Janko Todorov: Odmrzavanje služenja vojnog roka nova marketinška kampanja vlasti

Veoma je neodgovorno prema građanima Srbije, ali i prema sistemu odbrane u celini, da se tema vraćanja vojnog roka aktuelizira od strane Srpske napredne stranke onda kada se vladajuća garnitura guši od afera.

Svima je jasno da se radi o novoj marketinškoj kampanji vlasti, još jednom zamajavanju naroda i zamazivanju očiju uoči krupnih stvari koje će se dešavati oko Kosova, kao i oko afere Jovanjica, slučaja Belivuk, pljačke Krušika. Što više se bliži trenutak konačne izdaje Kosova, pokreću se bombastičnije patriotske teme, poput ove o vraćanju vojnog roka i jakoj srpskoj vojsci.

Mi u pokretu Oslobođenje smatramo da mora da postoji neki vid obuke sposobnog stanovništva za odbranu zemlje. Za to postoje mnogi modeli u praksi: od obrazovnih institucija, preko vojnog roka, do rezerve, civilne zaštite, pa čak i dobrovoljnog osposobljavanja. Dužina i izgled obuke povezan je kako sa finansijskim mogućnostima države, tako i sa odbrambenim izazovima i potrebama vojske.

Jasno je da niko u ovoj vlasti nije izvršio ozbiljnu analizu, te da je ova tema zato isključivo

politički marketing SNS. Prvo treba izvršiti i analizu zašto koncept profesionalne vojske nije dao rezultate. Aktivna i pasivna rezerva nikada nisu zaživeli. Od planiranih više hiljada, samo je dvadesetak ljudi potpisalo sa vojskom ugovor o aktivnoj rezervi.

Profesionalizacija je dobro išla na početku, dok vojnici i oficiri nisu počeli da napuštaju vojsku zbog očajnog materijalnog stanja.

Prema podacima Vojnog sindikata Srbije, vojsku dnevno napusti pet ljudi, što je alarmantna

cifra, na koju vlast ne reaguje. Taj trend se pokušava zataškati patriotskim izjavama o jakoj

vojsci, novom naoružanju i uvođenju vojnog roka. Pre odmrzavanja vojnog roka, neophodno je proceniti bezbednosne izazove, rizike i pretnje po bezbednost zemlje, zatim obezbediti neophodne materijalno-finansijske i pravne preduslove za ponovno uvođenje vojnog roka – pre svega ponovno stvaranje vojne infrastrukture u garnizonima po gradovima u Srbiji za prihvat i obuku regruta, kao i obezbeđivanje stručnog starešinskog kadra za sprovođenje obuke.

Upravo odsustvo takvih analiza i aktivnosti je dokaz da složenim sistemom odbrane rukovode nestručni ljudi, pa se zato i efekti politike odbrane svode na „neuspešne eksperimente“ zavisne od dnevnopolitičkih okolnosti i stranačkih potreba.

Za početak, ti ljudi bi mogli iskreno i sistemski da počnu da rešavaju nagomilane materijalne i socijalne probleme profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, kako bi zvanje vojnika ponovo postalo poželjno zanimanje u Srbiji, a ne sinonim za loše plaćen posao kod lošeg poslodavca.

Prof. dr Janko Todorov, pukovnik Vojske Srbije u penziji

(Oslobođenje)