Emanuel Makron: Srbija će moći da ostane Srbija samo u okrilju EU - ideja da može tražiti svoj put u igri balansiranja između sila je iluzija. Srpska manjina će moći da živi na Kosovu uz poštovanje zakona

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da danas ponovo dolazi u Srbiju s jednostavnom porukom - Evropskoj uniji i njenim zemljama članicama potrebna je snažna i demokratska Srbija u njihovom okrilju i Srbiji je potrebna jedna snažna i suverena EU da brani i promoviše njene interese, uz poštovanje svog identiteta.

"Poput Francuske, uveren sam u to, Srbija teži ka nezavisnosti i suverenosti koje samo EU posedujući sredstva svoje strateške autonomije može da joj pruži. Ovu stratešku autonomiju ćemo zajedno izgraditi obezbeđujući sebi sredstva da osiguramo našu bezbednost i jačajući našu saradnju u odbrani", napisao je Makron u autorskom tekstu za današnju "Politiku".

Francuski predsednik je napisao da ćemo tu stratešku autonomiju "takođe izgraditi u oblasti industrije u svim sektorima gde moramo da se ujedinimo kako bismo bili otporniji u odnosu na bespoštednu međunarodnu utakmicu, u oblasti kritičnih sirovina, lekova, veštačke inteligencije, na primer".

"Tu takođe Srbija ima ključnu ulogu u okviru jedne proširene i ojačane Evropske unije", napominje Makron.

"Čast mi je što dolazim u Srbiju na poziv predsednika Vučića posle prve posete u kojoj sam bio, ima već pet godina, s ambicijom da ponovno povežem niti jednog davnašnjeg prijateljstva, koje se kalilo na frontu Prvog svetskog rata sa još živim sećanjima na vojsku na Solunskom frontu. Tada sam bio duboko dirnut toplinom dočeka koji mi je upriličen i koji je još više učvrstio moje uverenje u snagu i vitalnost veza koje spajaju nas, Francuze i Srbe", podsetio je Makron.

On kaže da su se od tada odnosi Francuske i Srbije, "naše razmene i naša partnerstva još više razvili".

"Kao dokaz za to navodim velike projekte u koje su uključene prvorazredne francuske kompanije; podršku koju pruža Francuska agencija za razvoj na brojnim radovima u Srbiji, posebno u oblasti energetske tranzicije. Navodim takođe i obnovu naših razmena mišljenja na intelektualnom planu, o čemu je svedočilo učešće Francuske kao počasnog gosta na Sajmu knjiga u Beogradu pre nekoliko meseci", napisao je Makron.

Francuski predsednik smatra da uprkos već snažnoj bliskosti između Srbije i EU, perspektiva pristupanja Evropskoj uniji ne privlači onoliko koliko bi trebalo "dok se u pozadini mešaju zabrinutosti i zamor, posebno u vezi s ritmom pristupnih pregovora, ali ponekad i jedna vrsta resantimana, pa čak i nepoverenja u vezi s Evropskom unijom, koji svoj izvor imaju u novijoj istoriji i u sukobljenim ili konfliktnim sećanjima".

"Srbija, naravno, pripada Evropi svojom geografijom, ali više od toga, pripada joj svojom istorijom; istorijom jednog ponositog naroda koji ima snažan identitet od koga nikada nije odustao", napisao je Makron.

On napominje da su danas razmene Srbije mnogo bogatije sa zemljama Evropske unije nego sa bilo kojom drugom zemljom ili skupinom zemalja.

"Ekonomske razmene, naravno, od kojih su gotovo dve trećine realizovane s Evropskom unijom, ali takođe i razmene među ljudima, kroz učešće Srbije u programima Erazmus plus i Horizont Evropa. U oblasti umetnosti, Srbija već doprinosi na plodonosan i kreativan način evropskom kulturnom prostoru i radujem se što ću tokom moje posete otkriti blago čudesnih kolekcija Matice srpske", naveo je Makron.

