DŽonatan Vitel, šef kancelarije UN: Video sam mnoge zločine kao visoki službenik za pomoć u Gazi. Otkrivali smo masovne grobnice, izraelske vlasti pokušavaju da nas ućutkaju

Već 22 meseca Gaza se guši se pod vodom, dozvoljeno im je da udahnuvazduh samo kada izraelske vlasti popuste pod političkim pritiscima moćnijim od međunarodnog prava.

Nakon višemsečnog neprekidnog bombardovanja, sile raseljavanja i uskraćivanja osnovnih potreba, posledice izraelskog kolektivnog kažnjavanja naroda Gaze nikada nisu bile razornije.

Od oktobra 2023. koordiniram humanitarne aktivnosti u Gazi. Svaka zaštitna pomoć koja je pristigla bila je izuzetak, a ne pravilo, piše za Gardijan DŽonatan Vitel, šef kancelarije Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) na okupiranoj palestinskoj teritoriji.

Više od godinu dana nakon što je Međunarodni sud pravde (ICJ) naložio Izraelu da „preduzme sve mere u svojoj moći“ kako bi sprečio akte genocida i uprkos našim upozorenjima – svedočimo gladi, nestašici vode, sanitarnom kolapsu i urušavanju zdravstvenog sistema, uz neprekidno nasilje koje svakog dana odnosi desetine palestinskih života, uključujući decu.

Pošto nemamo moć da promenimo situaciju, mi humanitarci koristimo svoj glas — zajedno s glasovima palestinskih novinara koji rizikuju sve — da opišemo zastrašujuće, nehumane uslove u Gazi.

Govoriti o tome, kao što sada činim, pred svesno i izbegljivo patnjom, deo je naše uloge u promovisanju poštovanja međunarodnog prava.

Ali to ima cenu. Nakon što sam 22. juna održao konferenciju za novinare u Gazi u kojoj sam opisao kako su gladni civili bili pogođeni dok su pokušavali da dođu do hrane – o čemu sam rekao da su to „uslovi stvoreni da ubijaju“ – izraelski ministar spoljnih poslova objavio je na platformi X da moja viza neće biti obnovljena.

Stalni predstavnik Izraela pri UN je dodatno najavio u Savetu bezbednosti da se očekuje da napustim zemlju do 29. jula.

Ovo utišavanje deo je šireg obrasca. Međunarodne nevladine organizacije suočavaju se sa restriktivnim zahtevima za registraciju, uključujući klauzule koje zabranjuju određen kritički ton prema Izraelu.

Palestinske NVO koje, uprkos svemu, i dalje spašavaju živote svakodnevno, uskraćene su za resurse potrebne za rad.

UN agencijama se sada izdaju vize na samo šest, tri ili jedan mesec u zavisnosti od toga da li su ocenjene kao „dobre, loše ili ružne“.

Agencija UN za pomoć i rad sa palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku (UNWRA) pogođena je specifičnim zakonodavnim merama, njen međunarodni kadar ne može ući u zonu, a rad je polako ugušavan.

Ove odmazde ne mogu izbrisati realnost koju svakodnevno svedočimo — ne samo u Gazi, već i na Zapadnoj obali.

Ono što sam tamo video izgleda drugačije nego ono što se dešava u Gazi, ali cilj je isti: prekid teritorijalne kontiguiteta i forsiranje Palestinaca u sve manjim enklavama.

Palestinci na Zapadnoj obali svakodnevno su prisiljavani i ugnjetavani preko nasilja doseljenika i rušenja domova, dok ih mreža ograničenja kretanja guši u izolovanim naseljenim područjima pod sve intenzivnijim vojnih pritiscima.

Gaza je takođe fragmentisana. Njenih 2,1 milion stanovnika sada je skupljeno na samo 12 odsto površine Pojasa.

Sećam se jezivog poziva 13. oktobra 2023. koji je najavio prisilno raseljavanje celokupnog severnog dela Gaze. Otkad je taj brutalan početak krenuo, skoro sva populacija je bila nasilno preseljena — ne jednom, već više puta — bez adekvatnog skloništa, hrane ili bezbednosti

Sećam se jezivog poziva 13. oktobra 2023. koji je najavio prisilno raseljavanje celokupnog severnog dela Gaze.

Otkad je taj brutalan početak krenuo, skoro sva populacija je bila nasilno preseljena — ne jednom, već više puta — bez adekvatnog skloništa, hrane ili bezbednosti. Lično sam video sistematsko uništavanje sredstava za održanje palestinskog života.

U okviru humanitarnih operacija izvukli smo pacijente iz mračnih, mačkama pogođenih intenzivnih nega u srušenim bolnicama koje su preuzeli izraelski vojnici, gde su mrtvi sahranjivani u dvorištu od strane poslednjih umornih zaposlenih koji su videli kolege kako se marširaju van.

