Група истраживача при Институту за филозофију и друштвену теорију поводом најављеног Закона о добробити животиње: Животиње нису и не смеју бити третиране као комунални отпад кога се треба решити

"Закон о добробити животиња треба да заштити животиње као осећајна бића од занемаривања, злоупотребе и масовног уништавања".

Група истраживача која се бави интеракцијама људи и животиња, Сентиенце, окупљена при Институту за филозофију и друштвену теорију забринута је поводом најављеног Закона о добробити животиња.

Они наводе да истраживања у друштвеним и хуманистичким наукама показују да је добробит животиња нераскидиво повезана са добробити људи, односно да су животиње "део нашег живота и бића са којима делимо животну и друштвену средину".

Животиње су осећајна бића

"Људи ступају у разноврсне интеракције са животињама и ове интеракције имају своју психолошку, као и друштвену и културну релевантност. Стога, сматрамо да је добробит животиња питање јавног интереса. Животиње нису и не смеју бити третиране као комунални отпад кога се треба решити", наводи се у саопштењу упућеном јавности и Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Ова група наводи да аргументе заснивају на темељној научној чињеници да су животиње осећајна (енгл. сентиент) бића, а да су сисари, птице, али и многе друге врсте животиња без сумње у стању да осећају не само бол и страх, већ и низ других негативних и позитивних емоционалних стања.

"Животиње такође имају капацитете за циљем усмерено понашање и показују многе друге модалитете интелигентних понашања. Савремена неуронаучна истраживања убедлијво показују и неуролошке основе за ове капацитете и понашања, иако нису увек идентичне као они код људи", поручују из групе Сентиенце.

Како истичу бројне друштвене науке показују да су интеракције људи и животиња многоструке, међузависне и сежу дубоко у историју и праисторију, а да из перспективе психологије, ове интеракције укључују интензивну емоционалну размену и имају утицај на психолошку добробит.

Као пример наводе психолошка истраживања која нам откривају да људи доживљавају љубимце као блиске особе и чланове породице, као и извор подршке и утехе.

"Многим људима је стало и до напуштених животиња и многи преузимају на себе напор и трошкове бриге о овим животињама. Са друге стране, наша истраживања показују да већина грађана врло узнемирено реагује на насиље, напуштање и занемаривање животиња. Такође, психолошке основе оваквог негативног односа према животињама су високо предиктивне и за насиље према људима. Као што је емпатија према животињама једнака емпатији према људима, насиље према животињама врло је блиско повезано са насиљем према људима", пише у саопштењу.

Закон више о искоришћавању него о добробити

Сентиенце исказују забринути због чињенице да Закон о добробити животиња сразмерно мало говори о самој добробити, шта она подразумева и како треба да се оствари, док са друге стране, даје врло широка овлашћења да се животиње користе и убијају.

Они истичу да како закон треба да одражава релевантна научна сазнања и да истакне однос према животињама као однос бриге и позитивне размене.

Због тога предлаже се допуна Закона нарочито у смеру истицања едукације јавности о осећајности животиња и промовисањем поштовања и бриге према животињама. То је како тврде од кључног значаја, и уз превентивне мере редуковања размножавања, боје је опција од затварања и одстрањивања животиња када се нађу на улици.

"Закон треба да заштити животиње као осећајна бића од занемаривања, злоупотребе и масовног уништавања од стране неодговорних појединаца или у оквиру коруптивних делатности. Сматрамо да актуелни Нацрт не гарантује основна права и добробит животиња на адекватан начин и изражавамо очекивање да ће Законодавац повући нацрт на дораду, уз саветовање са стручњацима и представницима друштава за заштиту животиња", наводи се на крају саопштења.

(Н1)