Francuski predsednik zaključuje da je "vreme da zajedno bez ostrašćenosti sagledamo istoriju da ne bi više predstavljala prepreku, što ona danas još uvek jeste, između nas i, još i više, između zemalja regiona koje su sve pozvane da budu zajedno u okrilju Evropske unije". "Istoričari svih naših zemalja članica EU i zemalja kandidata, verovatno bi mogli da nam pomognu na tom putu angažujući se u kolektivnom radu na tome", dodao je on.

Ističe da "Srbija, s pravom uverena u posebnost svoje sudbine i ponekad očvrsla od izazova koje je ona pred nju stavljala, ne treba da se plaši za svoj identitet i svoju suverenost ulaskom u Evropsku uniju".

"Ta bolna sećanja, kao ni te zapitanosti, ne treba da odvraćaju građane Srbije od onog što je očigledno: njihovo mesto je u Evropi, uz Francusku kojoj nije ništa manje stalo nego Srbiji do osobenosti svoje istorije i kulture u toj zajednici koja je jedino mesto u kome ćemo moći zaista da branimo vrednosti koje su nam zajedničke", napisao je predsednik Francuske.

On navodi da Srbija u potpunosti ima svoje mesto u okrilju EU "kao velika centralna zemlja ovog regiona koja je sposobna ne samo da bude glavni graditelj budućnosti pomirenja i saradnje u regionu već, ako to želi, snaga inspiracije i pokretačka snaga".

"Mislim takođe i na okvir koji nam nudi Evropska politička zajednica za pokretanje zajedničkih inicijativa: naredni Samit koji će se održati u Mađarskoj na jesen u tom smislu će biti značajan sastanak", najavljuje Makron.

Makron smatra da "samo u okrilju EU unije suverenih država koje dele istu viziju svoje budućnosti, Srbija će moći da ostane Srbija" jer, kako je napisao "kada je rat, još jednom, ponovo izbio na našem kontinentu, iniciran od strane Rusije koja u Ukrajini sledi brutalan plan osvajanja, ideja da Srbija može da traži svoj put u večitoj igri balansiranja između sila koje će u njoj videti samo piona za žrtvovanje na šahovskoj tabli samo je iluzija".

"Pitanje koje se postavlja Srbiji, ali i svima nama Evropljanima u ovom trenutku, još više nego pitanje o neophodnom održavanju ujedinjenog fronta protiv Rusije, je pitanje o tipu društva u kome će sutra hteti da živi naša omladina. Po tom pitanju, nemam nikakve sumnje u to, mladi u Srbiji će imati isti odgovor kao i mladi u Francuskoj", navodi Makron.

On ocenjuje da "za građane Francuske, kao i za građane drugih država članica i uskoro za građane Srbije, EU jeste i ostaće jedna od najčvršćih brana protiv populizma, demagogije i ekstrema, kao i jedinstveni prostor ekonomskog prosperiteta i ima kapacitet da bude relevantna naspram naših konkurenata u globalizaciji".

U vezi s pitanjem Kosova i Metohije, Makron je napisao da će lično ostati angažovan na sprovođenju Ohridskih sporazuma, a najpre na uspostavljanju zajednice opština sa srpskom većinom na KiM.

On podseća da je 2019, kada je govorio o tom pitanju, "govorio o neophodnoj hrabrosti da bi se došlo do kompromisa" i da su tada

u Francuskoj, uvereni da ta hrabrost postoji u Srbiji, "s Nemačkom i našim evropskim partnerima, uz podršku SAD, hteli da pomognemo regionu da izbegne da se ređaju unilateralni potezi, neodmerene izjave, podizanje tenzija čije su glavne žrtve ljudi koji žive na terenu posebno srpska manjina na Kosovu".

"Put koji smo predložili ka neophodnoj normalizaciji čuva suštinu: mogućnost za Srbe da žive na Kosovu uz poštovanje zakona ali ne odričući se svog identiteta ni svojih prirodnih veza sa Srbijom; ali takođe i postojanje garancija koje se tiču očuvanja srpskog kulturnog i verskog nasleđa", objasnio je Makron.

