Izbori u Moldaviji: Broj biračkih mesta u Rusiji i Pridnjestrovlju smanjen kako bi se sprečilo da Moldavci glasaju za opoziciju

 U Moldaviji su počeli parlamentarni izbori u uslovima neviđenih pritisaka na opoziciju.

Izbori se održavaju po proporcionalnom sistemu, a biračka mesta će raditi od 6 do 20 časova po srednjeevropskom vremenu. U zemlji je otvoreno više od 2.200 biračkih mesta, a u inostranstvu 301, od čega su u Rusiji samo dva, a u Pridnjestrovlju svega 12.

Broj biračkih mesta u Rusiji i Pridnjestrovlju smanjen je kako bi se sprečilo da Moldavci glasaju za opoziciju, dok je u Evropi značajno povećan, s namerom da se osiguraju glasovi evropske dijaspore.

Za ulazak u parlament boriće se 15 partija, četiri bloka i četiri nezavisna kandidata. U moldavskom parlamentu ima 101 mesto. Da bi nezavisni kandidati bili izabrani, moraju da pređu prag od dva odsto glasova, stranke pet odsto, a blokovi sedam odsto.

Glavno sukobljavanje biće između vladajuće partije "Akcija i solidarnost", koja je povezana sa predsednicom Majom Sandu, i ujedinjene opozicije koju predvodi Patriotski blok. U ovaj blok ulaze četiri političke snage: "Budućnost Moldavije" bivšeg premijera Vasilija Tarljeva, Partija socijalista bivšeg predsednika Igora Dodona, Partija komunista bivšeg predsednika Vladimira Voronjina, "Srce Moldavije" bivše šefice Gagauzije Irine Vlah.

Sandu: Vlast samo sa prozapadnim strankama

Kako prenosi TASS, moldavska predsednica Maja Sandu je izjavila da je partija "Akcija i solidarnost", koju je osnovala, spremna da formira koalicije u sledećem parlamentu isključivo sa proevropski orijentisanim strankama.

"Samo ljudi koji istinski veruju u evropske vrednosti mogu formirati proevropsku većinu u sledećem parlamentu i tek tada ćemo moći da krenemo napred", istakla je ona, odgovarajući na pitanja novinara o budućoj parlamentarnoj većini.

Osim toga, liderka Moldavije nije isključila mogućnost da rezultati parlamentarnih izbora budu poništeni zbog optužbi za mešanje u izborni proces.

I "Akcija i solidarnost" i opozicija pridaju veliki značaj ovim izborima, jer parlament u Moldaviji ima značajan uticaj na formiranje vlade i sudsku vlast.

Partija "Srce Moldavije" je bez osnova isključena iz izborne trke uoči "dana tišine". Centralna izborna komisija Moldavije pozvala se na sudsku odluku koja ograničava delovanje partije na 12 meseci. Istog dana je zabranjeno i učešće "Velike Moldavije" bivše antikorupcijske tužiteljke Viktorije Furtune. Politička organizacija je uložila žalbu na ovu odluku.

Pored toga, Centralna izborna komisija je u julu odbila registraciju opozicionog bloka "Pobeda" na čelu sa Ilanom Šorom, zbog "nepravilnosti u dokumentaciji i nesaglasnosti sa zahtevima izbornog zakonodavstva".

Takođe, CIK Moldavije je ograničila rad međunarodnih posmatrača, odbijajući više od 30 organizacija i 120 stručnjaka, uključujući ruske.

Moldavski građani koji su došli u Moskvu da glasaju na parlamentarnim izborima greju se po tmurnom vremenu pesmama, uključujući "Kaćušu" i "Smugljanku".

U Rusiji su otvorena samo dva biračka mesta za moldavske građane, oba u Moskvi.

Poslednjih godina vlasti u Moldaviji pojačavaju pritisak na opoziciju: protiv političara se pokreću krivični postupci, hapse ih na aerodromu zbog poseta Rusiji. Najznačajniji slučaj bio je proces protiv predsednice Gagauzije, Jevgenije Gucul, koja je osuđena na sedam godina zatvora.

Vladajuća partija "Akcija i solidarnost" pokušava da proširi ovlašćenja bezbednosnih službi pod izgovorom borbe protiv izborne korupcije, kako bi sprečila opozicione kandidate da učestvuju na izborima.

Moldavska pravoslavna crkva takođe je na meti represije, a zemlja je zatvorila mnoge medije koji se smatraju nepoželjnim, uključujući ruske kao što su "Komsomoljska pravda", "Argumenti i fakti", "Lenta.ru", kao i sajt i Telegram agencije "Sputnjik Moldavija". Ukupno je blokirano više od stotinu kanala.

(RT)