DŽejms O'Brajan: Između SAD, koje govore o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, i Nemačke i Francuske koje pominju defakto priznanje, ne postoji suštinska razlika u pristupu

 Formiranje zajednice srpskih opština i primena Briselskog sporazuma je temeljni element dijaloga Beograda i Prištine, SAD očekuju da će to pitanje u potpunosti biti sprovedeno, rekao je u intervjuu za Tanjug pomoćnik sekretara Biroa za evropske i evroazijske poslove Stejt departmenta DŽejms O'Brajan, komentarišući raniju konstataciju da je jedan od uslova za članstvo Prištine u Savetu Evrope osnivanje ZSO, kao i da li će SAD izvršiti pritisak na Prištinu da se ona formira.

Američki diplomata ističe da on na to gleda u jednom širem kontekstu i smatra da je Briselski sporazum, koji predviđa formiranje ZSO, bio važan instrument koji je dotakao nerešene probleme Beograda i Prištine.

"Dijalog je uspostavljen kao način da se reše problemi, kao što mislim da se sada događa po pitanju upotrebe dinara o kojem se može razgovarati. ZSO je temeljni element dijaloga i Briselskog sporazuma", rekao je on.

Suštinsko pitanje je, ističe, kako Srbi koji žive na KiM mogu da znaju da su tamo punopravni građani, ali i da održavaju veze jedni sa drugim i to je cilj ZSO.

"Očekujemo da će to biti u potpunosti sprovedeno", rekao je O'Brajan.

Isti pristup SAD i Evrope po pitanju priznanja tzv. Kosova

Povodom pregovaračkog okvira za Srbiju u koji su, uprkos protivljenju Beograda, uključeni sporazumi u Briselu i Ohridu, on je ocenio da između Sjedinjenih Američkih Država, koje govore o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, i Nemačke i Francuske koje pominju defakto priznanje, ne postoji suštinska razlika u pristupu.

"Mislim da koristim obe fraze na neki način i nisam siguran da postoji razlika. Nema razlike u pristupu. Mislim da je pravi razgovor uvek ono što prvo treba da se uradi i mislim da će sa predstojećim planom rasta, koji će, mislim, biti urađen za nekoliko nedelja, a zatim i okvirom za početak pregovora za neke zemlje i nastavak pregovora sa Srbijom, biti jasnije koji elementi treba da se urade i kojim redosledom", istakao je O’Brajan i dodao da očekuje da će ovdašnje vlasti učine sporazume održivim i delotvornim.

"Reč je o tome da građani mogu da vode svoje živote, da imaju posao, da se kreću i putuju. To je okruženje koje pokušavamo da stvorimo", rekao je pomoćnik državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju.

Priština dovela sebe u opasnost

Kada je u pitanju predlog za članstvo tzv. Kosova u Savet Evrope O'Brajan naglašava da SAD nisu članica te međunarodne institucije, te da samim tim ne odlučuju o tom pitanju, ali da je Priština neispunjavanjem svojih međunarodnih obaveza dovela u opasnost nešto što bi, kako je rekao, trebalo da bude jasan cilj za sve.

Prema njegovim rečima, važno je omogućiti građanima da mogu da žive i napreduju i da uživaju puna prava, kao i da ostvaruju veze jedni sa drugima.

"Dugoročno gledano, članstvo Kosova u Savetu Evrope će pomoći u tome. Da bismo tamo stigli, moramo da vidimo da Kosovo ispunjava svoja obećanja. I to će biti zaista važan element. Države koje glasaju o tome moraju doneti tešku odluku. Vlada Kosova tu odluku može učiniti mnogo lakšom ako samo uradi ono što je obećala u Briselu pre mnogo godina", ocenio je O'Brajan.

Na pitanje da li SAD mogu da utiču na Vladu u Prištini da konačno olakša život Srba na Kosovu i Metohiji, s obzirom da i posle petog sastanka u Briselu o upotrebi dinara na KiM nije došlo do dogovora iako u Evropskoj uniji kažu da je predlog Beograda konstruktivan, O'Brajan navodi da SAD žele da vide da to pitanje bude rešeno na način koji ljudima daje sigurnost.

"Kada je ova ideja prvi put predložena u januaru, moje prvo pitanje kosovskim vlastima je bilo kako ćete da se postarate da penzioneri i porodice budu u mogućnosti da plaćaju robu, kiriju, račune za struju. Sa kosovske strane su to objasnili kao niz tehničkih i političkih odluka o spoljnim bankarskim i valutnim pitanjima. Mislim da je od vitalnog značaja da pronađemo rešenje koje će omogućiti Srbima na Kosovu, da dobiju svoje penzije, plate i da mogu da žive normalnim životom", naveo je O'Brajan.

On je dodao da je važno da je dialog okvir u kome se raspravlja o ovom pitanju.

"I uveren sam da ćemo naći pravo rešenje. Važno je da nastavimo da radimo na tome kroz dijalog", rekao je O'Brajan.

Američki zvaničnik dodaje da je za SAD važno i partnerstvo sa Beogradom i ono sa Prištinom.

"Svako od njih ima odnos sa Briselom i evropskim institucijama, tako da je pridržavanje sopstvenih obaveza u tome veoma važan element. I mislim da je prava korist od dogovora postignutog u Ohridu prošle godine to što je svaka strana jasno stavila do znanja da će ispuniti obavezu prema Briselu bez obzira na drugu", rekao je O'Brajan.