On ocenjuje da je "ovaj put trasiran" i da "sve što usporava napredak na tom putu ide nauštrb ljudi koji tamo žive" i kaže da je uveren da je "ovaj kompromis u skladu s interesima Srbije".

"Uz sve sagledavanje snažnih osećanja Srba po tom pitanju, poštujući ih, pozivam Srbiju i pozivam mlade u Srbiji da izaberu mir i da izaberu budućnost. Lično ću ostati angažovan kao što sam siguran da će ostati i EU u celini, na sprovođenju Ohridskih sporazuma, a najpre na uspostavljanju zajednice opština sa srpskom većinom", istakao je Makron.

Francuski predsednik je napisao da njegova današnja poseta Beogradu, "nove etape koje postavljamo za našu bilateralnu saradnju, stvarno strateško partnerstvo koje gradimo, apel koji sam uputio za odlučno angažovanje Srbije u pristupanju Evropskoj uniji, sve to čini jednu poruku poverenja u našu zajedničku budućnost i takođe najbolji način da se neguje i produbljuje naše tako dragoceno prijateljstvo".

Makron u Beogradu, sa Vučićem o važnim temama; Pored Beograda, posetiće i Novi Sad

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ugostiće danas u Beogradu francuskog predsednika Emanuela Makrona, a tokom posete očekuje se da će se dalje produbiti bilateralni odnosi Srbije i Francuske i saradnja u više oblasti.

Makron će, pored Beograda, tokom drugog dana posete, u petak, 30. avgusta posetiti i Novi Sad.

Francuski predsednik u Srbiju dolazi na poziv predsednika Aleksandra Vučića, a kako je rečeno Tanjugu, dijalog i saradnja između Francuske i Srbije su nastavili da jačaju, što je još jednom pokazala zvanična poseta predsednika Vučića Francuskoj u aprilu 2024.

Prema programu posete, francuski predsednik na beogradski aerodrom stiže u 18.05 sati, gde će biti priređen doček, a nakon toga uslediće ceremonija svečanog dočeka ispred Palate "Srbija" sa vojnim počastima od 18.30 časova.

Sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Francuske Emanuela Makrona biće u 18.45 časova.

Nakon čega će od 19.40 sati uslediti ceremonija razmene potpisanih bilateralnih dokumenata u prisustvu dvojice predsednika u sali Jugoslavija u "Palati Srbija".

Dvojica predsednika obratiće se medijima u 19.45 časova, a drugog dana posete, 30. avgusta, Makron će otići u Novi Sad.

Poslednji put Vučić i Makron su se sreli tokom Olimpijskih igara u Parizu, gde je Vučić prisustvovao prijemu za svetske lidere u Jelisejskoj palati, a tada je i najavio dolazak francuskog predsednika.

On je tada ocenio posle posete nemačkog kancelara Olaf Šolca i predsednika Kine Si Đinpinga malo svetskih lidera imalo takve posete u kratkom roku kao što ih ima Srbija.

Inače, aktuelni francuski predsednik prvi put je bio u zvaničnoj poseti Beogradu u julu 2019. godine kada su dve zemlje obeležile 180 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa.

"Francuska vas voli kao što ste vi voleli nju", poručio je tada Makron na srpskom jeziku okupljenim građanima na Kalemegdanu.

Makron i Vučić su tada otkrili obnovljeni Spomenik zahvalnosti Francuskoj za pomoć koju je ta zemlja pružila Srbiji u Prvom svetskom ratu.

Potpisana su i 22 sporazuma, među kojima je bila i izjava o namerama o realizaciji projekta izgradnje beogradskog metroa.

Upravo ekonomske, ali i vojne teme očekuje u fokusu susreta dvojice predsednika, a Vučić je ranije izjavio da bi kupovina Rafala bila najveće izdvajanje srpskog vojnog budžeta "koje bi iznelo i do tri milijarde evra".

Predsednik Vučić je rekao da, što se tiče posete francuskog predsednika, imamo mnogo sporazuma, mnogo stvari na kojima radimo.

