Evropska komisija sprema novu ponudu za prelazak na evro članicama Unije koje to još nisu učinile

 Evropski komesar Pjer Moskovisi objavio je da Komisija namerava da članicama EU koje nisu u zoni evra učini zajedničku evropsku valutu poželjnijom, sa ciljem da na nju pređu, i kako bi Unija bila povezanija nakon što je Britanija odlučila da je napusti.

Predlozi Komisije biće objavljeni sledeće nedelje u dokumentu o budućnosti zone evra koji je deo šireg plana pokrenutog od strane EK sa ciljem da se EU osnaži posle Bregzita i da se priguši jačanje evroskepticizma.

Evro je pokrenut 1. januara 1999. i prve dve godine bio je "virtuelna" valuta korišćena u bezgotovinskim plaćanjima. U novčanicima građana banknote i novčići evra pojavili su se 1. januara 2002.

U to vreme EU je imala 15 članica, 2004. joj se priključilo još deset mahom bivših komunističkih zemalja, 2007. u EU su ušle Bugarska i Rumunija a 2013. Hrvatska. Prema ugovorima o pristupanju, obaveza tih zemalja je da pređu na evro čim budu spremne.

Ta obaveza međutim ne važi za starije članice i zato Britanija, Danska i Švedska nisu u zoni evra.

U međuvremenu je sedam od 13 novih članica EU ušlo u zonu evra - Slovenija 2007, Kipar i Malta 2008, Slovačka 2009, Estonija 2011, Letonija 2014. i Litvanija 2015.

"Potrudićemo se napravimo atraktivan okvir, koji će se svideti, koji će, kako kažu u filmovima, biti ponuda koju ne možeš da odbiješ", odgovorio je 23. maja evropski komesar zadužen za ekonomska i finansijska pitanja novinarima koji su želeli da znaju detalje predloga za "kompletiranje Ekonomske i monetarne unije do 2025".

Dan ranije, 22. maja, francuski ministar ekonomije Brino Le Mer i nemački ministar finansija Volfgang Šojble najavili su formiranje radne grupa koja će se baviti pitanjem zone evra i dublje integracije.

Moskovisi je istakao da zemlje treba postepeno da idu ka prelasku na evro ali da Komisija nema moć i da ih neće primoravati da usvoje evro do određenog roka.

Rezultati istraživanja javnog mnjenja u članicama EU koje nisu u zoni evra uglavnom ukazuju na protivljenje ulasku u prostor jedinstvene valute. Prema podacima iz istraživanja Evropske komisije Eurobarometar objavljenog u decembru 2016, u Poljskoj je 57 odsto anketiranih protiv evra.

Snažno protivljenje evru zabeleženo je i u Britaniji, Češkoj, Švedskoj, Danskoj i Bugarskoj, dok su Mađari, Hrvati i Rumuni u većini za ulazak u zonu evra, odnosno prelazak na evro.

Moskovisi je rekao da izlazak Velike Britanije iz EU znači da će ekonomijom bloka dominirati zona evra i da su potrebni dalji podsticaji članicama da pređu na zajedničku valutu.

(EurAktiv)