Гидеон Грајф: Открио сам чак 57 начина на које су вршена погубљења у Јасеновцу. По суровости, оно што се догодило у Јасеновцу било је страшније од онога што су Немци урадили у Аушвицу и другим логорима

 Светски познати историчар из Израела специјализован за проучавање холокауста, Гидеон Грајф, изјавио је данас на Палама да је последњих 14 година посветио документовању страдања Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу, истичући да је то место невиђене бруталности чије жртве не смеју бити заборављене.

Грајф, који је одржао предавање на Филозофском факултету на Палама на тему „Холокауст и култура сећања“, рекао је да је током година истраживања дошао до сазнања о бројним методама мучења и ликвидације затвореника у усташком логору Јасеновац.

„Открио сам чак 57 начина на које су извршена погубљења. По суровости одузимања живота, оно што се догодило у Јасеновцу било је страшније од онога што су Немци урадили у Аушвицу и другим логорима. Зато сам одлучио да направим документовани запис о патњи и свему кроз шта су људи тамо прошли“, додао је Грајф.

Открио сам чак 57 начина на које су извршена погубљења. По суровости одузимања живота, оно што се догодило у Јасеновцу било је страшније од онога што су Немци урадили у Аушвицу и другим логорима

Истакао је да се пре почетка његовог истраживања о Јасеновцу знало много мање него данас.

„Најважније је да људи сада знају шта се тамо догодило и да су многе чињенице документоване и доказане. Још није све довољно истражено, али смо на добром путу да покажемо истину о Јасеновцу и злочинима које су усташе починиле над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата“, рекао је Грајф.

Он је истакао да је суровост злочина у Јасеновцу тешко описати, да су људи убијани на свиреп начин.

Говорећи о култури сећања, рекао је да жртве морају остати трајно присутне у колективном сећању и да би то била и њихова жеља и порука.

Он каже да су неки од њих проглашени мученицима, попут јасеновачких мученика, али да је важно сећати их се сваког дана.

Поводом сутрашње пројекције филма „Саулов син“, који је заснован на његовој књизи „Плакали смо без суза“, Грајф је изјавио да филм веродостојно приказује страхоте страдања у Аушвицу.

Додаје да је то тежак филм за гледање, али важан јер реалистично приказује неке од ужаса које су заточеници претрпели и сматра да би га што више људи требало погледати како би разумели размере патње.

Његово предавање одржано је у оквиру научне конференције „Холокауст и геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској: социолошки и политиколошки аспекти“, која је јуче почела на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву на Палама.

Конференцију организују Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву и Центар за друштвено-политичка истраживања Републике Српске.

(Политика)