Frankfurter algemajne cajtung: Kompanija Delez podnela arbitražnu tužbu protiv Srbije u Vašingtonu zbog uredbe Vlade Srbije o maržama

Kompanija Ahold Delhaize (Delez) je, zbog uredbe o maržama, podnela arbitražnu tužbu protiv Srbije Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova (ICSID), koji deluje u okviru Grupacije Svetske banke u Vašingtonu, objavio je nemački Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).

Kako saznaje Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ), kompanija Ahold Delhaize pokrenula je postupak protiv Srbije zbog zadiranja u njene marže, a samim tim i u prodajne cene.

Holandski maloprodajni koncern podneo je arbitražnu tužbu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova (ICSID), koji deluje u okviru Grupacije Svetske banke u Vašingtonu, navode izvori upoznati sa postupkom.

Na upit FAZ-a, iz kompanije su naveli da su mesecima bez uspeha pregovarali sa nadležnim organima o sporazumnom rešenju.

Državna intervencija, kako su naveli, dovela je kompaniju Delhaize Serbia „sa trenutnim dejstvom u gubitničku poziciju“.

Povod su povećani troškovi života, koji su u mnogim zemljama postali politička tema. Kroz regulaciju cena, pojedine vlade, kako piše FAZ, pokušavaju da ublaže nezadovoljstvo građana. Srbija, ali i Mađarska, predstavljaju takve primere. Mađarska je u martu prošle godine ograničila marže za određene proizvode u trgovini, što je, između ostalog, pogodilo i nemački lanac drogerija Rosmann.

Ahold Delhaize je pre svega poznat po lancu supermarketa Albert Heijn na domaćem tržištu. Srbija se smatra značajnim tržištem za koncern, iako u ukupnom evropskom prometu učestvuje sa manje od pet odsto.

Kompanija se, piše FAZ, žali na uredbu donetu u septembru prošle godine, kojom je Vlada Srbije na period od šest meseci ograničila marže u 23 kategorije proizvoda.

Veliki trgovinski lanci time su pogođeni u više od tri četvrtine svog asortimana, koji čini više od četiri petine ukupnog prometa.

Prema navodima izvora upoznatih sa postupkom, trgovci su i bez ograničenja marži poslovali sa neto profitnom stopom od svega dva do četiri i po procenta.

Prodavnice posluju sa gubicima

Kao strani investitor, Ahold sa zahtevom za odštetu, pored eventualne tužbe pred domaćim sudovima u Srbiji, može da se obrati i međunarodnoj arbitraži. Osnov za to su, kao i u ovom slučaju, bilateralni sporazumi o zaštiti investicija (BIT) ili drugi međunarodni ugovori. Takav sporazum postojao je između Holandije i tadašnje Jugoslavije. Nakon raspada te države, sporazum je ponovo zaključen između Srbije i Holandije i stupio je na snagu 2004. godine. Pored toga, postoji i sporazum između Evropske unije i Beograda, koji je na snazi od 2013. godine.

Prema nezvaničnim informacijama, Ahold Delhaize je od septembra zatvorio 25 prodavnica u Srbiji, što je gotovo svaka dvadeseta. Kompanija će naredne srede objaviti godišnje poslovne rezultate. Delhaize Serbia je prisutan na srpskom tržištu već 25 godina i trenutno upravlja sa 547 prodavnica, u kojima radi više od 11.000 zaposlenih.

Nakon registracije tužbe pri ICSID-u sledi formiranje tročlanog arbitražnog veća. Trenutno nije poznato kada bi mogla da se donese odluka, s obzirom na to da mnogi arbitražni postupci pred ICSID-om traju godinama. Holandija ima istaknutu ulogu u međunarodnim sporovima iz oblasti zaštite investicija. Istraživanje specijalizovanog servisa Global Arbitration Review iz septembra 2025. godine pokazuje da su ta država, odnosno holandski investitori, u tom trenutku bili uključeni u čak 141 arbitražni postupak. U većini slučajeva, kompanije su tražile odštetu od stranih država, dok se Holandija svega četiri puta našla u ulozi tužene strane.

(N1)