среда, 20. мај 2026.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јаков Милатовић: Црна Гора је чланица НАТО и има у потпуности усклађену спољну и безбедносну политику са ЕУ. Србији желимо све најбоље, свака држава сама бира свој пут
Хроника

Јаков Милатовић: Црна Гора је чланица НАТО и има у потпуности усклађену спољну и безбедносну политику са ЕУ. Србији желимо све најбоље, свака држава сама бира свој пут

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 20. мај 2026.

Уочи 20 годишњице од обнављања независности Црне Горе, председник Јаков Милатовић говорио је за Дојче веле о највећим успесима и неуспесима у последње две деценије, поделама у друштву, али и о односима са Београдом.

Интервју Дојче велеа, преносимо у целости.

ДW: Ове године навршава се 20 година од обнове црногорске независности. Када погледате Црну Гору данас, шта сматрате њеним највећим успехом, а шта највећим пропуштеним шансама у протекле две деценије?

Највећи успех Црне Горе је сама чињеница да је обновљена независност сачувана као мирна, демократска и међународно призната одлука грађана. Двадесет година касније, Црна Гора је суверена држава, чланица НАТО, прва следећа чланица Европске уније и земља која има реалну шансу да у наредним годинама затвори најважније историјско поглавље своје европске интеграције.

Уз тај успех стоји и важна демократска чињеница: Црна Гора је 2020. године показала да власт може да се промени мирно, на изборима, без угрожавања државе.

Највећа пропуштена шанса је незавршена реформа и изградња јаких и независних институција. Претходни режим је обнову независности користио као политички штит за клијентелизам, корупцију и приватизацију државе. Прве године независности требало је искористити за изградњу независног правосуђа, професионалне администрације, слободних институција и економије засноване на знању. Предуго је грађен систем у којем је партијска припадност вредела више од рада и способности.

Зато данас имамо задатак да независност коначно добије свој пуни смисао кроз независност институција и једнакост прилика. То значи да је Црна Гора држава у којој закон важи једнако за све, у којој млади имају могућност за успешан живот у својој земљи, институције које раде без позива из партијских централа, а европска правила су бољи стандард, сигурност и достојанство.

ДW: Црна Гора је од свих држава кандидата најближа чланству у Европској унији, док је Србија последњих година у застоју. Шта је Црна Гора урадила другачије?

У нашем друштву постоје бројне поделе, али постоји и снажно уверење грађана да је чланство у Европској унији најбољи оквир за бољи живот, јаче институције и сигурнију будућност. Истовремено, Црна Гора има јасан спољнополитички курс. Црна Гора је чланица НАТО и има у потпуности усклађену спољну и безбедносну политику са Европском унијом.

Такође, Црна Гора је отворила сва преговарачка поглавља, привремено затворила 14 поглавља и сада улази у завршницу приступања. Радна група креирана од стране ЕУ започела је рад на Уговору о приступању Црне Горе ЕУ. То је велика шанса, али и велика одговорност.

Србији желимо све најбоље. Свака држава сама бира свој пут.

Прећи у фазу институционалног чишћења

ДW: Пад ДПС-а требало је да означи крај система који су многи описивали као заробљену државу. Колико је Црна Гора у међувремену заиста успела да ослаби корупцијске и клијентелистичке мреже или су се оне само прилагодиле новим политичким околностима?

Систем заробљене државе јесте разбијен. Заправо, монопол једне партије над државом више не постоји. Покренути су бројни поступци и јавност данас много отвореније говори о високој корупцији, организованом криминалу и злоупотреби институција.

Ипак, мреже корупције и организованог криминала показале су велику способност преживљавања. Оне мењају политичке адресе, траже нове заштитнике, преживљавају кроз јавна предузећа, јавне набавке, распродају државних ресурса и слабости правосуђа. Зато је пад ДПС отворио почетак много тежег посла.

Грађани су 2020. тражили правду, ред и институције које раде свој посао. Хапшења имају смисао само када добију законит и дефинитиван судски епилог. Правоснажне пресуде, одузимање незаконите имовине и пуна транспарентност биће право мерило успеха.

Црна Гора мора да пређе из фазе политичке промене у фазу институционалног чишћења. То значи независно и ефикасно правосуђе, отворене јавне набавке, контролу државних компанија и нулту толеранцију на корупцију и партијски утицај на државне институције

Црна Гора између две снажне идентитетске струје

ДW: Упркос успесима у евроинтеграцијама, Црна Гора и даље делује као друштво разапето између две снажне идентитетске струје, црногорске и српске. Да ли мислите да је Црна Гора успела да пронађе равнотежу?

Црна Гора још тражи пуну равнотежу, али знамо шта је темељ на којем се равнотежа гради. То је грађанска држава у којој сваки човек има право на своје име, језик, веру, нацију и сећање, уз једнаку обавезу да поштује Устав, законе и државне институције.

Идентитетске разлике постају проблем када се претворе у средство за политичку трговину, инструмент страха или средство за прикривање корупције, сиромаштва и неодговорности. Предуго су се грађани позивали да бирају у који ће идентитетски ров да уђу, док су јавни ресурси трошени без контроле, образовање уништавано, здравље запостављано, а млади одлазили.

Равнотежа се гради тако што држава показује праведност према свакоме. Црногорци, Срби, Бошњаци, Албанци, Хрвати, Муслимани и сви други грађани морају знати да се њихова права заснивају на Уставу и закону, уз потпуну заштиту од партијске самовоље. Грађански карактер Црне Горе значи слободу идентитета и једнакост пред државом.

Наша генерација има обавезу да идентитетска питања спусти из простора политичке уцене у простор поштовања. Када грађанин зна да може да живи достојанствено, да добије посао по знању, да се лечи на време и да га институције штите, тада се и друштвене поделе смањују. Правда и развој су најбоља политика помирења.

Повезаност дубља од сваке дневне полемике

ДW: Односи Подгорице и Београда и даље делују нестабилно и оптерећено честим политичким тензијама. Томе сведочи и одлука председника Србије Александра Вучића да не дође на обележавање јубилеја независности Црне Горе. Зашто односи две државе ни после две деценије несу успели да постану истински партнерски и стабилни?

Односи Црне Горе и Србије биће у потпуности растерећени дневне политике када се потпуно прихвати чињеница да је Црна Гора суверена држава, а Србија сусед с којим желимо најбоље могуће односе. Поштовање независности Црне Горе је темељ сваког здравог партнерства.

Наше породице, привреда, култура, језик, историја и свакодневни живот повезани су много дубље од било које дневне полемике. Управо зато државни односи морају бити мирни, рационални и засновани на међусобном поштовању.

(Н1)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у Србији бити парламентарних избора у 2026. години?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер