Evroposlanik Tajs Rojten: Srpska vlada zaista treba da bude zabrinuta zbog granta koji je sada zadržan. Stalno gledamo isti recept - slatkorečivost kada su u Briselu, a iz Beograda diskreditovanje i blaćenje EU

Evroposlanik Tajs Rojten izjavio da očekuje da Unija uskoro donese formalnu odluku o zamrzavanju fondova za Srbiju. Dodaje da je jasno da novac može da se dobije samo uz ispunjavanje preuzetih obaveza na putu ka članstvu u EU.

N1: Nakon izjave gospođe Kos da su sredstva za Srbiju zamrznuta, čuli smo nekoliko komentara iz srpske vlade, a poslednji je dao predsednik Vučić rekavši da neće telefonom razgovarati ni sa kim ko Srbiji želi zlo i da nema o čemu da razgovara sa gospođom Kos. Kako vidite te poslednje komentare koji dolaze iz Srbije povodom poruka iz Brisela?

"Pa, nije iznenađujuće, naravno, i to je isti recept koji stalno gledamo - slatkorečivost kada su u Briselu, a iz Beograda diskreditovanje Evropske unije, blaćenje Evropske unije. Zapravo, to je veoma nezrelo i rekao bih čak pomalo detinjasto. Mislim da srpska vlada zaista treba da bude zabrinuta zbog ovog granta, ovog novca koji je sada zadržan, i mislim da će ta odluka vrlo brzo biti potvrđena", kaže Tajs Rojten.

N1: Međutim, moram da citiram ministra za evropske integracije Srbije, koji kaže da novac nije zamrznut i da je pitanje dana kada će Srbija dobiti ta sredstva. Dakle, kakav je tačno stav Brisela po ovom pitanju?

"Da, bilo je određene konfuzije, nažalost, ali komesarka Kos je potpuno u pravu kada govori o zabrinutostima u vezi sa vladavinom prava. Godinama već postoji nazadovanje kada su u pitanju vladavina prava i demokratija. Evropski parlament u potpunosti podržava komesarku Kos, zato mislim da će možda biti potrebno još nekoliko dana, ali verujem da će odluka biti potvrđena i da bi srpska vlada zaista trebalo da bude zabrinuta zbog toga i da promeni ton kojim govori. Jer, na kraju krajeva, Srbija je ta koja želi da se pridruži Evropskoj uniji. Ja bih voleo da vidim Srbiju u Evropskoj uniji, ali oni ne moraju da joj se pridruže. Dakle, pitanje je i koja je alternativa za Srbiju. Mislim da će srpski narod uskoro prozreti ovu strategiju, jer je ona fokusirana samo na ostanak na vlasti, na nastavak postojeće situacije i statusa kvo. Jasno je da nešto mora da se promeni, u interesu građana Srbije, ali i u interesu Evrope. Ali ponavljam - Srbija želi da se pridruži Evropskoj uniji. Uz to dolaze određene obaveze i ne možemo nastaviti ovako kao do sada: da govorite kako želite da se pridružite, a istovremeno iz Beograda diskreditujete Evropsku uniju i njene predstavnike", kaže Rojten.

N1: Glavno pitanje u ovom trenutku su takozvani „Mrdićevi zakoni“, odnosno pravosudni zakoni. Nismo videli suštinske promene, a neki stručnjaci ovde u Srbiji kažu da vlada želi samo delimično da ih promeni, a ne u potpunosti. Uz nazadovanje u pravosuđu i slobodi medija - Srbija je sada 104. na Indeksu medijskih sloboda. Kako trenutno vidite Srbiju?

"Pa, to je upravo ono što sam rekao. Nazadovanje je proces koji traje i traje već godinama. Nezavisnost pravosuđa je od ključnog značaja i pozdravljam rad Venecijanske komisije Saveta Evrope u njenom nedavnom mišljenju od 24. aprila ove godine. Sve je veoma jasno. Dakle, ne može biti nikakvog nesporazuma oko toga šta treba uraditi, šta treba promeniti i, što je najvažnije, šta treba sprovesti. Jer smo već videli praksu kozmetičkih promena, kozmetičkog usvajanja zakona, ali ono što nam treba jeste primena. Potrebno je da vidimo konkretne efekte na terenu za građane Srbije, za nezavisno pravosuđe i, naravno, za medije. A mediji su još jedna ključna oblast u kojoj smo videli nazadovanje. Uprkos reformama, videli smo više zastrašivanja, više kampanja blaćenja od strane političara, više pritiska na preostale nezavisne medije. To je opasno, jer zdravoj demokratiji trebaju i drugačiji glasovi i nezavisni mediji", kaže evroposlanik.