"Jedan od njih i sporazum sa francuskom elektrokompanijom. Trudimo se da pronađemo rešenje da za sedam, osam ili 10 godina ne budemo zemlja bez električne energije. Mnoge će zemlje imati probleme sa električnom energijom. Nama tek dolaze elektrifikacija od pruga do automobila električnih i punjača, neophodnih svuda, do 5G mreža. Kad smo mi hteli da uđemo u 5G mreže, da budemo pre ostalih, oni su govorili kako će to nama da sprži glavu, da nam sprži zemlju itd. Sad kad su svi uveli 5G mrežu, nekako se ućutkaš, sve ti stručnjaci koji su sad postali važni i pametni za litijum i sve druge stvari", rekao je nedavno Vučić.

Naveo je da naporno radimo i na ugovorima za nabavku francuskih aviona Rafal.

I francuski mediji preneli su danas vest o poseti francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji uz ocenu da bi tokom posete mogao da bude zaključen ugovor o prodaju 12 francuskih aviona Rafal.

Mediji citiraju i izjavu predsednika Vučića koji je rekao da se na ugovoru o prodaji aviona radi već nekoliko dana, kao i da će Makron u petak, u Novom Sadu, posetiti muzej i ekonomski forum posvećen veštačkoj inteligenciji, ali da avioni Rafal izazivaju najveće interesovanje u Srbiji.

Francuski portal Frans24 preneo je Vučićevu izjavu za Afp da je kupovina aviona Rafal ogroman ugovor za Srbiju, a da nije mala čak ni za Francusku.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da se tokom posete predsednika Francuske Emanuela Makrona očekuje potpisivanje dva važna dokumenta o saradnji sa tom zemljom u oblasti kritičnih mineralnih sirovina, kao i mirnodopske primene nuklearne energije u Srbiji.

Analitičari komentarišu da je najavljena poseta predsednika Francuske Emanuela Makrona Beogradu jasan signal da odnosi Srbije i Francuske dobijaju strateški karakter koji je u dugoročnom interesu obe zemlje.

"Francuska je stalna članica Saveta bezbednosti, članica NATO-a i jedna od vodećih članica Europske unije. U kontekstu prioriteta srpske spoljne politike i srpskih interesa, Francuska igra važnu ulogu", rekao je nedavno diplomata Zoran Milivojević za Tanjug.

On je ocenio da će jačanje bilateralne razmene biti u fokusu ove posete, ali da će Makron sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem sasvim sigurno razmeniti mišljenja o svim političkim pitanjima koje su relevantne za jednu i drugu stranu.

Milivojević navodi da očekuje da će jedna od tema biti i situacija na Kosovu i Metohiji i da će nastavka dijaloga Beograda i Prištine.

Očekuje se da će biti reči i o evropskim integracijama Srbije.

To je potvrdio šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre koji je ocenio kao veoma pozitivnu vest dolazak francuskog predsednika Emanuela Makrona u Beograd i naglasio da je poseta važna i u kontekstu evrointegracija.

"Mislim da je dolazak čelnika jedne zemlje EU Srbiju veoma pozitivna vest. Mislim da je deo angažmana mnogih zemalja članica koje rade na jačanju bilateralnih odnosa sa Srbijom. To je važno u kontekstu evropskog puta Srbije", rekao je danas Žiofre novinarima.

Kada je reč o ekonomiji, investicije francuskih kompanija u Srbiji su porasle na više milijardi evra, a razmena roba i usluga sa Francuskom je veća od dve milijarde evra, podaci su Privredne komore Srbije.

Pored ulaganja u Aerodrom "Nikola Tesla" ne sme zaboraviti ni ulaganje "Mišlena", jednog od najvećih proizvođača guma.

Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije navodi se da u Srbiji posluje više od 100 francuskih kompanija koje zapošljavaju više od 12.000 radnika.

Francuska kompanija Vinci je dobila koncesiju na 25 godina za beogradski aerodrom "Nikola Tesla".

Takođe, dve vlade su 2014. potpisale Memorandum o razumevanju o gradnji metroa.

(RTV)