Goran Radosavljević: Izgleda da se između Mađara i Rusa ništa više ne dešava. Sačekaćemo taj 22. maj da vidimo reakcije, ali deluje mi da se ovo odlaže u nedogled i da neće ni biti rešenja

Kako se približava rok za postizanje dogovora oko Naftne industrije Srbije (NIS), koji je odredio američki OFAK, raste neizvesnost oko sudbine ove kompanije i mogućeg dogovora Srbije sa mađarskim MOL-om. Posle optimističnih najava da bi dogovor mogao da bude postignut već sredinom maja, pregovori su sada zapeli na ključnim pitanjima, jer su se u centru spora našli Rafinerije u Pančevu i kapaciteti prerade nafte, koje Beograd označava kao „crvene linije“.

Pregovori Srbije sa mađarskom kompanijom MOL, barem trenutno, udarili su u zid, što je potvrđeno i od strane zvaničnika.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović poručila je da nije zadovoljna predlogom koji je dobila od MOL-a, a koji se, pre svega, odnosi na rafineriju u Pančevu.

„Tiče se crvenih linija za koje smo rekli da ih Srbija neće preći – pre svega budućeg rada rafinerije u Pančevu, kapaciteta prerade sirove nafte i toga kako da obezbedimo da nivoi koje dogovorimo ostanu ispoštovani“, pojasnila je ona.

Međutim, pre samo nekoliko dana, ista ministarka istakla je da pregovori sve tri strane, uključujući ruski Gasprom, teku „dosta dobro“ i da dogovor može da se očekuje možda već 16. maja.

Podsetimo, prema licenci OFAK-a, ceo proces trebalo bi da bude završen do 22. maja, što ostavlja još svega dve nedelje da se nekakav dogovor postigne.

Zbog toga, svako dalje odlaganje dogovora povećava neizvesnost oko budućeg poslovanja NIS-a, ali i otvara pitanje potencijalnih posledica po domaće tržište nafte i derivata.

MOL je, u svom poslednjem saopštenju, potvrdio želju da kupi NIS, ali pored želje, potrebni su i realni rezultati za pregovaračkim stolom.

Profesor FEFA fakulteta u Beogradu Goran Radosavljević za Danas navodi da je cela priča oko nezadovoljstva Srbije svojevrstan „igrokaz“.

Mislim da Vlada Srbije nema način da blokira prodaju ruskog paketa MOL-u

„Mislim da Vlada Srbije nema način da blokira prodaju ruskog paketa MOL-u. Ima zakonske instrumente preko prava preče kupovine, ali mi ga nismo do sada aktivirali, a oni već uveliko pregovaraju, tako da nisam siguran da ćemo se mi zamerati ruskoj strani“, smatra on.

Prema njegovim rečima, mi samo skrećemo pažnju sa glavne teme.

„Čini mi se da su zapeli pregovori između Mađara i Rusa, a mi sada nekim igrokazom oko pregovora, koji su potpuno irelevantni za celu priču, skrećemo pažnju. NIS bi išao u stečaj ukoliko se uvedu sankcije, što znači da propada, tako da mi ne možemo da budemo nezadovoljni bilo čime“, naglašava on.

Zato mu, kako ukazuje, sve ovo izgleda kao bacanje prašine u oči.

„Izgleda da se između Mađara i Rusa ništa više ne dešava. Sačekaćemo taj 22. maj da vidimo reakcije, ali deluje mi da se ovo odlaže u nedogled i da neće ni biti rešenja“, poručuje Radosavljević.

Osnovni razlog za to je, kako kaže, to što Rusi nikad nisu ni hteli da prodaju udeo u NIS-u, pa sada samo kupuju vreme.

„Ukinute su sankcije koje su stupile na snagu prošle godine i kupili su još šest meseci, pa će verovatno kupovati i dalje. Više nije jasno ni da li MOL sam kupuje NIS ili kompanija koju će formirati MOL i ADNOC, ali ADNOC se više ne oglašava, pa je sve to pod znakom pitanja“, navodi naš sagovornik.

S druge strane, kako kaže, američka strana to odugovlačenje dozvoljava već 15 meseci.

„Amerikanci su bili ozbiljni samo kada su uveli sankcije, ali ni tada nisu stupile potpuno, pa su onda sankcije ukinute i NIS je prošlu godinu završio dosta dobro. Ruska strana za tih 15 meseci nije izašla iz vlasništva u NIS-u, zato niko više ne može da proceni dokle će to ići“, smatra on.

Ako nisu do sada rešili problem, Radosavljević smatra da ga verovatno neće ni rešiti uskoro.

Interes ruske strane je da ovo gura dok se ne potpiše neki sporazum sa Ukrajinom, nakon čega to više neće biti tema. A ne vidi se ozbiljnost američke strane da to promeni

„Interes ruske strane je da ovo gura dok se ne potpiše neki sporazum sa Ukrajinom, nakon čega to više neće biti tema. A ne vidi se ozbiljnost američke strane da to promeni“, zaključuje.

Što se tiče Srbije, on veruje da nekakve pregovore sa MOL-om vodimo, ali smatra da su oni tek na trećem mestu.

