Goran Belanović: Kina i SAD kao Atina i Sparta – da li svet srlja u zamku koja proždire imperije

Kineski predsednik Si Đinping posegao je za terminom "Tukididova zamka", koji je skovao američki politikolog, da bi na samitu u Pekingu upozorio Donalda Trampa na mračnu budućnost sveta u kojem nema barem minimuma poverenja dve supersile. "Tukididova zamka", za Sija, nije fatalna i može se izbeći. Istorija, međutim, ne daje razloga za optimizam. Za pet vekova, od 16 ovakvih slučajeva, samo četiri rešena su bez rata.

"Mogu li Kina i SAD da prevaziđu Tukididovu zamku i stvore novu paradigmu odnosa?", opisao je kineski predsednik Si Đinping neizvesnost na relaciji dve supersile tokom samita sa američkim kolegom Donaldom Trampom u Pekingu.

"Tukididova zamka" veoma je popularan koncept, koji je godinama nezaobilazan u spoljnopolitičkim analizama.

Tukidid, najveći istoričar Stare Grčke i otac političkog realizma

Opisuje neizbežan trend ka ratu kada država u usponu ugrozi položaj vladajuće supersile, tražeći veći uticaj na upravljanje svetom, dok se dominantni akter drži statusa kvo.

Nazvan je po čuvenom istoričaru iz Stare Grčke, a popularizovao ga je američki politikolog Grejem Alison sa Harvarda.

"Uspon Atine i strah koji je to ulilo Sparti učinili su rat neizbežnim", objasnio je Tukidid pre 2.500 godina uzrok rata dve supersile antičkih vremena, što je navelo Alisona da 2011. godine osmisli originalan pojam kako bi analizirao savremene geopolitičke tenzije, pre svega rivalstvo između SAD i Kine.

Kakvu poruku Si šalje Trampu

Nije prvi put da Si Đinping pominje "Tukididovu zamku", koji je koristio u razgovorima i sa drugim američkim liderima, ali je za njega uvek imao isti smisao - odbacivanje istorijskog fatalizma i verovanja da je sukob SAD i Kine neizbežan.

Si i Obama 2015. godine u Vašingtonu

Si smatra da "zamka" postaje stvarnost samo ako velike sile prave uzastopne strateške pogrešne procene izazvane strahom i nepoverenjem.

"U svetu ne postoji takozvana Tukididova zamka. Ali, ukoliko velike sile iznova i iznova budu pravile greške u strateškoj proceni, mogle bi same sebi stvoriti takve zamke", upozorio je Si još 2015. godine govoreći u Americi, u Sijetlu, kada se sastao sa tadašnjim šefom Bele kuće Barakom Obamom.

Spirala straha – šta je bezbednosna dilema

Inače, "Tukididova zamka" bliska je pojmu bezbednosne dileme.

To je situacija u kojoj jačanje bezbednosti jedne države (kao što je povećanje njene vojne moći) navodi druge države da strahuju za sopstvenu bezbednost (jer ne znaju da li država koja jača svoju moć namerava da je iskoristi u ofanzivne svrhe).

To stvara spiralu straha koja vodi u neželjeni rat.

Na taj način, Peking zapravo koristi termin kako bi podsetio Vašington na odgovornost za budućnost odnosa dve sile.

Za pet vekova 16 slučajeva "zamke" – kako su završili

Grejem Alison je u studiji Harvardovog Belfer centra za nauku i međunarodne poslove, u poslednjih pet vekova identifikovao šesnaest slučajeva u kojima je rastuća sila ugrozila poziciju dominantne - i u čak dvanaest slučajeva, rivalstvo je završilo ratom:

• Krajem 15. veka Španija je ugrozila poziciju Portugala - bez rata.

• U prvoj polovini 16. veka Habsburgovci su parirali Francuskoj – rat.

• U 16. i 17. veku Osmansko carstvo je naraslo kao pretnja Habsburgovcima – rat.

• U prvoj polovini 17. veka Švedska je ugrozila Habsburgovce – rat.

• Sredinom do kraja 17. veka Engleska je izazivala Holandsku Republiku – rat.

• Od kasnog 17. do sredine 18. veka Velika Britanija je nadrastala Francusku – rat.

• Krajem 18. i početkom 19. veka Francuska je ugrozila Ujedinjeno Kraljevstvo – rat.

• Sredinom 19. veka Rusija je postala pretnja Francuskoj i Britaniji – rat.

• Takođe sredinom 19. veka Nemačka je nadrasla Francusku – rat.

• Krajem 19. i početkom 20. veka Japan je ugrozio Kinu i Rusiju – rat.

• Početkom 20. veka Sjedinjene Države su nadrasle Ujedinjeno Kraljevstvo — bez rata.

• U istom periodu Nemačka je ugrozila Britaniju, Francusku i Rusiju – rat.

• Sredinom 20. veka Nemačka je postala pretnja Sovjetskom Savezu, Francuskoj i Britaniji – rat.

• U istom periodu Japan je ugrozio Sjedinjene Države – rat.

• Od četrdesetih do osamdesetih godina prošlog veka Sovjetski Savez je parirao Sjedinjenim Državama - bez rata.

• Od devedesetih do danas ujedinjena Nemačka raste kao sila nasuprot Britaniji i Francuskoj - bez rata.

Već je izlizana izreka da je "istorija učiteljica života", ali ona se ipak uporno vraća - suština Sijevog poziva je da se ne ponovi i da svet ne završi, kao u nekoj grčkoj tragediji, u još jednoj zamki koju je sam sebi postavio.

(RTS)