Edvard DŽozef: Poseta Zelenskog Srbiji pokazuje da je on pobednik. Zašto bi predsednik Vučić pozvao predsednika zemlje koja će izgubiti rat? Rusija je držva koja propada

 Američki stručnjak za Balkan Edvard DŽozef rekao je da Aleksandar Vučić ne bi pozvao u posetu predsednika zemlje koja će izgubiti rat, te stoga smatra da bi dolazak Volodimira Zelenskog u Srbiju ovdašnjoj proruskoj javnosti trebalo da poruči da će Ukrajina pobediti u sukobu.

DŽozef ističe da je ovo veoma važna poseta.

"I kada se sve uzme u obzir, ona je veoma pozitivna jer, pre svega, šalje veoma važnu poruku širom Srbije, ali i susedima Srbije, da nema šanse da Rusija dobije ovaj rat. Jer zašto bi Beograd, zašto bi predsednik Vučić pozvao predsednika zemlje koja će izgubiti rat?", pitao je on.

I kada se sve uzme u obzir, ona je veoma pozitivna jer, pre svega, šalje veoma važnu poruku širom Srbije, ali i susedima Srbije, da nema šanse da Rusija dobije ovaj rat. Jer zašto bi Beograd, zašto bi predsednik Vučić pozvao predsednika zemlje koja će izgubiti rat?

Amerikanac je institirao da je "svako u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, čak i u Bugarskoj proruski orijentisan", svako ko "misli da će Rusija nekako pobediti" dobio ovom posetom "snažnu poruku da je Zelenski pobednik".

"A sa samita NATO-a izašao je kao pobednik, što su priznali predsednik Tramp i ostali saveznici u NATO-u, kao sve snažniji lider jedne izuzetne i otporne zemlje. Ali, uz sve to, ova poseta neće promeniti poziciju Srbije i neće promeniti način na koji predsednik Vučić manipuliše situacijom i svojim odnosom sa Vladimirom Putinom i Rusijom", ocenio je DŽozef.

Upitan šta onda Vučiću donosi ova poseta, odgovara - stvar prestiža.

"Ne zaboravimo, predsednik Zelenski je jedna od najprepoznatljivijih i svakako jedna od najcenjenijih ličnosti na svetu. On zauzima veoma istaknuto mesto na svetskoj sceni. Više puta se sastajao sa predsednikom Trampom u Ovalnom kabinetu. Bio je u centru pažnje na nedavnom samitu NATO-a. Bio je zvezda tamo, gde je održao govor. Dakle, za predsednika Vučića to predstavlja priznanje i prestiž, posebno u trenutku kada se i dalje suočava sa ozbiljnim protestima i široko rasprostranjenim protivljenjem građana Srbije njegovoj vlasti", rekao je on.

Dodaje da, ipak, "niko ne bi trebalo da bude u zabludi da će ovo na neki način promeniti stav Srbije".

"Čak je i predsednik Vučić izjavio da Srbija neće promeniti svoj stav prema sankcijama Rusiji. Dakle, ne bi trebalo imati nikakvih iluzija u vezi s tim. Ali, uprkos tome, ovo je i dalje veoma značajna poseta", kazao je on.

Na pitanje kako će Vučić ovu posetu objasniti proruskim biračima, koji čine većinu njegovih pristalica, DŽozef je ocenio da će "igrati na kartu Kosova".

"Reći će: 'Pa pogledajte, Ukrajina ne priznaje Kosovo, a Kosovo nije bilo prisutno na sastancima u Kijevu'. Tako će predsednik Vučić to predstaviti, ali to nije argument. To nigde nije snažan argument jer, pre svega, apsolutno nema nikakvog poređenja između akcija NATO-a 1999. godine i ruskih akcija protiv Ukrajine, počev od 2014. godine, kao i ove teške, brutalne agresije koja se nastavlja noćnim bombardovanjima Kijeva, uz direktno gađanje civilnih ciljeva u Ukrajini i civilne infrastrukture", ocenio je Amerikanac.

Dalje je dodao da, kada se ta dva slučaja porede, "Vladimir Putin je taj koji od takvog poređenja ima koristi".

Vladimir Putin je taj koji pokušava da iznese argument: 'Pogledajte, NATO je to uradio Srbiji, ja mogu to da uradim Ukrajini'. A kao što su neki u Srbiji primetili, to predstavlja prećutno priznanje Kosova od strane Vladimira Putina

"Vladimir Putin je taj koji pokušava da iznese argument: 'Pogledajte, NATO je to uradio Srbiji, ja mogu to da uradim Ukrajini'. A kao što su neki u Srbiji primetili, to predstavlja prećutno priznanje Kosova od strane Vladimira Putina", kazao je on.

Nemački FAZ je pre posete pisao da će se tokom nje otvoriti pitanje mogućnosti izgradnje fabrike dronova u Srbiji.

DŽozef je rekao da tu mogućnost ne bi isključio.

