EU: „Normalizacija“ sa Kosovom, vladavina prava i „usklađivanje“ sa sankcijama Rusiji i Belorusiji ključni za napredak na evropskom putu

 U Srbiji je uočeno usporavanje reformi, nazadovanje slobode izražavanja, odsustvo napretka u pravosuđu, povećanje tenzija, polarizacija u društvu, a zemlja se poziva da zaštiti osnovna prava i ostvari značajan napredak u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom.

To se konstatuje u aneksu zaključaka o politici proširenja EU, koji bi trebalo da budu usvojeni na sastanku evropskih lidera sutra i preksutra u Briselu.

Savet je pozdravio to što evropske integracije ostaju strateški cilj Srbije i očekuje da to bude jasnije izraženo delima i rečima.

"To uključuje demonstriranje snažne političke volje i doslednost u sprovođenju reformi, kao i objektivnu i nedvosmislenu komunikaciju o EU", navodi se u zaključcima.

Savet je ocenio da su reforme značajno usporene tokom prošle godine, ali da je nedavno bilo određenog pozitivnog razvoja događaja.

Uz podsećanje da su otvorena 22 od 35 poglavlja, a dva privremeno zatvorena, Savet dodaje i da je Evropska komisija procenila da je Srbija spremna za otvaranje klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast).

"Savet će se vratiti pitanju otvaranja klastera 3 u skladu sa pregovaračkim okvirom, posebno ističući potrebu za značajnim daljim napretkom Srbije u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom, što će nastaviti da određuje ukupni tempo pristupnih pregovora o pristupanju", ističe se u zaključcima.

Govoreći o masovnim protestima posle tragedije u Novom Sadu, Savet ističe da je potrebno jačati slobodu okupljanja, osigurati bezbednost novinara i sprovesti nezavisnu i temljenu istragu izveštaja o nasilju i prekomernoj upotrebi sile.

"Savet poziva Srbiju da smanji tenzije i prevaziđe duboku polarizaciju u društvu stvaranjem uslova za inkluzivni dijalog koji uključuje sve zainteresovane strane, uključujujći civilno društvo".

Ukazuje se na važnost zaštite svih osnovnih prava, uključujući slobodu medija, izražavanja i zaštitu najranjivijih grupa, kao i nediskriminatorno postupanje prema pripadnicima manjina.

Iako pozdravlja usvajanje amandmana medijskh zakona, Savet "sa žaljenjem" primećuje nazadovanje u slobodi izražavanja i ističe da je primena zakona od ključne važnosti.

Savet je pozvao Srbiju da brzo završi imenovanje članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) na inkluzivan i transparentan način i da obezbedi njegovu sposobnost da efikasno funkcioniše.

Borba protiv dezinformacija i manipulacije stranim informacija traba da uključi i borbu protiv anti-EU narativa u medijima i javnoj komunikaciji.

Savet je ocenio da Srbija nije postigla "nikakav napredak u pravosuđu" i da je postignut ograničen napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Srbija, dodaje se, treba da ubrza reforme i ostvari konkretne i opipljive rezultate, posebno u ispunjavanju prelaznih merila u pogljavljima 23 i 24.

Pozdravlja se usvajanje amandmana na zakone o jedinstvenom biračkom spisku i ukazuje na važnost njihove primene, posebno u pogledu završetka revizije biračkog spiska, kao i ispunjavanje ostalih preporuka ODIHR-a koje se tiču ključnih aspekata izbornog procesa.

Savet je pozvao Srbiju da se uskladi sa viznom politikom EU i izrazio zabrinutost zbog davanja srpskog državljanstva ruskim državljanima po ubrzanoj proceduri, "što predstavlja potencijalni bezbednosni rizik za EU".

U pogledu ekonomskih kriterijuma, Savet je pozdravio dobar nivo pripremljenosti Srbije u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije i pozvao je da intenzivira napore kako bi unapredila kapacitete da se nosi sa konkurentskim pritiskom i tržišnim snagama unutar EU i da sprovede neophodne strukturne reforme. ;

"Savet pozdravlja korake Srbije ka diverzifikaciji njenih energetskih izvora i ruta", dodaje se.

Savet je istakao da ostaje posvećen daljem napretku postepene integracije Srbije u unutrašnje tržište EU i pozdravio tekuću primenu Plana rasta za Zapadni Balkan u zemlji.

Srbiju Savet u dokumentu ohrabruje da jača dobre susedske odnose i doprinosi stabilnosti i pomirenju sa svim partnerima u regionu. Pozdravljeno je što je Srbija održala posvećenost brojnim inicijativama za regionalnu saradnju i ukazano da su i dalje potrebni odlučni napori za rešavanje problema ukorenjenih u nasleđu.