Otkrivali smo masovne grobnice u dvorištima drugih bolnica, gde su porodice pretraživale rasute stvari nadomak tela svojih voljenih koji su bili skidani pre ubistva ili nestajanja.

Sukobljavali smo se sa vojnicima koji su pokušali da nasilno izvuku iz ambulante pacijenta koji je vrištao zbog povrede kičmene moždine dok je bio evakuisan iz bolnice.

Vadili smo tela humanitarnih volontera ubijenih dronovima i tenkovima dok su pokušavali da dostave pomoć, i prikupili tela članova porodica radnika NVO ubijenih na lokacijama koje su izraelske snage proglasile za „humanitarne“.

Videli smo medicinske radnike u uniformama mrtve i zatrpane ispod ambulanti koje su zgazile izraelske snage.

Prenatrpane skloništa za raseljene bombardovana, dok roditelji drže povređenu ili mrtvu decu. Bezbroj tela po ulicama koje psi jedu. Ljudi koji dozivaju iz ruševina, a pomoć je uskraćena sve dok niko nije ostao živ. Deca koja odumiru od neuhranjenosti dok dostava pomoći nailazi na nepremostive prepreke

Prenatrpane skloništa za raseljene bombardovana, dok roditelji drže povređenu ili mrtvu decu. Bezbroj tela po ulicama koje psi jedu. Ljudi koji dozivaju iz ruševina, a pomoć je uskraćena sve dok niko nije ostao živ. Deca koja odumiru od neuhranjenosti dok dostava pomoći nailazi na nepremostive prepreke.

Izraelske vlasti nas okrivljuju kao problem. Kažu da ne uspevamo da preuzmemo robu na prelazima. Mi ne promašujemo — mi smo ometeni.

Samo prošle nedelje bio sam u konvoju koji je krenuo iz Gaze prema prelazu Kerem Šalom.

Kada su se kamioni poređali u čekaonici za konačno odobrenje da krenu ka prelazu stiglo je od izraelskih snaga, hiljade očajnih ljudi krenulo je s nama, nadajući se da će kamioni doneti hranu.

Dok smo se kretali, ljudi su se lepili za vozila sve dok nismo videli prvo mrtvo telo pored puta, pogođeno u leđa s pravca izraelskih snaga. Na prelazu je kapija zatvorena. Čekali smo oko dva sata da je vojnik otvori.

Izraelske vlasti nas okrivljuju kao problem. Kažu da ne uspevamo da preuzmemo robu na prelazima. Mi ne promašujemo — mi smo ometeni

Taj konvoj je trajao 15 sati. Sa drugim konvojima, izraelske snage odlažu povratak kamiona dok se gomila okuplja i ubijaju očajni ljudi koji čekaju dolazak vozila.

Deo naših potrepština opljačkan je od strane naoružanih banda koje posluju pod nadzorom izraelskih snaga. Tokom primirja organizovali smo više konvoja dnevno. Sada su haos, ubistva i opstrukcija ponovo norma.

Pomoć je od životne važnosti, ali nikada ne može biti lek za plansku oskudicu.

ICJ je bio jasan. U privremenim i obavezujućim merama, naložio je Izraelu ne samo da spreči dela zabranjena Genocidnom konvencijom, već i da omogući hitno neophodne osnovne usluge i humanitarnu pomoć, uključujući povećanje prelaza za pomoć.

U posebnom savetodavnom mišljenju, ICJ nije ostavio prostora za sumnju: Izraelska trajna okupacija Gaze i Zapadne obale, uključujući Istočni Jerusalim, nezakonita je prema međunarodnom pravu.

Gaza i Zapadna obala, uključujući Istočni Jerusalim, različiti su delovi iste slike.

Ono što se dešava nije komplikovano. Nije neizbežno. To je rezultat namernih političkih odluka onih koji stvaraju ove uslove i onih koji ih omogućavaju.

Kraj okupacije je odavno trebalo biti. Kredibilitet multilateralnog sistema slabi zbog dvostrukih standarda i nekažnjivosti.

Međunarodno pravo ne može biti alat pogodnosti za neke, ako želi biti alat zaštite za sve.

Gaza se već utapa pod bombama, glađu i neumoljivom blokadom osnovnog za opstanak. Svako kašnjenje u sprovođenju najosnovnijih pravila za zaštitu ljudskog života predstavlja još jednu ruku koja pritiska Gazu dok se bori za dah.

(Danas)

Videti još: Kancelarija za medije vlasti u Pojasu Gaze: Izrael na graničnim prelazima namerno sprečava ulazak više od 22.000 kamiona sa humanitarnom pomoći. Takve mere predstavljaju kontinuirani čin genocida nad stanovništvom Gaze