Glumac Nikola Đuričko: Mi smo oteti od strane jedne partije. Treba da vratimo Kraljevinu Srbiju, naše društvo ne pokazuje nikakav kapacitet republike. "Simulaciju zvučnog topa“ je nemoguće izvesti

Glumac Nikola Đuričko ocenio je u "Da sam ja neko" da Srbija kao društvo "ne pokazuje nikakav kapacitet republike" i da bi trebalo otvoriti raspravu o vraćanju Kraljevine Srbije. U razgovoru je govorio i o padu nadstrešnice u Novom Sadu, studentskim i građanskim protestima, stanju u društvu i, kako kaže, potrebi za ozbiljnom debatom o tome kakvu državu građani žele.

Kada pogleda vreme u kojem živimo, a i ono pre, kaže da smo u "crnoj fazi".

"Nema više milosti uopšte, niko nikog ne ferma. Znaš kako kažu, ono kad je pogrešan voz, pa su pogrešne stanice. E, ali ja mislim da smo mi u trajektu, kapiraš? I mi se čudimo gde je vozna stanica, a voda je oko nas i mi smo na potpuno pogrešnom vozilu", navodi.

Smatra i da se ranije lagalo, i nikako da se sa tim prestane.

"To jest, znamo zašto ne smeju da prestanu, jer ako kažemo delimičnu istinu, boleće nas mozak. Evo recimo, ovo sad za nadstrešnicu. Sad će skoro dve godine, čoveče. Pa brate, kažite šta je bilo. Aman, ljudi, imajte milosti. Palo je - pa dobro, niste hteli - krali ste. Pa niste vi hteli da ubijete, vi ste samo hteli malo da ćorite. Kažite ljudima šta se desilo", kaže gost emisije Da sam ja neko.

Blokade studenata i građana bile legitiman vid ispoljavanja protesta

Smatra i su blokade studenata i građana bile legitiman vid ispoljavanja protesta.

I sad oni njih zovu blokaderi jer ima onog marketinškog stručnjaka nekog iz Izraela, kojem daje pare i sad on je smislio da ih zovemo 'blokaderi'. Čoveče, ljudi su blokirali zato što ste vi ubili ljude

"I sad oni njih zovu blokaderi jer ima onog matketinškog stručnjaka nekog iz Izraela, kojem daje pare i sad on je smislio da ih zovemo 'blokaderi'. To je, recimo, kao kad bi neku ženu napali u mraku i sad hoće malo i da je kradu, a možda će malo i da je siluju, svašta može da se desi, i žena krene da se bori, da se rita i oni kažu: Vidi ova, rita se, vidi ova! E, to je takva vrsta tog preokreta. Čoveče, ljudi su blokirali zato što ste vi ubili ljude", navodi Đuričko.

Ukazuje i da je neophodno pronaći način kako sprečiti čoveka da svojom korupcijom ubija druge, da je treba pronaći model koji će da pomogne da se više "ne ulazi u tu svinjariju".

"Da se desi takva svinjarija kao što je, recimo, ta nadstrešnica, tu mora jedno 4-5 stvari da bude nakrivo. Nije došao neko, isekao i sad to je palo, nego to neko nije pogledao, a ovaj što je trebao njega da pogleda, nije ga pogledao, a ovaj što mu je rečeno, njega su sklonili, i eto ti ga na. I to se desi. Niko nije srećan, siguran sam, daleko od toga. Prvo, mislim da prema tim porodicama treba da imamo neku vrstu ljudskog odnosa. Drugo, mislim da neko treba da odgovara", dodaje.

Ko nas je "oteo" i koliko smo poludeli?

Navodi i da ima utisak da smo "oteti" od strane jedne partije.

"Apsolutna vlast apsolutno korumpira. (...) Shvatiš da se sve zasniva na tome da 'cash flow' partije ne sme da se prekine. Svako ko se bude pojavio na tom putu, stradaće fizički, ovako ili onako", dodaje.

