Ilja Musulin: SAD uspele da pritiscima izdejstvuju od vlasti u Panami da kineskoj kompaniji "CK Hačinson" oduzmu koncesiju nad dve luke koje se nalaze na ulazu u Panamski kanal.

 SAD uspele da pritiscima izdejstvuju od vlasti u Panami da kineskoj kompaniji "CK Hačinson" oduzmu koncesiju nad dve luke koje se nalaze na ulazu u Panamski kanal.

U januaru Vrhovni sud Paname je doneo neobičnu odluku po kojoj su zakoni na kojima se zasnivaju koncesije koje honkonška kompanija "CK Hačinson" drži nad lukama Kristobal i Balboa na ulazu u Panamski kanal neustavni. Te koncesije su stoga poništene.

To je izvršnim vlastima u Panami omogućilo da krajem februara te luke oduzmu kineskoj kompaniji i zaplene svu imovinu u njima.

Pravni kolut preko glave

Presuda Vrhovnog suda u Panama sitiju s pravom se može nazvati neobičnom jer je kineska kompanija držala koncesije na pomenute dve luke još od 1997. godine, a iste su bile produžene 2021, pa zvuči neverovatno da sudske vlasti u srednjeameričkoj državi sve to vreme nisu primetile problematične elemente u zakonskim aktima na kojima su se bazirale.

Vrhovni sud Paname pomenutu odluku je doneo nakon pritisaka iz Vašingtona, uključujući tu i posetu ministra inostranih poslova SAD Marka Rubija Panama sitiju. Do nje je, pak, došlo nakon što je predsednik Donald Tramp otvoreno pripretio centralnoameričkoj državi vojnom intervencijom ukoliko ona ne protera kineski kapital iz Panamskog kanala

Vrhovni sud Paname pomenutu odluku je doneo nakon pritisaka iz Vašingtona, uključujući tu i posetu ministra inostranih poslova SAD Marka Rubija Panama sitiju. Do nje je, pak, došlo nakon što je predsednik Donald Tramp otvoreno pripretio centralnoameričkoj državi vojnom intervencijom ukoliko ona ne protera kineski kapital iz Panamskog kanala, koji je od izuzetne strateške važnosti za Vašington pošto predstavlja pomorsku vezu koja spaja istočnu i zapadnu obalu SAD.

Zato u Kini smatraju da je presuda najviše sudske instance u Panami politička i izazvana vojnim i ekonomskim pritiskom Vašingtona.

Honkonški mediji sada pišu da je "CK Hačinson" preko svoje podružnice "Panama ports kompani" zatražio međunarodnu arbitražu i da zahteva isplatu dve milijarde američkih dolara kao odštetu za oduzimanje luka.

Odnosno, po izveštavanju najvažnijeg hongonškog lista "Saut Čajna morning post", kompanija nema nameru da bez borbe prihvati odluku panamske vlade i neće se zadovoljiti simboličnom nadoknadom.

Žrtveno jagnje

Ovde valja primetiti da je krupna honkonška kompanija, koja ima pravo upravljanja u desetinama luka širom sveta, ni kriva ni dužna postala žrtva pogoršanja odnosa između Vašingtona i Pekinga i politike Trampove administracije, koja smatra da ima pravo da vedri i oblači celom Zapadnom hemisferom, te da su Centralna i Južna Amerika njeno "dvorište".

Jer, kada je Trampova nova vlada počela da preti silom, rukovodstvo "CK Hačinsona" je odlučilo da svoj udeo u panamskim lukama, skupa sa interesom u još 43 luke u 23 zemlje sveta, proda američkom koncernu na čelu sa jednom od najmoćnijih kompanija sveta, gigantskim trgovcem nekretninama "Blekrokom".

No, kineska vlada, svesna da bi prepuštanje udela koje "CK Hačinson" ima u lukama širom sveta Amerikancima drastično pogoršalo logističku situaciju u brodskom transportu i ozbiljno ugrozilo kineski uvoz i izvoz, praktično je stopirala tu prodaju tako što je pokrenula istragu u vezi monopolističkog položaja honkonške kompanije

No, kineska vlada, svesna da bi prepuštanje udela koje "CK Hačinson" ima u lukama širom sveta Amerikancima drastično pogoršalo logističku situaciju u brodskom transportu i ozbiljno ugrozilo kineski uvoz i izvoz, praktično je stopirala tu prodaju tako što je pokrenula istragu u vezi monopolističkog položaja honkonške kompanije. Kineski mediji nju su u međuvremenu proglasili izdajnikom zemlje, jer pri planiranju prodaje nije uzela u obzir interes države i društva, već samo sopstveni profit.

Zamrzavanje plana "CK Hačinsona" o prodaji luka Kristobal i Balboa, koje se nalaze na Atlantskom, odnosno, Pacifičkom ulazu u 82 kilometra dugi kanal, pod pritiskom iz Pekinga onda je podstaklo vladu u Vašingtonu da izvrši dalje "zavrtanje ruke" vlastima u Panami, što je dovelo do revizorske istrage, koja je, navodno, našla brojne nepravilnosti u poslovanju luka, i, konačno, "magičnog" pravnog trika kojim su one oduzete honkonškoj kompaniji.

U svetu u kojem više ne važi međunarodno pravo i pravila fer trgovine veliko je pitanje je da li će honkonška firma uspeti da izdejstvuje nadoknadu od dve milijarde dolara koju traži.

Upravljanje lučkom infrastrukturom u Kristobalu i Balboi privremeno će preuzeti firma "APM Terminals", koja je podružnica danske grupe "AP Meler-Maersk".

U neposrednoj blizini kanala nalazi se pet luka, a na pomenute dve otpada 40 odsto tereta koji se u njima utovari i istovari.

Inače, kroz Panamski kanal, koji je dovršen 1914. i zarad čije izgradnje su SAD pod predsednikom Teodorom Ruzveltom praktično otcepile Panamu od Kolumbije, prolazi oko pet odsto svetske pomorske trgovine i oko 40 odsto američkog teretnog brodskog saobraćaja.

(RTS)