja je u velikoj meri uspešno sprovela obnovu ratom razorene zemlje.

"Bez američko-evropskog angažmana, u kojem su, uz Evropsku uniju (EU), kao glavnog finansijera, učestvovali i Rusija, Japan, kao i Kanada kroz Savet za sprovođenje mira (PIC), sprovođenje Dejtonskog sporazuma posle 1995. godine teško bi bilo moguće", naveli su Bilt i Petrič u tekstu.

Istakli su da je OHR zamišljen kao privremena institucija, ali da je postala trajna, pojasnivši da “već dugo vremena ta civilna institucija, koja je tokom godina izgubila i uticaj i legitimitet, mnogim lokalnim političarima služi podjednako kao neprijateljska slika ili kao spasilački oslonac, oslobađajući ih time obaveze koju demokratska društva imaju da u vlastitoj odgovornosti pronalaze održive političke kompromise".

Zbog toga, istakli su, bilo bi pogrešno refleksno imenovati novog visokog predstavnika, navodeći da se umesto toga međunarodna zajednica treba zapitati "da li takvim potezom zaista podstiče stabilnost i samostalnost ili samo konzerviše upravljanu stagnaciju".

"Dodatno, geopolitička situacija se iz temelja promenila. Dok u državama Zapadnog Balkana dugotrajni put ka Briselu gubi privlačnost, međunarodni konsenzus o budućnosti Bosne odavno je narušen", smatraju nekadašnji visoki predstavnici u BiH.

Naveli su i da Rusija godinama otvoreno odbacuje ulogu visokog predstavnika sa specijalnim ovlaštenjima i da je odavno regionalni remetilački faktor, dodavši da je sada primetna i promena stava Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

"Sada se, međutim, i u Vašingtonu nazire izrazito transakcijski pristup Balkanu. Nedavna poseta poslovno vrlo aktivnog (američkog predsednika Donalda) Trumpovog sina glavnom gradu bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska mora se posmatrati kao pokušaj uspostavljanja još jednog sumnjivog poslovnog odnosa”, ocenili su Bilt i Petrič.

Prema njihovom stavu, slični procesi već se odvijaju u Srbiji i Albaniji, uz očigledno zanemarivanje evropskih pravila i zakona, naglašavajući da u takvim okolnostima naslednik odlazećeg visokog predstavnika teško može imati veći legitimitet od svojih prethodnika.

Ključno pitanje - koje reforme BiH približavaju EU

Za Bilta i Petriča je ključno pitanje koje reforme BiH približavaju EU, a ne ko će biti Šmitov naslednik.

"Jer, nije spojivo da BiH i dalje, bez izgleda na puni suverenitet i vlastitu odgovornost, ostane pod produženim oblikom međunarodnog upravljanja, a istovremeno treba kročiti putem ka EU", istakli su.

Naglasili su da je na osnovu "temeljne analize tridesetogodišnjeg procesa izgradnje države, Evropi zato potreban strateški novi početak u BiH".

Smatraju da taj novi početak treba biti baziran na dva elementa.

"S jedne strane, na korekciji disfunkcionalnog sistema vlasti, a, s druge strane, na okončanju međunarodnog posebnog nadzora. Ova reformska agenda pritom mora biti usko povezana s postepenim približavanjem evropskim strukturama", napisali su u autorskom tekstu.

Naveli su da se "ne radi se o radikalnom preuređenju dejtonskog sistema, već o realističnom prilagođavanju, pri čemu su potrebne efikasnije strukture odlučivanja, jasnije nadležnosti i ograničavanje trajnih mogućnosti blokade".

Ocenili su da se gašenje OHR mora usko vezati uz pristupanje BiH članstvu u EU.

Uslovi koje Šmit i njegovi prethodnici godinama bezuspešno zahtevaju, poput pitanja državne imovine, mogli bi biti prebačeni u odgovarajuća poglavlja pristupnog ugovora

"Uslovi koje Šmit i njegovi prethodnici godinama bezuspešno zahtevaju, poput pitanja državne imovine, mogli bi biti prebačeni u odgovarajuća poglavlja pristupnog ugovora", smatraju Bilt i Petrič.

Prema njihovim rečima, time bi se beskonačna rasprava o tome pripada li uopšte BiH Evropi konačno nedvosmisleno okončala.

Na kraju su se bivši visoki predstavnici u BiH osvrnuli i na to kako bi trebalo da izgleda budućnost BiH posle OHR.

"Ugrađena u verodostojnu evropsku perspektivu, država BiH tako bi postala deo dinamičnog političkog projekta. Bio bi to prelaz s međunarodnog nadzora na evropsku integraciju”, istakli su Bilt i Petrič.

Povlačenje Šmita, dodali su, zato predstavlja "dugo očekivanu priliku da se međunarodna politika prema BiH iz temelja promišlja evropski".

"Bosni i Hercegovini nije potrebna beskonačno produžena međunarodna uprava. Ono što zemlji treba jeste verodostojna evropska budućnost", napisali su Bilt i Petrič u autorskom tekstu za FAZ.

(Beta)