"Франкфуртер алгемајне цајтунг": Још увек није одлучен исход велике игре око литијума у Србији

 „Још увек није одлучен исход велике игре око литијума у Србији“, пише немачки лист Франкфуртер алгемајне цајтунг.

„Економски је ствар једнозначна: европска аутомобилска индустрија је заинтересована за драгоцене сировине које се налазе у подручју од Србије до истока Босне и Херцеговине. Осим тога, ЕУ жели да својим ангажманом спречи да Кина буде на потезу као што је често до сада био случај. А Вучић се нада највећој инвестицији у историји Србије“, пише аутор чланка Михаел Мартенс, дописник конзервативног немачког листа Франкфуртер алгемајне цајтунг из Беча.

Он наводи, преноси Дојче веле, да Вучић инсистира на томе да у земљи буду и фабрике за производњу батерија. „Тиме би се он за Запад учинио незамењивим. Видео је колико је то корисно у другом случају: пошто је српска муниција важна за украјинску армију, Вашингтон је од 2022. имао пуно скрупула за бројне примере назадовања демократије у тој балканској држави. Чак је и један крвави окршај на Косову, који је изазвао Вучићев човек и у којем је погинуо један косовски полицајац, донео српском шефу државе само благи прекор Вашингтона.“

„Следећим потезом Вучић очито хоће и себи и другима да докаже да експлоатација литијума и разградња демократије могу да иду руку под руку – па и на очи Европске уније. Иако се Вучић тренутно не мора прибојавати западног притиска, мада он контролише велики део српских медија и важних државних институција, овај потенцијални посао тежак милијарде и милијарде евра за њега није без ризика. Наиме, отпор њему обједињава хетерогену опозицију на начин који је ретко виђен“, наводи се у тексту.

„Наратив Робина Худа“

Аутор указује да су на протестима и леви и десни, и проевропски и проруски активисти, и еколози и верници: „Осим тога, велики број људи не верује званичним уверавањима Београда да ће експлоатација литијума протицати уз придржавање највиших еколошких стандарда. Пошто их њихова држава годинама лаже, сумњичавост не треба да изненађује. Такође, јаз између властодржаца и опозиције толико је дубок, да чињенични аргументи једва да могу нешто да постигну. Нити се може рачунати с тим да ће власт одустати од своје намере, ако би објективне студије показале да би експлоатација литијума донела битно еколошко оптерећење за регион, нити би се отпор угасио, када би солидне студије показале да се ризици могу контролисати.“

Потом се констатује: „Демонстрације против Рио Тинта, које су досадашњи врхунац имале средином августа, јесу макар делимично и протести против Европске уније и против (немачке) ауто-индустрије. Установила се нека врста наратива Робина Худа: на једној страни гневни народ, а на другој савез великог капитализма и моћних бирократа, који посеже за животном основом обичних људи.“

Аутор наводи да управо због тога Вучић инсистира на томе да у цели ланац уђу и фабрике батерија у земљи. „Требало би да се избегне утисак да ЕУ жели да претвори Србију у сировинску колонију. То је тренутно заиста слика широм Србије, а према анкетама, више од пола испитаника се противи експлоатацији литијума. Само четвртина се изјашњава за експлоатацију, а око 20 одсто су неодлучни.“

Референдум?

Потом се у тексту објашњава зашто Вучић, упркос таквим анкетама, уводи у игру могућност референдума: „То не би био први случај да председничка најава, учињена с великом помпом, нестане заувек у некој црној рупи. Осим тога, искусни техничар власти има више могућности да утиче на изјашњавање у своју корист.“

Аутор чланка набраја те могућности: дефинисање подручја на којем се одржава референдум, вероватно без Београда који је критичан према њему, вешто формулисање питања, бирање времена одржавања када су млађи људи на одморима, а старија популација која му је већински склона код куће.

„И због других разлога, анкете у којима је већина против експлоатације литијума не значе неизоставно и политичку већину против Вучића. У Србији не постоји обједињавајућа фигура лидера иза које би се окупила расцепкана опозиција. Многи опозициони политичари су ислужене политичке фигуре из прошлости или данашњи недовољно талентовани носиоци споредних улога. Осим тога, пуно Срба није заинтересовано за политику, све док је банковни рачун у плусу, док кирија може да се плати и док је летњи одмор на Халкидикију обезбеђен“, пише дописник франкфуртског листа из Беча. И закључује: „Још увек није одлучен исход велике игре око литијума у Србији.“

(Дојче веле-Н1)