Istoričar Aleksandar Gudžić: Srbi na KiM već dvadeset godina žive sa znanjem da im se može ponoviti 17. mart 2004. Na severu je „policija“ preuzela izvršnu vlast i taj sistem se sručio na Srbe

Srbi na Kosovu i Metohiji suočavaju se sa bezbednosnim, ekonomskim i institucionalnim izazovima. Policija je preuzela izvršnu vlast na severu pokrajine, što najviše plaši Srbe, kaže za RTS istoričar Aleksandar Gudžić. Iako se ne dešavaju često ubijanja, proterivanja, to je i dalje veoma okrutan sistem, koji ne bi mogao da funkcioniše bez podrške, bar dela, međunarodne zajednice, smatra istoričar Aleksandar Raković.

Pucnjava u neposrednoj blizini srpske osnovne škole u Lapljem Selu, u trenutku kada su se u školskom dvorištu nalazila deca, ponovo je otvorila pitanje bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji.

Ovome je prethodilo jedno od najoštrijih saopštenja Eparhije raško-prizrenske u poslednjih nekoliko godina u kojem se upozorava na sistematski institucionalni pritisak na Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu, uz ocenu da se krše verska i ljudska prava i da izostaje adekvatna međunarodna reakcija.

Istoričar Aleksandar Gudžić, koji se nalazi u Gračanici, rekao je za RTS da je pucnjava u Lapljem selu izgledala kao da je iz nekog ratnog filma.

"Taj događaj je uznemirio roditelje i decu koji su prisustvovali, odnosno bili u blizini kafića na tom školskom igralištu i po rečima mojih poznanika koji su bili prisutni, deca su bila uznemirena, delovalo je kao scena iz nekog ratnog filma. Svakako je bilo traumatično za decu i roditelje", rekao je Gudžić.

Tri izazova za Srbe na KiM

Podseća da, prema izveštajima međunarodnih organizacija, na KiM ima više od pola miliona komada dugih cevi zaostalih iz ratova devedesetih.

"Srbi na Kosovu i Metohiji već dvadeset godina žive sa znanjem da im se može ponoviti 17. mart 2004. godine, da mogu doživeti sudbinu anadolskih Grka ili Jermena. Dakle, to je nešto sa čim Srbi žive iz godine u godinu, iz procesa u proces, iz dana u dan", rekao je Gudžić.

Pored tog, bezbednosnog izazova, tu je i problem ekonomske prirode – reč je o teritoriji sa urušenom privredom, društvom koje nije ekonomski razvijeno.

Srbe, kaže Gudžić, najviše brine i plaši treći izazov – institucionalni pritisak koji je poslednjih godina pojačan.

"Na severu je policija preuzela izvršnu vlast, policija je ta koja odlučuje da li će negde biti postavljen mural, da li će neka institucija raditi, policija je ta koja odlučuje šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno, da li neko na majici ima izraženije nacionalne simbole, da li će se pevati na Gazimestanu. Imamo jedan policijski sistem koji se sručio na Srbe", rekao je istoričar Gudžić.

Okrutan sistem koji Prištini daje željene rezultate

Istoričar Aleksandar Raković, koji je i dobar poznavalac prilika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, slaže se sa saopštenjem Eparhije raško-prizrenske koje ukazuje na mogućnost nestanka Srba sa KiM.

"Eparhija raško-prizrenska pozvala je međunarodnu zajednicu da povede računa o, o delovanju prištinskih institucija i tom jednom sistemskom progonu srpskog naroda, koji u ovom momentu nije izričito nasilan. Dakle, nema proterivanja, ubijanja, prebijanja i tako dalje, to se retko dešava, ali jeste sistemski veoma okrutan. Ima hapšenja, ima privođenja", rekao je Raković.

To je, ističe, policijski sistem koji daje rezultate.

“Kad se seje strah, onda ljudi počinju da, posebno zbog dece svoje, da, da razmišljaju o tome kako da ih zaštite i u kojim sredinama treba deca da odrastaju”, naveo je Raković.

On dodaje da se takvo delovanje prištinskih institucija ne može dešavati bez podrške makar jednog, važnog dela, međunarodne zajednice.

(RTS)