Govoreći o distinkciji života u Americi i stanja u Srbiji, kao i o tome koliko smo poludeli, navodi:

"Pa znaš, ozbiljno je to. Mislim, ti ni ne primetiš, zato što kad si ovde, toliko si bombardovan stalno tim užasnim načinom govora, pre svega tim nasilnim načinom njihovog izražavanja prema svemu što nisu oni, i svako ko hoće da im dirne u pare.(...) Stižemo na mesto da je opstanak jedne partije važniji od opstanka jednog čoveka", navodi.

"Kada se desio taj užaš u školi (masovno ubistvo u Ribnikaru, prim. aut), prva stvar koja se desila ovde bilo je - nije država, nije država podbacila. Pa kako, brate, nije podbacila kada imate mrtvu decu. Kako niste podbacili?"

Svako ko nije član njihove partije je građanin drugog reda, kaže.

"Može biti ubijen, proteran s posla, otpušten, u mračnoj šupi izudaran, ko zna. Može da bude izložen medijskom linču, svakojakom, ono bivšeg dečka da ti nađu koji ima sliku. Oni imaju resurse državne bezbednosti, vojne bezbednosti, sve pare ove naše zemlje nesretne da prave one retardirane zastave, one budalaštine, koje, baj d vej, sebi prodaju, znaš", dodaje Đuričko.

"Simulacija" zvučnog topa

"Ja sam glumac i ja sam vežbao puno puta sa dosta uvežbanih, profesionalnih ljudi. Znači, to je užas živi. Ja sam radio u profesionalnom pozorištu, mi bi jednu takvu, prosto, proširenu scenu vežbali možda 40 dana i nikad je ne bi izveli. Znači, to je nemoguće", navodi glumac govoreći o optužbama da su studenti 15. marta 2025. godine "simulirali" dejstvo zvučnog topa.

A da je neko?

"Ja mislim da naše društvo uopšte ne razume republiku. Ti kad pogledaš to, videćeš po tome šta mi pevamo, kako se ponašamo... Mi republiku ne razumemo kao opciju. Mislim da mi kad počnemo da pričamo kakvu mi Srbiju hoćemo, ovi će da otpadnu ko krasta. I mislim da bi, recimo, ajde da debatujemo: da treba da vratimo Kraljevinu Srbiju. Mislim da naše društvo užasno naginje tome. I nama je potrebna očinska figura, nama je potreban neki ujediniteljski događaj", navodi Đuričko.

Kaže i da pevamo himnu koja je kraljevska, samo preskočimo kralja.

"Mi imamo krunu na našoj zastavi, a mi smo republika. Ili miči krunu, brate moj, i daj da napravimo lepo zastavu i da pevamo Dositejevu pesmu kao što je red, pa da budemo republika. I da probamo da dogovorimo šta je ta republika, da jedni s drugima pričamo šta bi značila republika Srbija. A ne: ostavljena republika od Crne Gore, pa sada je to i Republika Srbija, nego šta bi bila onda ta republika Srbija. Al' ako mi to ne umemo, rekao bih da ne umemo, budimo kraljevina", navodi naš sagovornik.

Kaže i da naši ljudi vole zastavu, vole Nemanjiće.

"Naše društvo ne pokazuje nikakav kapacitet republike. Totalno je nerazumevanje. I sad gledaj šta bi se desilo. Pošto mi moramo naše društvo u celini da promenimo, od pčelarskih zadruga do pevačkih društava, mi moramo sve to da promenimo, jer je sve trulo", dodaje.

Navodi i da treba da vidimo kakvu ćemo vojsku, da li želimo u NATO, ako hoćemo zašto hoćemo, i obratno, da debatujemo, a ne emotivno da pristupamo, već racionalno kao jedna porodica koja donosi odluku gde će na more.

"Finansijski, emotivno, ovako ili onako, ali na kraju ipak mama i tata sednu i kažu: Ovamo ćemo na more. Je l' tako? Ali prosto postoji neka debata. I mi kažemo: Mi hoćemo takvu zemlju. Onda, ti bi morao da staviš cilindar, da pređeš iz Skupštine kroz Ćacilend koji ne bi postojao više, jer kralj ne bi dozvolio da ispred njegovog dvora sede neke budale, namazane govnima na ogradi, razumeš? Nema više partija koja je iznad svih nas", zaključuje.

(N1)