Епархија рашко-призренска: Позив на рушење Храма Христа Спаса у Приштини говор мржње који не смемо игнорисати

Епархија рашко-призренска изразила је најдубљу забринутост и снажно осудила најновију изјаву албанског адвоката Тома Гашија, који је отворено позвао на рушење Храма Христа Спаса у Приштини и истакла да је та изјава директан позив на уништавање верског објекта и представља тежак облик говора мржње и подстицања нетрпељивости према Српској православној цркви.

Реагујући на Гашијеву објаву на платформи Фејсбук, у којој је навео да Храм Христа Спаса у Приштини "мора бити срушен", да се налази "на туђем земљишту" и да је наводно подигнут у време "окупације", Епархија је подвукла да је реч о школском примеру искључиве и нетолерантне реторике и да такав говор шаље поруку да, по тој логици, у Приштини заправо нема места за видљиви симбол постојања српске православне заједнице, те да само постојање овог храма представља "неправду" која мора бити "исправљена" његовим уклањањем.

Епархија рашко-призренска наглашава да храм Приштини, као законски уписано власништво и освећено богослужбено место Српске Православне Цркве, мора бити заштићен од сваког покушаја рушења или одузимања, те да верске слободе свештенства и верног народа, као и очување целокупног српског православног наслеђа на Косову и Метохији, морају бити недвосмислено и делотворно гарантовани како у праву, тако и у пракси.

Упућен је и снажан апел институцијама у Приштини, професионалним адвокатским удружењима, организацијама цивилног друштва и међународној заједници да се недвосмислено и одговорно огласе поводом овог најновијег вида говора мржње.

"Ћутање пред оваквим изјавама било би схваћено као прећутно одобравање и додатно би угрозило не само Храм Христа Спаса већ и сам принцип да све верске заједнице на Косову и Метохији имају право на једнаку заштиту, поштовање и безбедност", наглашава се у саопштењу.

Додаје се да позив Гашија на рушење храма није изолован случај, већ израз атмосфере етничке нетрпељивости која постоји у делу косовске јавности и многим медијима.

Указује се да су претходних година поједине јавне личности, укључујући и поједине историчаре и коментаторе, јавно заговарале рушење Храма Христа Спаса или његову "пренамену", представљајући га као наводно "насилни" или "нелегитимни" објекат и оспоравајући му својство богослужбеног простора.

Епархија наглашава да у осетљивом постконфликтном контексту Косова и Метохије, где је од 1999. године уништено или оштећено више од 150 српских православних цркава и манастира и где су десетине хиљада Срба протеране из својих домова, овакви позиви не могу посматрати као безазлена реторика и игнорисати, већ да они директно доприносе клими у којој су нови напади на верске објекте све извеснији и све лакше "оправдани".

Храм Христа Спаса у центру Приштине је саборни храм Српске Православне Цркве, чија је изградња почела деведесетих година прошлог века и прекинута оружаним сукобом 1999. године.

Од тада је ова светиња постала један од најчешће нападаних верских објеката у Европи.

Непосредно након сукоба покушано је њено рушење експлозивом, што, срећом, није успело, а потом је храм у више наврата паљен, скрнављен, исписиван графитима и злоупотребљаван као јавни тоалет или место за снимање непримерених музичких спотова.

Богослужења су више пута била забрањивана или опструисана од стране власти у Приштини, а свештенство је у бројним приликама спречавано да слободно служи свету литургију, чак и на велике празнике.

У Приштини је пре сукоба на КиМ живело око 40.000 Срба, а данас их има само неколико.

(РТ Балкан)