Savet je ponovo istakao značaj regionalne saradnje u domaćem postupanju prema ratnim zločinicima, rešavanju preostalih slučajeva nestalih i punu saradnju sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične tribunale. Ističe se da ne treba da bude podrške osuđenim ratnim zločincima, veličanja ili poricanja njihovih zločina.

Pozdravljajući nedavno postepeno povećanje usklađenosti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, Savet je ponovio da očekuje od Srbije napore ka punom usklađivanju, posebno sa restriktivnim merama protiv Rusije i Belorusije.

Takođe je Savet pozvao srpske vlasti da se uzdrže od postpaka i izjava suprotnih pozicijama EU u spoljnoj politici i oko strateških pitanja. Istovremeno je pozdravio pomoć Srbije Ukrajini, kao i kontinuirano i aktivno učešće zemlje u misijama EU, dodajući da ohrabruje Beograd da nastavi saradnju sa EU na sprečavanju zaobilaženja restriktivih mera EU.

Savet je potvrdio punu podršku dijalogu Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa uz posredovanje EU koji predvode Visoka predstavnica i specijalni predstavnik EU.

Kako se dodaje, napredak Srbije na evropskom putu zavisiće od potpunog ispunjavanja obaveza iz Sporazuma o putu za normalizaciju iz 2023. i Aneksa o implementaciji i svih prethodnih sporazuma bez daljeg odlaganja ili uslova. ;

Ukazujući da obe strane rizikuju da propuste značajnu priliku, Savet priznaje da domaći politički kontekst i u Srbiji, i na Kosovu, predstavljaju izazov za napredak i takođe izražava žaljenje što je sprovođenje nekoliko sporazuma iz dijaloga nepotpuno sa obe strane.

Navodi se konkretno da se očekuje da Srbija počne da ispunjava obaveze iz Sporazuma iz 2023. pokretanjem priznavanja dokumenata i simbola u skladu sa članom 1 i da će se uzdržati od protivljenja članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama u skladu sa članom 4.

Savet ponavlja da je predviđeno da se status struktura i usluga uz podršku Srbije, posebno zdravstva i obrazovanja, reši na koordinisan, transparentan i inkluzivan način, u skladu sa sporazumom o dijalogu i kosovskim zakonom.

U dokumentu je Savet ponovio svoje očekivanje oko reintegracije kosovskih Srba, počev od inkluzivnog učestvovanja u kosovskim institucijama na svim nivoima, nakon čega sledi bezuslovna reintegracija podobnog pravosudnog i policijskog osobllja u skladu sa sporazumima u dijalogu i uz puno poštovanje kosovskog pravnog okvira.

Dalje se navodi da Srbija i Kosovo treba da se uzdrže od provokativnih akcija, izbegnu retoriku podela i nađu održiva koordinisana rešenja koja garantuju bezbednost i participativnu demokratiju za sve građana. ;

Savet je ponovo oštro osudio nasilje koje su počinili demonstranti kosovski Srbi nad građanima, Kforom i medijima na severu Kosova u maju 2023. i nasilne napade na kosovsku policiju u septembru 2023.

Na kraju dodatka zaključcima o Srbiji Savet je naveo da očekuje da obe strane iskoriste priliku da postignu konkretne rezultate ka sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji u skladu sa međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU.

Inače, Savet za opšte poslove (GAC) na sastanku u Briselu 16. decembra nije usvojio predložene zaključke o politici proširenja zbog neslaganja jedne članice, pa je Predsedništvo EU odlučilo da predložene zaključke objavi kao Zaključke Predsedništva.

U zaključcima koji bi treba da budu usvojeni 18-19. decembra, Savet ponovo potvrđuje geostrateški značaj proširenja kao ključnog doprinosa evropskom miru, bezbednosti, stabilnosti i prosperitetu u 21. veku ističući da se "efikasan, na zaslugama zasnovan i kredibilan proces proširenja mora nastaviti, na osnovu kriterijuma iz Kopenhagena, utvrđenih principa i metodologije".