"Srbija je sklopila ugovor sa jednom izraelskom kompanijom u vezi sa proizvodnjom dronova. Ali to svakako jeste mogućnost. Ukrajina je pokazala impresivnu otpornost i upravo zato bi Srbi, odnosno svi Srbi koji gaje određenu podršku prema Rusiji ili Vladimiru Putinu, trebalo ponovo da razmisle o tome", kazao je.

Podsetimo, nakon sastanka sa Zelenskim, Aleksandar Vučić rekao je da nije bilo govora o vojnoj saradnji, a "da li će se o tome raspravljati kada se završi rat, to je druga stvar".

DŽozef tvrdi da je "Rusija držva koja propada".

"Sve što radi jeste da šalje hiljade ljudi, hiljade mladih Rusa, u smrt zbog uzaludnog cilja. To je zemlja koja propada. Ukrajina je, nasuprot tome, svetski priznati lider u tehnologiji dronova. I zato je to snažan razlog da oni u Srbiji koji se i dalje drže nekakvih čudnih proruskih simpatija promene mišljenje", rekao je on.

Jedna od glavnih stvari u ovom tekstu FAZ-a jeste deo, odnosno intervju sa Kristoferom Hilom, bivšim američkim ambasadorom u Srbiji, u kojem on kaže da je pomogao, da je imao veliku ulogu u odnosima Srbije i Ukrajine, da je pitao Vladu Srbije u vezi sa municijom koja je potrebna Ukrajini, a zatim su SAD počele da kupuju tu municiju i na kraju je šalju Ukrajini.

Činjenica je da nije bilo ozbiljne ruske reakcije na srpsku municiju koja preko trećih zemalja - ali to nije ni važno - srpska municija stiže u Ukrajinu, što je značajno i veoma korisno za Ukrajinu. Odsustvo bilo kakve ozbiljne ruske reakcije trebalo bi svima u Srbiji da pošalje poruku da je Rusija veoma slaba, da je Rusija veoma slaba, da je Vladimir Putin slab

Upitan o ulozi Kristofera Hila, DŽozef odgovara da tu postoje dva elementa.

"Činjenica je da nije bilo ozbiljne ruske reakcije na srpsku municiju koja preko trećih zemalja - ali to nije ni važno - srpska municija stiže u Ukrajinu, što je značajno i veoma korisno za Ukrajinu. Odsustvo bilo kakve ozbiljne ruske reakcije trebalo bi svima u Srbiji da pošalje poruku da je Rusija veoma slaba, da je Rusija veoma slaba, da je Vladimir Putin slab i da bi Srbija mogla da učini više, da bi Srbija već danas mogla da se oslobodi ruskog uticaja, Raše tudeja i Sputnjika i drugih malignih izvora ruskog uticaja, pa čak i da uvede sankcije bez nekog ozbiljnog izazova, jer je pitanje municije izuzetno ozbiljno", naveo je.

Dodao je da je drugi aspekt to što je, prema njegovom mišljenju, "Bajdenova administracija propustila je veliku priliku, ne samo da obezbedi da srpska municija stigne u Ukrajinu, već i da Srbiju čvrsto uvede u ujedinjeni evropski i američki tabor kada je reč o Rusiji".

"A ta prilika se ukazala kada je Vladimir Putin izvršio invaziju na Ukrajinu 2022. godine. To je bio trenutak za to, a ne kasnije pokušavati da ih ubedite. Pogledajte, Srbija zarađuje mnogo novca od te municije. Dakle, nije reč o nekakvom dobrotvornom poklonu. Ali Bajdenova administracija propustila je zlatnu priliku da Srbiji kaže ono što je trebalo da joj kaže, zajedno sa partnerima iz Evropske unije, u februaru, martu i aprilu 2022. godine: 'Pogledajte, svi moraju da izaberu stranu. Više nema nikakvog balansiranja. Ili ste na strani slobode u Evropi, slobode država da biraju svoje strateško opredeljenje, ili ste na strani agresora. I morate da izaberete'. Vi ste kandidat za članstvo u EU. Države Evropske unije mogle su to da kažu predsedniku Vučiću - morate da izaberete. Umesto toga, SAD nisu učinile ništa slično i onda su dobile ono što su dobile. Srbija je nastavila da podržava Rusiju na mnogo načina: odbijanjem da uvede sankcije, potpisivanjem sporazuma o prijateljstvu u UN sa ministrom spoljnih poslova Lavrovom i nastavkom trovanja regiona proruskim narativima. Dakle, to nije bio trijumf američke diplomatije. Bila je to propuštena zlatna prilika", ocenio je DŽozef.

Smatra da če Brisel i dalje zahtevati od Srbije da ispuni svoje obaveze.

"A te obaveze su veoma ozbiljne. Mislim da su u Briselu primetili dramatično nazadovanje demokratije u Srbiji, pritisak na novinare, nečuven pritisak na novinare, kao i ovo poigravanje sa zakonima i pravosuđem. Ne mislim da će Brisel biti uveren. Mislim da je, naravno, ovo pozitivan potez i da će biti pozitivno primljen. Ali ne mislim da će zemlje koje su se protivile otvaranju Klastera 3 biti zavarane i promeniti svoj stav", zaključio je.

(N1)