Emir Kusturica: Narodi koji se ne oslanjaju na svoju nacionalnu kulturu, nestaće. Do juče smo bili „kultura trandža“, sve dok Tramp nije pobedio - sada više nismo

Narodi koji se ne oslanjaju na svoju nacionalnu kulturu – nestaće. Mi smo do juče bili „kultura trandža“, sve dok Tramp nije pobedio. Sada više nismo. I nadam se da možemo ponovo da postanemo deo Evrope koja neguje nacionalne vrednosti, a ne ovaj bućkuriš koji nam serviraju, kaže u razgovoru za Sputnjik srpski reditelj Emir Kusturica.

Kustendorf klasik – tradicija u srcu „nedođije“

 Kad se pretvori u ozbiljnu strukturu, a društvo prihvata taj obrazac, kultura postaje jedna od najjačih brana od propadanja

Na Mećavniku, u etno-selu koje je sam sagradio, Emir Kusturica već dvanaestu godinu okuplja mlade muzičare iz celog sveta na festivalu „Kustendorf klasik“. Ova manifestacija je samo jedna od onih kojima ugledni režiser promoviše razne vidove umetnosti – film, pozorište, književnost, nastojeći da očuva kulturne vrednosti.

„Ovo je jedna životna avantura koja je dovela do toga da nakon svih velikih festivala i bioskopskih dvorana, svirki po čitavom svetu, sve završi u ovom selu, u 'nedođiji', i da se od nje napravi kulturno žarište. Kultura je najozbiljniji, prvi krug civilizacije i kao takva ona se naseljava u čoveku, u potrebi za igrom. Kad se pretvori u ozbiljnu strukturu, kao što se dešava u velikim umetničkim delima, a društvo prihvata taj obrazac, kultura postaje jedna od najjačih brana od propadanja“, naglašava Emir Kusturica.

„Intervizija“ – šire kulturno prestrojavanje

Istaknuti režiser, koji na Mećavniku promoviše klasičnu muziku, smatra da treba podržati svaki festival i takmičenje koji se zasnivaju na odbrani tradicionalnih vrednosti, kulturne raznolikosti i nacionalnog identiteta, uključujući i „Interviziju“, međunarodno muzičko takmičenje koje će 20. septembra biti održano u Moskvi i okupiti izvođače iz dvadesetak zemalja, među kojima je i Srbija.

Prema oceni Emira Kusturice, pokretanje „Intervizije“ rezultat je ideje o širem kulturnom prestrojavanju.

„BRIKS ima potrebu da se formatira na svim poljima, da relativizuje meku moć Zapada. ‘Intervizija’ je prilika za to. Zamislite – četiri milijarde ljudi! Zašto da ne verujemo da popularna muzika, utemeljena u etnološkom materijalu, može da postane jača i brojnija od zapadne koja nam se servira već 60 godina“, kaže Kusturica.

Kad mi imitiramo Zapad, mi to pretvaramo u bućkuriš pakistanske, turske, azijatske muzike. Uživamo u nečemu što nas tera da lomimo čaše i krvavimo ruke. To nije kultura

Srbiju na ovogodišnjoj Interviziji predstavlja multiinstrumentalista, pevač i kompozitor Slobodan Trkulja s pesmom „Tri ružice“. Njegov rad je odavno poznat po povezivanju tradicionalnog srpskog melosa sa savremenim aranžmanima.

„On ima veliku šansu da bude među boljima, što je dovoljno!“, smatra Kusturica.

Režiser je, međutim, skeptičan prema ideji da se u srpskoj kulturi ozbiljnije podrže autori čiji je rad zasnovan na negovanju tradicionalnih vrednosti, kakve promoviše „Intervizija“.

„Nisam siguran da mi možemo da otvorimo tržište za to, ako to nije najbrutalnija verzija kopije Zapada. Kad mi imitiramo Zapad, mi to pretvaramo u bućkuriš pakistanske, turske, azijatske muzike. Mi smo već tu – ali nismo nigde. Na Ibarskoj magistrali jedan narod ispušta dušu, ali bez reproduktivnih kvaliteta. Uživamo u nečemu što nas tera da lomimo čaše i krvavimo ruke. To nije kultura“, kategoričan je Kusturica.

Američki model je propao, a sa njim i „kultura trandža“

Režiser smatra da će kulture koje nisu zasnovane na nacionalnim vrednostima - propasti.

Nije bitna samo demografska slika, priraštaj ili pad priraštaja, nego i pitanje u kojoj meri negujemo svoju kulturu

„Nije bitna samo demografska slika, priraštaj ili pad priraštaja, nego i pitanje u kojoj meri negujemo svoju kulturu. I mislim da smo mi po tome poslednji u Evropi. Mi verujemo da naša religija, kao utočište naše korenitosti, završava sve, ali to nije tačno“, smatra Kusturica.

On podseća na to da savremeni svet poznaje i sekularni život, kojim, kako kaže, vladaju ateisti.

„To je svet u kojem je moguće sve, uključujući transgenderizam, koji je u Americi postao državna zastava. I kod nas je donedavno bilo u modi biti na toj strani, dok nije propao 'American Aid'. Soroš je ovde razvijao isto ono što i tamo, na Zapadu. Mi smo bili 'kultura trandža' sve dok Tramp nije pobedio – sad više nismo. Sad je pitanje da li ćemo izgraditi kulturu koja podstiče tradicionalne vrednosti, ili ćemo ostati u bućkurišu koji nam ne ostavlja ništa“, kaže Kusturica.

Sad je pitanje da li ćemo izgraditi kulturu koja podstiče tradicionalne vrednosti, ili ćemo ostati u bućkurišu koji nam ne ostavlja ništa

Reditelj, ipak, nije potpuno pesimističan i naglašava da „postoji živ narodni impuls koji se projektuje kroz pojedince koji na svim poljima dokazuju da je sve moguće“.

„Problem nastaje kad to treba da postane društveni standard. Kultura mora da bude nacionalni prioritet, a ne nešto za šta država izdvaja jedan odsto budžeta. Mi smo mali šrafčić u velikom svetu u kome stalno dokazujemo da smo veliki, ali nikako da to praktično živimo“, upozorava Kusturica.

(Sputnjik)