DŽejmi Šej: Upotreba sile 1999. bila neophodna da bi se sprečila humanitarna katastrofa i spasili životi Kosovara. Srpske vlasti imaju moralnu odgovornost da priznaju da su počinjeni zločini u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu

Potparol NATO-a za vreme agresije na SR Jugoslaviju DŽejmi Šej koji je srpske civilne žrtve NATO agresije nazivao "kolateralnom štetom" oglasio se i povodom 27 godina od početka agresije i zavrteo staru ploču: naveo je da je upotreba sile bila neophodna da bi se sprečila "humanitarna katastrofa", spasili "životi Kosovara", a nije propustio ni priliku da optuži srpsku stranu za navodne zločine i vođenje "hibridnog rata".

Odluka nije bila teška, naveo je bivši zvaničnik Alijanse, jer su Miloševićev tvrd stav i srpske akcije, poput "masakra u Račku", uverile sve saveznike NATO da je intervencija neophodna kako bi se sprečila "humanitarna katastrofa". 

Srpska strana ni posle 27 godina nije uputila izvinjenje za zločine počinjene na Kosovu. Srpske vlasti imaju moralnu odgovornost da priznaju da su počinjeni zločini u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu

U izjavi za RTK na albanskom jeziku, Šej je rekao da srpska strana ni posle 27 godina nije uputila izvinjenje za "zločine počinjene na Kosovu", a dodao je i da srpske vlasti imaju moralnu odgovornost da priznaju da su počinjeni 'zločini u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu' ", a osvrnuo se i na oružani sukob u Banjskoj, rekavši da je "Srbija imala taktiku da oslabi Kosovo" i da je "incident u Banjskoj dobar primer za to".

Naveo je i da će fantomska država postati članica NATO, kao i da deli vrednosti Alijanse i "doprinosi bezbednosti". 

Ovo prepoznatljivo lice Alijanse ume sa rečima: u razgovoru sa novinarima citira Frenka Sinatru i Harija Trumana. 

"Američki predsednik Hari Truman je rekao - ako želite prijatelja u Vašingtonu, kupite psa. Možda to važi za mene i Beograd - možda je jedini način da imam prijatelja u Beogradu, da nabavim psa", kazao je Šej, pre sedam godina, u intervjuu za Bi-Bi-Si na srpskom jeziku, a pomenuo je i da pre 1999. godine dolazio u Beograd. 

Međutim, kada su u pitanju činjenice koje ne idu agresoru u prilog, Šej nije naročito glagoljiv, a navodnu neophodnost agresije na SRJ nikada nije doveo u pitanje. Štaviše, opet je ponovio da je ona bila nužna i opravdana. 

Mora se priznati da je DŽejmi Šej verovatno bio u pravu kada je pretpostavio da bi u slučaju da poseti Beograd ka njemu poletelo mnogo cigli. 

Međutim, kada je reč o Prištini, bivši portparol Alijanse je tamo rado viđen gost i ne mora ni da razmišlja da kupi psa. Šej tamo ima mnogo vernih i odanih prijatelja: svojevremeno mu je jedan od albanskih univerziteta dodelio nagradu za "odlično vođstvo". Bivši komandanti zločinačke OVK, a kasnije politički predstavnici lažne države utrkivali su se da ga dočekaju. 

Hašim Tači, Kadri Veselji i Ramuš Haradinaj upućivali su mu zahvalnost i nazivali ga "njihovim glasom u svetu".

Zahvaljivali mu i na kontinuiranoj podršci transformaciji tzv. kosovsko-bezbednosnih snaga u "vojsku". 

Danas, 27 godina kasnije, možda je i više nego jasno da onome kome su Šej i slični prijatelji, neprijatelji nisu ni potrebni.

Jer, žrtve i posledice NATO agresije na SR Jugoslaviju su tabu tema u lažnoj državi. Čak i kada su u pitanju Albanci.

NATO avioni su se obrušavali i na kolone albanskih civila, pa je tako u selu Koriša kod Prizrena, 14. maja 1999. godine, poginulo 87 Albanaca, a 70 je ranjeno. 

Dogodio se i napad na kolonu na putu Đakovica-Prizren u kome je stradalo između 61 i 75 Albanaca, a više od 100 je povređeno.

NATO je naknadno saopštio da je bila u pitanju "greška". 

Predstavnici Alijanse nikada nisu precizirali kakva je "greška" u pitanju, tj. da li su umesto traktora usred dana videli tenkove ili su možda mislili da su to bili Srbi. 

Tako se u albanskom delu javnosti na KiM o posledicama bombardovanja i uticaju osiromašenog uranijuma se ne govori, iako su one očigledne: mnogi strani vojnici su oboleli od raka, neki su dobili i odštetu

Albanska strana nije tražila izvinjenje: umesto vlastitim žrtvama, bavila se time kako da optuže srpske snage za njihovu smrt.

Slično je i danas. Između SAD i bivših albanskih vođa i komandanta tzv. OVK na snazi veoma jak zavet ćutanja. 

Tako se u albanskom delu javnosti na KiM o posledicama bombardovanja i uticaju osiromašenog uranijuma se ne govori, iako su one očigledne: mnogi strani vojnici su oboleli od raka, neki su dobili i odštetu

Tokom prošle godine, samo do avgusta, zabeleženo je oko 1.100 novih slučajeva raka na KiM.

Albanski lekari govore o faktorima rizika kao što su genetika i zanemarivanje ranih simptoma bolesti, dok se o povezanosti upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom i porastu broja obolelih od raka ćuti. 

(RT)