„Primarni su razgovori MOL-a i Gaspromnjefta, odnosno Mađarske i Rusije, drugi segment je šta kažu Amerikanci da li to može ili ne može, a mi smo tek onda treći segment kada se svi slože da nešto kažemo, ali sigurno da nećemo ići protiv odluke Rusa“, objašnjava Radosavljević.

Kada je reč o „crvenim linijama“ Srbije, on podseća da je Rusima rafinerija u Pančevu bila potrebna jer nisu imali drugu opciju, ali da Mađarima ne treba.

„MOL-u je ova kupovina svakako značajna, ali nam nisu isti interesi. Oni imaju dve rafinerije koje im ne rade u Rijeci i u Sisku. Njima, bez obzira što je rafinerija u Pančevu dobra, ona nije toliko značajna, zato ne vidim njihov dugoročni interes da je drže kakva je sada“, upozorava.

On podseća i da je NIS imao prioritet širenja u BiH, Rumuniju i Bugarsku pa u druge zemlje, ali da MOL u tim zemljama već posluje.

„Takođe, NIS je izvozio gorivo iz Pančeva u region, u jednom trenutku je imao i preko 300 miliona izvoz, ali je pitanje šta je sad interes MOL-a u tome. Takođe, njima ne treba 350 pumpi koje NIS ima, treba im 50 ili 100 maksimalno. A sigurno i da će želeti da pročiste strukturu zaposlenih u NIS-u“, ukazuje.

Kako kaže, mali je tu uticaj Srbije.

„To jesu stvari o kojima manjinski akcionar može da pregovara, ali mislim da je naša pregovaračka moć jako mala. Ako se oni dogovore sa Rusima da to kupe, to će se i desiti“, zaključuje Radosavljević.

I istraživač saradnik u Centru za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka Vasko Kelić za Danas ukazuje da je, imajući u vidu i ograničeno vreme, kao i najnovije probleme za koje smo čuli u pregovorima, malo verovatno da će do 22. maja doći do konačnog dogovora.

„Ono što je moguće jeste da će uspeti da se napravi neki korak, koji će biti dovoljan OFAK-u da taj rok produži za još makar mesec dana“, smatra on.

Kada je reč o promenama u dinamici pregovora Srbije i MOL-a, Kelić navodi da ta dešavanja svakako komplikuju situaciju i umanjuju šanse da će uopšte doći do odgovarajućeg produžetka roka za prodaju NIS-a.

„Ipak, s obzirom na to da je privremena licenca na snazi do 16. juna, ne očekujem u tako brzom roku veće poremećaje u funkcionisanju NIS-a“, dodaje naš sagovornik.

Kada je reč o potencijalnim kompromisima, Kelić smatra da je uvek moguć dogovor ako se vlast odrekne funkcionisanja Rafinerije ili obezbeđivanja domaćeg tržišta naftom iz Pančeva.

„Svakako da za Srbiju postoje bolji kompromisi i da su oni mogući, ali će biti neophodna velika pregovaračka sposobnost i kreativnost da bi se došlo do rešavanja situacije u korist Srbije. MOL, u celoj situaciji, svakako ima značajno više manevarskog prostora nego Srbija“, ukazuje on.

Kako naglašava, gašenje Rafinerije bi svakako morala da bude ta „crvena linija“ o kojoj se govori i koju ne bi trebalo preći.

„S druge strane, možda bi moglo da se dozvoli određeno smanjenje kapaciteta proizvodnje ako postoji preka nužda za to, ali nisam siguran da je tako. Srbija je na neki način, ipak, uterana u pregovore sa MOL-om jer se taj partner, makar inicijalno, pokazao prihvatljiviji ruskim vlasnicima nego drugi potencijalni partneri, uključujući i samu državu Srbiju“, napominje Kelić.

Iako Srbija ima pravo preče kupovine NIS-a, naš sagovornik ne veruje da bi Rusi hteli da prodaju kompaniju, ukoliko se Srbija ne bi odrekla tog prava.

„Nisu hteli našeg energetskog giganta da prodaju ni kada su bili razgovori o tome sa vlastima još pre nego što je uopšte došlo do pojave MOL-a kao potencijalnog kupca“, podseća on.

Međutim, Kelić naglašava da Srbija uvek može da zaštiti svoje interese tako što bi ušla u neku vrstu uvođenja posebne uprave ili čak nacionalizacije kompanije.

„Na taj način bi onda mogla, ako se to proceni kao efikasnije, i da ponudi NIS na prodaju partneru kojeg sama izabere kao adekvatnog, bez potrebe za odobrenjem ruske strane“, objašnjava.

Kelić se osvrnuo i na političku situaciju u Mađarskoj i veruje da će ona imati uticaja na situaciju oko NIS-a, samo je pitanje kada i u kojoj meri.

„Što se duže bude odlagalo postizanje aranžmana sa MOL-om, verujem da će biti manje zainteresovanosti novih mađarskih vlasti da taj projekat sprovedu. Podsetio bih da Vlada Petera Mađara još nije stupila na dužnost i da bi to trebalo da se desi sutra, 9. maja 2026. godine“, navodi on.

(Danas)