Na pitanje o stanju demokratije na KiM, imajući u vidu da opštine vode ljudi koji ne predstavljaju većinsko stanovništvo, O’Brajan je rekao da je reč o pitanju izbora gradonačelnika na kojima srpska strana nije želela da učestvuje, zbog čega, kako je naveo, sada imamo gradonačelnike koji ne zastupaju Srbe.

"Želimo da Srbi imaju odgovarajuću zastupljenost na demokratskim izborima. Voleo bih kada bi svi učestvovali na svakim izborima. Ovde je pravo pitanje da li je više demokratski da Srbi budu u potpunosti zastupljeni ili da se povinuju rezultatima veoma ograničenih izbora od pre nekoliko godina. Sa verovatnim neuspehom glasanja o opozivu gradonačelnika, mislim da ćemo se sada suočiti sa tim pitanjem", rekao je O’Brajan.

Na pitanje da li će SAD popuniti "prostor" nakon imenovanja specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslava Lajčaka za novog ambasadora EU u Švajcarskoj i predstojećih izbora za Evropski parlament, O’Brajan je istakao da će Lajčak nastaviti rad na dijalogu i tu neće biti praznine.

"Mi ćemo nastaviti tesno da sarađujemo sa EU o ovim pitanjima i u narednom periodu. Čak i kada je reč o pitanju dinara, iako svaka strana oseća ograničenja, do mnogih praktičnih rešenja se može doći samo dijalogom i on će biti nastavljen", poručio je američkih zvaničnik.

O novoj vladi Srbije

Na pitanje kakva očekivanja ima od nove vlade Srbije, koja bi prema najavama uskoro trebalo da bude formirana, O'Brajan navodi da Vašington sa svim svojim partnerima rešava i teška i laka pitanja, da to radi sa sadašnjom vladom, a da očekuje da će tako nastaviti i sa budućom.

"To je primarno očekivanje. Posebno se bavimo pitanjima regionalne bezbednosti, globalne bezbednosti, globalne trgovine, kao i regionalne integracije. Ukoliko bih imao posebna očekivanja, to je da ćemo imati punu agendu i da ćemo pomoću nje raditi i na pitanjima o kojima se slažemo i na onima sa kojima se ne slažemo. I to je u redu, jer to je ono što čini partnerstvo", rekao je O'Brajan.

Na pitanje da li Vašington planira da uspostavi strateško partnerstvo sa Beogradom, s obzirom da SAD postaju jedan od najvažnijih partnera Srbije, O'Brajan kaže da misli da je sve što dve zemlje rade, strateško.

"Evropa neće biti cela i slobodna sve dok Zapadni Balkan ne bude deo Evrope i ne bude demokratski, održiv i potpuno sposoban da se angažuje. To je naš interes, strateški interes. Srbija je neverovatno važan deo regiona, ne samo istorijski, već sada i ekonomski. I zato ćemo raditi sa Vladom Srbije kako bi videli da je to put kojim Srbija ide", naveo je O'Brajan.

Plan rasta za Zapadni Balkan prilika za Srbiju

Kada je reč o Planu rasta za Zapadni Balkan i pitanju da li će biti novca za Srbiju i ostale zemlje regiona već ove godine, O'Brajan kaže da bi pre toga trebalo govoriti o pogodnostima koje će taj plan doneti običnim ljudima i privrednicima.

"EU govori o četiri slobode - ljudi, robe, usluga i kapitala. I to je osnova svih ekonomskih uspeha EU. Plan rasta je prilika da se Srbija i druge zemlje regiona integrišu ne samo jedna sa drugom, već i u jedinstveno tržište. To je ono što je decenijama podstaklo rast prihoda i poslovni rast u EU", rekao je O'Brajan.

On je pojasnio da Plan rasta predviđa neophodne reforme koje će omogućiti prekogranični rad i dovesti do stvarnih promena i olakšanja u radu kompanija.

O'Brajan je naveo dva pozitivna aspekta koja će nastati primenom Plana rasta.

"Jedan je smanjenje naknada koje banke naplaćuju prilikom prenosa novca. Ukoliko vodite posao i želite da prebacite novac da biste kupili proizvod ili platili radnike u drugoj zemlji, to vas sada može koštati osam odsto. To će se svesti na prosek EU, koji je upola manji", rekao je O'Brajan i naveo da je cilj da se ta dogodi već ove godine.

Kao drugi primer, O'Brajan navodi smanjenje vremena za transport robe preko granice i dodaje da će se na taj način ukinuti redovi kamiona na graničnim prelazima.

O'Brajan ističe da je Plan rasta za Zapadni Balkan program EU i da SAD ne odlučuje o njegovim uslovima, ali dodaje da Vašington veruje da je budućnost Srbije i regiona u EU.

"U EU se nalaze praktično sve značajne ekonomske prilike. Znam da su SAD vodeće izvozno tržište za određene srpske robe i usluge, ali Srbija je ovde u Evropi i treba da bude deo tog tržišta. To snažno podržavamo i očekujemo da će srpske vlasti učiniti ono što je potrebno da pomognu preduzećima u Srbiji da budu u mogućnosti da na fer osnovi učestvuju na tom tržištu", rekao je O'Brajan.

(Tanjug)