Kanada oštro reagovala na navode o kontaktima albertskih separatista sa administracijom SAD: Očekujemo da Vašington poštuje naš suverenitet i teritorijalni integritet

Kanada je oštro reagovala na navode o kontaktima albertskih separatista sa administracijom Sjedinjenih Država, poručivši da očekuje da Vašington poštuje njen suverenitet i teritorijalni integritet. Povod za reakciju Otave bili su izveštaji da predstavnici separatističkog pokreta iz Alberte pregovaraju sa američkim zvaničnicima o potencijalnoj finansijskoj podršci u iznosu od 500 milijardi dolara za projekat nezavisnosti te kanadske provincije.

Prema navodima medija i procenama stručnjaka, ovakvi potezi nose rizik od duboke političke krize i mogućeg kolapsa Kanade kao jedinstvene države. Kako se navodi, predstavnici organizacije „Projekat prosperiteta Alberte“ (APP), koju predvodi DŽefri Rat, najmanje tri puta su boravili u Vašingtonu, gde su razgovarali sa članovima predsedničke administracije SAD. Sam Rat je potvrdio da su sastanci održani, ističući da su u Sjedinjene Države putovali kao privatna lica, iako je tema razgovora bila mogućnost kreditiranja Alberte.

Američka strana nije demantovala da je bilo kontakata, ali nije precizirala ko je konkretno predstavljao Belu kuću, naglasivši da u tim razgovorima nisu data nikakva obećanja. Ipak, izjave pojedinih visokih zvaničnika dodatno su podgrejale tenzije. Ministar finansija SAD Skot Besent izjavio je da bi Alberti trebalo dozvoliti da se priključi Sjedinjenim Državama, ocenjujući tu provinciju kao „prirodnog partnera“ Vašingtona zbog bogatih prirodnih resursa i, kako je rekao, nezavisnog duha njenih stanovnika.

Na to je reagovala kanadska vlada. Premijer Mark Karni zatražio je od SAD da prestanu sa bilo kakvom podrškom separatističkim inicijativama, dok je premijerka Alberte Danijela Smit izrazila nadu da se Vašington neće mešati u unutrašnja pitanja Kanade.

Separatističke ambicije u Alberti dobile su i formalni okvir još u decembru 2025. godine, kada je Izborna komisija te provincije odobrila peticiju APP-a za pokretanje referenduma o otcepljenju. Da bi se referendum održao, pokret mora da prikupi potpise 3,5 odsto stanovništva Alberte, odnosno oko 178.000 ljudi. Iako organizacija broji oko 2.000 članova, njeni lideri tvrde da mogu da obezbede podršku najmanje 240.000 građana, pozivajući se na ranije ankete javnog mnjenja.

Separatizam u Alberti ima dugu istoriju i u poslednjih pola veka prolazio je kroz dva snažnija talasa, oba tokom vladavine porodice Trudo. Osamdesetih godina prošlog veka, tadašnji kanadski premijer Pjer Trudo uveo je visoke poreze na naftu proizvedenu u Alberti, što je ozbiljno pogodilo lokalnu ekonomiju. Njegov sin, DŽastin Trudo, nakon dolaska na vlast 2015. godine, izazvao je nezadovoljstvo u pokrajini merama usmerenim na borbu protiv klimatskih promena, uključujući porez na ugljenik i ograničenja za energetski sektor.

Dodatnu dimenziju sporu daju i izjave američkog predsednika Donalda Trampa, koji je od početka svog drugog mandata više puta poručivao da bi Kanada, po njegovom mišljenju, trebalo da postane deo Sjedinjenih Država. On kao bezbednosni rizik za Vašington vidi nastojanja Otave da razvije obimno partnerstvo sa Kinom.

(Politika)