N1: U ovakvoj situaciji približavamo se izborima, bilo krajem ove godine ili početkom sledeće. Rektor Beogradskog univerziteta bio je u Briselu i sastao se sa Martom Kos. Zbog toga je odmah bio napadnut, jer ga vladajuća stranka vidi kao osobu koja bi mogla da ih izazove na izborima. Kako gledate na sve to što se događa svega nekoliko meseci pred izbore? Ako nemamo demokratska pravila, kako možemo imati slobodne i poštene izbore?

"Opet gledamo isti recept koji se stalno ponavlja. Hrabri rektor univerziteta čak i zbog razgovora sa komesarkom Kos ili članovima Evropskog parlamenta biva blaćen i diskreditovan, iako ono što je tražio nije ništa revolucionarno. Tražio je da njegovi studenti budu bezbedni. Mislim da je to veoma dobro za jednog rektora univerziteta. Takođe je tražio iste stvari koje traže studenti i svi ostali građani Srbije koji protestuju - sprovođenje vladavine prava. Oni žele da vide promene u sopstvenom društvu. Mislim da je, opet, reč o istom receptu. Detinjasto je napadati one koji se jednostavno zalažu za slobode, osnovna prava i za to da ona budu poštovana, kao i za bezbednost u akademskom okruženju, kako je rekao rektor univerziteta", kaže.

N1: U junu nas očekuje još jedan izveštaj Evropskog parlamenta. Kakav će biti vaš stav i stav vaše grupe u tom izveštaju? Znamo da je prethodni izveštaj bio prilično oštar prema vlastima u Srbiji, ali se od tada ništa nije promenilo.

"Mislim da će i sledeći izveštaj biti veoma oštar i veoma kritičan, jer se nazadovanje dodatno pogoršava. Posebno kada su u pitanju teme o kojima smo razgovarali - pritisci i zastrašivanje nezavisnih novinara, kao i događaji na univerzitetu. Dakle, ponavljam i nadam se da ova poruka dopire i do građana Srbije: voleli bismo da vidimo Srbiju u Evropskoj uniji, ali pod drugačijim okolnostima - sa nezavisnim pravosuđem i jasnom i zdravom demokratijom. To bi bilo korisno ne samo za Srbiju i njene građane, već bi povećalo stabilnost čitavog regiona, jer bi demokratska i zdrava Srbija mogla biti lider regiona i približiti ceo region Evropskoj uniji. To bi, na kraju, naravno, bilo od velike koristi i za samu Evropsku uniju. Ali ponavljam - nemojte to raditi zato što to mi tražimo ili zato što ja to želim. Ne, uradite to zbog sebe i promenite kurs svoje zemlje, promenite budućnost svoje zemlje nabolje, jer mislim da je to najbolja alternativa za Srbiju. Ne vidim drugu alternativu osim približavanja Evropskoj uniji i pridruživanja ovom bloku demokratskih država", navodi Rojten.

N1: Na kraju, čujemo i iz vlade da, ako Evropska unija kaže da želi Srbiju u EU, zašto onda Brisel uskraćuje sredstva? Deluje kao da vlada ili ne razume zašto se to dešava ili pokušava da izvrne priču. Kako vi to vidite - kao nerazumevanje ili spin?

"Mislim da oni to veoma dobro razumeju. Ono što žele jeste da novac nastavi da pristiže, ali bez obaveza koje uz njega dolaze. Mislim da je važno da budemo potpuno jasni po tom pitanju. Nema više slatkorečivosti u Briselu, a zatim izostanka akcije u Srbiji. Ono što moramo da vidimo jesu konkretni potezi. Moramo da vidimo opipljive rezultate, jer evropski poreski obveznici ne mogu i ne žele da nastave da plaćaju ove besmislene igre, jer na kraju krajeva to nije ozbiljno. Nije ozbiljno da želite da novac nastavi da dolazi, ali da ne želite da poštujete obaveze koje uz njega idu. I mislim da nijedna razumna osoba ne veruje da 1,5 milijardi može „kupiti“ srpsko rukovodstvo, ali isto tako niko ne misli da je Evropski parlament slep i spreman da protraći 1,5 milijardi evra, a da pritom ne vidi rezultate koje želimo za građane Srbije pre svega, ali i zato što iskreno želimo da integrišemo Srbiju u našu evropsku porodicu - ali pod pravim uslovima, uslovima koji će unaprediti život građana Srbije i učiniti Srbiju snažnim partnerom u Evropi", kaže Rojten.

(N1)