Zemlje kandidati za članstvo u EU pozivaju se da iskoriste ovu priliku, postojeći zamah i preduzmu sve neophodne korake kako bi ubrzali svoj napredak na putu ka EU uz podsećanje da će se napredak svih partnera koji teže članstvu i dalje ocenjivati na osnovu pravične i stroge uslovljenosti i sopstvenih zasluga, što predstavlja kamen-temeljac pristupnih pregovora, sa vladavinom prava, demokratijom i osnovnim pravima u središtu. ;

"U sve nestabilnijem geopolitičkom okruženju, u kojem se na našem kontinentu vodi ruski agresorski rat protiv Ukrajine, Evropska unija ostaje oslonac mira, prosperiteta i bezbednosti. Poštovanje međunarodnog prava, mirno rešavanje sporova, pomirenje i regionalna saradnja principi su od najvišeg značaja kojima je Unija posvećena", navodi se.

Savet ukazuje da zemlje kandidati moraju poštovati i promovisati vrednosti EU kako su utvrđene u Ugovorima. Članstvo u EU podrazumeva sposobnost da se u potpunosti preuzmu sve obaveze koje iz njega proističu a napredak u osnovama ostaje ključni reper za napredovanje ka članstvu u EU. Posebnu pažnju treba posvetiti otklanjanju svih nedostataka koje je uočila Evropska komisija, navodi se u tekstu.

Sposobnost Unije da primi nove članice, uz očuvanje sposobnosti da efikasno funkcioniše i dalje se razvija, predstavlja važno razmatranje u opštem interesu i Unije i zemalja kandidata.

U dokumentu se ističe da, imajući u vidu perspektivu daljeg proširenja Unije, i EU i buduće države članice moraju biti spremne. Paralelno sa jačanjem reformskih napora zemalja koje teže članstvu, EU treba da postavi neophodne unutrašnje temelje i sprovede reforme, kako je navedeno u Deklaraciji iz Granade i zaključcima Evropskog saveta iz juna 2024. Time će se EU dodatno ojačati i unaprediti evropski suverenitet. Savet će i dalje ostati posvećen ovom pitanju i nastaviti rad u skladu sa dogovorenim procedurama.

U Zaključcima se ističe da puna usklađenost sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostaje ključni aspekt procesa integracije u EU i snažan izraz strateškog opredeljenja zemalja koje teže članstvu od kojih se očekuje da se u potpunosti usklade sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i restriktivne mere.

Na Zapadnom Balkanu, dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ostaju suštinski elementi procesa proširenja, kao i Procesa stabilizacije i pridruživanja. Savet snažno ohrabruje partnere da rešavaju svoje bilateralne sporove i pitanja proistekla iz nasleđa prošlosti, u skladu sa međunarodnim pravom i utvrđenim principima, uključujući Sporazum o pitanjima sukcesije, navodi se u objavljenom tekstu.

Navodi se i da približavanje Evropskoj uniji i pre pristupanja ostaje prioritet, ; zemlje kandidati se pozivaju da u potpunosti iskoriste postojeće mogućnosti a Evropska komisija da iznese dodatne predloge o postepenoj integraciji.

Dodaje se i da je efikasna strateška komunikacija o proširenju i koristima koje donosi, kako od strane svih partnera, tako i od strane EU, i dalje je od ključnog značaja.

Posebno se pozdravljaju "značajni iskoraci i napredak koje je više kandidata ostvarilo tokom 2025, uprkos ozbiljnim izazovima izazvanim agresorskim ratom Rusije protiv Ukrajine i nastavkom hibridnih aktivnosti".

Ukazuje se na napredak Crne Gore u procesu pristupanja i navodi da je na osnovu ukupnog napretka koji je Crna Gora ostvarila, Savet odlučio da se uspostavi ad hok Radna grupa za izradu Ugovora o pristupanju sa Crnom Gorom.

Napredak se konstatuje i za Albaniju koja je do sada otvorila svih šest pregovaračkih klastera.

Savet pozdravlja i nove konkretne koristi koje donosi postepena integracija, uz puno očuvanje integriteta unutrašnjeg tržišta EU i ravnopravnih uslova konkurencije.

Posebno se pozdravlja ukidanje rominga za Ukrajinu i Moldaviju ; od 1. januara 2026. i poziva Evropska komisija da ubrza rad na tome da i zemlje sa Zapadnog Balkana ostvare isti cilj tokom 2026, kao i pristupanje Crne Gore, Srbije, Albanije, Severne Makedonije i Moldavije Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), uz očekivanje da će se i ostali partneri uskoro pridružiti.

Navodeći da prima na znanje ocene iz novembarskog izvešataja EK o napretku zemalja kandidata, Savet u zaključcima ističe da ostaje posvećen obezbeđivanju jasnog i predvidivog puta ka članstvu u EU za zemlje kandidate, uključujući i pojednostavljivanje postupaka u okviru utvrđene metodologije i u tom pogledu naglašava značaj organizovanja političkih međuvladinih konferencija.

(Beta)