Federika Mogerini i premijeri Zapadnog Balkana na sastanku u Briselu - Vučić: Da se ne igramo gluvih telefona

Susret premijera Srbije Aleksandra Vučića i visoke predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini počeo je večeras u Briselu.

Vučić je pred sastanak rekao da je svaki razgovor i sastanak važan, da je dobro da je sazvan i da se smiruju tenzije, , i poručio da je za nas veoma važno da nastavimo ono što smo i do sada uspeli, da budemo staloženi i sačuvamo mir i stabilnost.

Vučić je rekao za RTS da ne treba da se igramo "gluvih telefona" i podvukao kakve bi kritike mogli da upute Srbiji u ovom trenutrku.

On je upozorio na tri vrste pritiska, jedan dolazi spolja, drugi je od dela civilnog sektora i dela političkih aktera i od političkih organizacija i institucija čijem članstvu težimo jer one žele što brže rešavanje problema.

- Na nama je da se ponašamo u skladu sa našim Ustavom, jesmo na evropskom putu i želimo da uđemo u EU, ali isto tako i da zaštitimo naše nacionalne i državne interese i suverenitet i što je najvažnije slobodu - rekao je Vučić.

Nakon susretasa Vučićem, sledi večera koju Mogerini organizuje za premijere zemalja Zapadnog Balkana. Mogerini je do sada razgovore sa premijerima Crne Gore Duškom Markovićem i Kosova Isom Mustafom i predsednikom Saveta ministara BiH Denisom Zvizdićem.

Portparolka Federike Mogerini, Maja Kocijančič, objavila je na svom Tviter nalogu da se Mogerini sastala i sa mandatarom za sastav nove makedonske Vlade Zoranom Zaevom.

Ranije danas, Mogerini je izjavila je da je Zapadni Balkan region koji je ključan za EU kada je u pitanju bezbednost, prevencija radikalizacije, kao i upravljanje migrantskom krizom i granicama.

Upitana na konferenciji za novinare u Briselu koja je svrha današnjeg sastanka sa šestoricom premijera Zapadnog Balkana, Mogerini je rekla da će razgovarati o intenziviranju saradnje među tim zemljama, kao i tih zemalja sa EU.

- Razgovaraćemo o posvećenosti saradnje vlasti tih zemalja sa evropskim institucijama, njihovoj međusobnoj saradnji, o situaciji u regionu u kojem je u gde je u poslednje vreme bilo poteškoća i to je svrha večere na koju sam pozvala lidere država Zapadnog Balkana. Uvek je dobro sastati se i razmeniti mišljenja - rekla je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost.

Ona je dodala da se ne govori o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana jer je taj region već deo Evrope, već da je reč o perspektivi EU.

Isa Mustafa u Briselu: Zalažem se za primenu dogovorenog u dijalogu sa Beogradom i sporazumom sa Crnom Gorom

Odlazeći premijer Kosova Isa Mustafa izjavio je danas u Briselu da se, kao lider Demokratskog saveza Kosova, zalaže primenu dogovorenog u dijalogu sa Beogradom i sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom.

- Nema drugog rešenja, moramo da obezbedimo primenu dogovorenog i ispunimo postignute dogovore - izjavio je Mustafa posle bilateralnog sastanka sa šeficom diplomatije Evropske unije, Federikom Mogerini.

On je rekao da je sa Mogerinijevom, visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost, razgovarao i o formiranju Zajednice srpskih opština, dijalogu sa Beogradom i viznoj liberalizaciji.

Komentarišući najavu Ramuša Haradinaja da će, u slučaju da postane premijer, građani Kosova dobiti viznu liberalizaciju u roku od tri meseca, Isa Mustafa je izrazio sumnju da je to moguće postići u tako kratkom periodu.

Predviđeno je da se posle bilateralnih sastanaka Mogerinijeve sa šest premijera Zapadnog Balkana, održi i zajednička radna večera.

14.00 Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini pozvala je premijere Zapadnog Balkana na sastanak u Brisel vjerojatno kao nastavak pregovora koje je vodila u martu u regiji.

Maja Kocijančić, portparolka visoke predstavnice EU, kaže za Danas da su svi premijeri pozvani i potvrdili učešće na radnoj večeri. "Iz Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije dolazi Zoran Zaev kao mandatar za sastav nove vlade. Sve njih će ugostiti visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost", navodi Kocijančić.

Josip Juratović ističe da bi od Evrope "bilo kratkovito da odustane od Zapadnog Balkana, međutim, pridruživanje Zapadnog Balkana EU i ponašanje država koje žele da postanu članice zavise isključivo od samih kandidata, koji moraju prilagodit EU ne samo svoje privredne, pravosudne i socijalne sisteme, već i da izgrade političku kulturu dijaloga dobrosusjedskih odnosa, bez mržnje, bez etničkog ili vjerskog omalovažavanja".

- Krenimo od toga da Zapadni Balkan ima 18 milijuna stanovnika i zarade svega 89 milijarde eura godišnje, manje od jedne Slovačke, vidimo da ekonomski nije konkurentan. U Albaniji se sukob vlade i opozicije zaoštrava, u Makedoniji su se dogodili neredi i opstrukcija parlamenta, BiH je de facto neuspjela država, sa ogromnim administrativnim aparatom od tri vlade, tri predsjednika, 12 premijera, 150 ministara, 600 savjetnika i 1.000 parlamentarnih zastupnika, gdje se Republika Srpska izruguje Dejtonskom sporazumu i želi otcjepljenje, napominje naš sagovornik.

Poslanik Bundestaga ukazuje da odnos Kosova i Srbije "već godinama nije bio tako loš" kao kada je odlazeći predsednik Srbije nedavno "prijetio slanjem vojske na Kosovo", te kada je na Kosovo poslat "provokativni vlak sa natpisom Ovo je Srbija".

- Crna Gora trpi velike pritiske navodno srpsko-ruskog aranžmana i na sve načina se sprečava da ona pristupi NATO-u. Sve su to samo kratke crtice rascjepkanog Zapadnog Balkana, gdje se ne bi trebalo ni čuditi da mu Evropa zalupi vrata pred nosom jer svojim huškačkim politikama na sve načine pokazuju da im se i ne žuri baš pretjerano, a vremena je sve manje. EU se ionako nalazi u podosta podijeljenim blokovima i nova nesigurna žarišta joj zasigurno u ovim trenucima nisu potrebna, zato brzina pristupa isključivo ovisi o zemljama kandidatima, da li žele birati sukobe i međuetničku netrpeljivost, netoleranciju ili žele pristupiti EU u kojoj takvom ponašanju i politici nikako nema mjesta. Jedinu šansu koju regija Zapadnog Balkana ima jeste da se civilno društvo, koje je na EU nivou, konačno organizira i složno preuzme političku odgovornost, kako bi i politika bila na EU nivou, zaključuje Josip Juratović.

Podsetimo, Maja Kocijančić izjavila je prošle sedmice da je visoka predstavnica EU pozvala premijere da bi "razmotrila situacija u svetlu novih zbivanja u regionu". Ona je istakla da na nezvaničnoj radnoj večeri" Federika Mogerini želi da s premijerima Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Srbije "zajednički sagleda kako dalje ići napred".

Moguće prisustvo zvaničnika SAD

Moguće je da će večeri u sedištu EU prisustvovati i zvaničnik Stejt departmenta Hojt Brajan Ji, koji bi u tom slučaju otputovao u Brisel iz Beograda, tvrde nezvanično pojedini diplomatski izvori. Naš list nije uspeo da sazna ni u Briselu ni u Beogradu da li su takvi navodi tačni.

(Danas)