Forbs: Od 1. januara u Srbiji naplaćivaće se putarina i na magistralama. Novi namet uvodi se za sva vozila teža od 3,5 tone - kamione, autobuse i kombije sa prikolicom

Ideja se javila pre najmanje sedam godina. Posle nekoliko najava, izgleda da će od januara u Srbiji zaista zaživeti putarina i na putevima „nižeg“ reda. Ali za vozila više kategorije.

Ministarstvo finansija je počelo rad na Nacrtu zakona o izmenama i dopunama zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Eventualne sugestije i primedbe primaju do 30. oktobra.

Među mnogim naknadama koje se menjaju je i visina naknade za putarinu. U tabelu se uvode nove kategorije puteva čije će se korišćenje naplaćivati.

Putarina za moto puteve

Pre svega, reč je o prvoj M katerogiji, takozvanim moto putevima. Tu je i prva B kategorija. Putarina na ovim deonicama će se naplaćivati samo četvrtoj kategoriji vozila. To su motorna vozila sa četiri i više osovina, teža od 3,5 tone. Jednostavnije rečeno – kamioni, kao i autrobusi i kombiji sa prikolicom.

Ova vozila trenutno korišćenje auto-puta plaćaju 32,56 dinara po kilometru. Svaki pređeni kilometar moto puta koštaće ih 29,3 dinara, a regionalnog 26 dinara.

Ovaj zakon će se primenjivati od prvog dana sledeće godine. Prvo usklađivanje dinarskih iznosa naknada planira se u 2026. godini. I to u poslednjem kvartalu, jer će se uvećati za procenat inflacije od 1. januara do 30. septembra sledeće godine.

Namet na poslovanje

Prevoznici odavno očekuju putarinu i na magistralama. Dodatnom nametu se niko ne raduje, ali niko ne spori da održavanje košta.

„Nova pravila će finansijski uticati na poslovanje. Neko ne mora da koristi auto-puteve, ali neko i ne može. Primoran je da ide regionalnim putevima. Ovo će im povećati troškove. Ako postoji normalna alternativa, ne treba dozvoliti da teretni saobraćaj ide putevima kojima ugrožava druge učesnike. Sa te strane moramo da budemo objektivni. Moramo, međutim, da kažemo i da je situacija u svakom vidu transporta dosta loša i da će se trošak osetiti“, kaže Aleksandar Spasić, generalni sekretar Poslovnog udruženja Međunarodni transport.

Slično poručuju i iz udruženja Srbijatransport. Pre svega jer su svima potrebni dobri putevi.

„U Srbiji je potrebno dosledno sprovođenje zakona. Ovo se odnosi i na zaštitu puteva. Zato mislimo da je to dobro. Druga stvar je da se na isti ili sličan način obezbedi zaštita od pretovara. Često se tim putevima vozi preveliki teret. Dosta vozila u tranzitu zaobilaze auto-puteve i urušavaju infrastrukturu. Mi podržavamo takve inicijative i smatramo da je to u opštem inetresu“, kaže Goran Aleksić, direktor ovog udruženja.

Putarina bez rampi?

Još nije sasvim jasno kako će tehnički biti rešena naplata na moto i magistralnim putevima. Iz ranijih najava nadležnih da se naslutiti da klasičnih rampi i naplatnih stanica neće biti.

Prvi put kada su Putevi Srbije obelodanali nameru da tarfiraju i drumove niže kategorije, a to je bilo još 2018. godine, opisali su i kako bi to moglo da se izvede. Slično rešenje koristi se u susednoj Mađarskoj.

Tada se to zvalo Projekat „Teretna elektronska naplata putarine”. I ideja je bila da se duž puteva postave svojevrsni portali. Na metalnim konstrukcijama, nosačima, bili bi senzori za detekciju i klasifikaciju vozila. Svaki portal bi morao da bude povezan sa centralnim softverom. Tako bi se pratila dužina deonice kojom je kamion prošao i izračunala putarina.

Naplata bi, kako je tada pisala Politika, trebalo da se obavlja automatski, bez zaustavljanja vozila. Kamion bi morao da ima dodatni uređaj sa koga bi se skidao novac.

Iz Puteva Srbije tada se čula i računica. Portali bi bili postavljeni na svakih 10 kilometara. Tako zamišljen projekat, da je tada sproveden, koštao bi manje od 40 miliona evra, a doneo bi oko 66 miliona evra godišnje. Ali tada je u prvoj fazi trebalo da se primenjuje samo na kamione teže od 12 tona, a tek kasnije na one teže od 3,5 tona. Sada prve faze ne bi bilo.

Putevi Srbije su tokom 2021. raspisali i tender za izradu studije koja je trebalo da analizira potrebu za uvođenjem sistema naplate putarine na novim – budućim deonicama auto-puta i na putevima nižeg reda.

Kako će rasti akcize svake godine

U toku su i izmene Zakona o akcizama. I to zbog novih iznosa opterećenja na cigarete, nesagorevajući duvan, tečnost za elektronske cigarete i biljne proizvode za pušenje.

Od 2026. nastavlja da se uvećava akciza. Tako će se na svaki kilogram nesagorevajućeg duvana, umesto 100 odsto minimalne akcize na 1.000 komada, obračunavati 110 odsto. Naredne godine će to otići na 120 odsto. Tokom 2030. iznosiće 150 odsto.

Akciza na biljne proizvode za pušenje, zagrevanje i za vodenu lulu, plaća se po kilogramu. Od naredne godine će iznositi 110 odsto minimalne akcize. I istim tempom će se menjati sve do 2030.

Kada je reč o tečnosti za punjenje elektronskih cigareta naredne godine će akciza biti 13,12 dinara po mililitru. Rašće za dinar svake godine.

Na cigarete će se sledeće godine plaćati 106,9 dinara po pakovanju. Naredne godine 108,4, a 2030. – 120,4 dinara. Ova akciza se obračunava po pakovanju od 20 komada.

(Forbs)