"Gardijan": Izveštaj o svetskoj nejednakosti za 2026. godinu - 10 odsto najbogatijih ljudi na svetu zarađuje više od preostalih 90 odsto zajedno

 LONDON - Manje od 60.000 ljudi, što čini samo 0,001 odsto svetske populacije, kontroliše tri puta više bogatstva od cele siromašne polovine čovečanstva, pokazao je novi Izveštaj o svetskoj nejednakosti za 2026. godinu.

Izveštaj, koji je pripremilo više od 200 istraživača, otkriva da 10 odsto najbogatijih ljudi zarađuje više od preostalih 90 odsto zajedno, dok siromašna polovina sveta poseduje manje od dva odsto ukupnog bogatstva, prenosi "Gardijan".

Najbogatijih 10 odsto globalne populacije kontroliše oko 75 odsto svetskog bogatstva, navodi se u izveštaju.

Autori izveštaja upozoravaju da su te ekstremne razlike između bogatih i siromašnih postale neodržive.

"Svet u kojem mala manjina raspolaže ogromnom finansijskom moći, dok milijarde ljudi nemaju osnovnu ekonomsku sigurnost, zahteva hitnu akciju", naveli su istraživači.

Od 1995. godine, udeo globalnog bogatstva porastao je sa oko četiri odsto na više od šest, dok se bogatstvo multimilionera povećavalo skoro dvostruko brže.

Izveštaj, takođe, ističe da nejednakost nije samo ekonomska, već utiče i na obrazovanje i životne šanse.

Na primer, izdaci za obrazovanje po detetu u Evropi i Severnoj Americi su više od 40 puta veći nego u podsaharskoj Africi.

Globalni finansijski sistem takođe doprinosi nejednakosti - bogate zemlje mogu da se zaduže i investiraju uz povoljnije uslove, što im daje dodatnu prednost.

Jedan od autora predlaže čak i globalni porez od tri odsto za najbogatije milijardere, kojim bi moglo da se prikupi oko 750 milijardi dolara godišnje za obrazovanje u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Izveštaj naglašava i rodnu nejednakost: žene i dalje zarađuju znatno manje od muškaraca, a kada se uračuna i neplaćeni rad, razlika je još veća.

Takođe, bogati imaju veći uticaj na klimatsku krizu.

Siromašna polovina sveta odgovorna je za samo tri odsto emisija ugljenika, dok najbogatijih 10 odsto učestvuje u oko 77 odsto emisija.

Autori izveštaja pozivaju na efikasne politike oporezivanja, preraspodele bogatstva i javna ulaganja u obrazovanje i zdravstvo kao ključne mere za smanjenje nejednakosti.

Oni ističu da sredstva postoje, ali da je potrebna politička volja da se promene sprovedu.

(Tanjug)