Dva pogrešna voza

Pre mesec dana, nakon beogradskog 15. marta, rekoh da je pravo vreme da obe strane proglase pobedu i počnu da pregovaraju. Dve nedelje potom napisah da su nosioci suprotstavljenih politika izgleda okrenuli leđa pregovaračkom stolu i da su počeli da se od njega udaljavaju. A danas mi se pak čini da su obe strane već sele u pogrešne vozove koji se kreću u suprotnim smerovima.

Krajnje je vreme da iz tih vozova izađu, dok ne bude kasno.

Vlast je podigla samopouzdanje kod svojih pristalica subotnjim mitingom u Beogradu. Jedno vreme aktivisti SNS-a nisu smeli da izađu na ulicu. Činilo se da će ubrzo, kako se to govorilo krajem osamdesetih za komuniste, nad toaletnim šoljama da spaljuju svoje članske knjižice. Sada to više ne izgleda tako, jer se vlast, s mitingom, novim premijerom i novom vladom, makar medijski donekle konsolidovala.

Međutim, s mitinga su odaslati zahtevi – upućeni valjda tužilaštvu i policiji – u kojima se pominje "vraćanje otetih institucija" i "puno poštovanje zakona", dok su nekako izostali pozivi na dijalog i pomirenje.

Dobro je što je u novoj vladi premijer čovek s Univerziteta, bez ideološkog ili korupcionaškog putera na glavi. Brnabićeva ga je čak prestavila kao "pravog čoveka" za "spuštanje tenzija i borbu kroz dijalog" – jer je "delio s drugima profesorski univerzitetski hleb".

Međutim, za ministra prosvete, na opšte iznenađenje, imenovan je univerzitetski nastavnik koji se nedavno založio da se visokoškolski protest razreši tako što će se postaviti pitanje profesorima hoće li da rade ili ne – pa ko posle 24 časa ne odgovori potvrdno, da mu se kaže: "hvala lepo, vi svojim putem, mi svojim putem" (ovde 49:28-50:04).

Novi ministar prosvete takođe je istom prilikom izjavio da je 25 odsto mesta u Savetu fakulteta za predstavnike države malo, te da upravljačka prava u celosti treba da pripadnu onome ko finansira univerzitet – a to je kod nas država  (ovde 47:03-48:58).

Nisam siguran da će se sa tako tvrdim stavovima moći uspešno pregovarati s Univerzitetom o izlasku iz krize – osim ako se ne želi nasilno slamanje studentskih protesta. A možda je upravo to i cilj – jer se na Univerzitetu priča da je već razrađena shema kako skršiti pobunu studenata i profesora.

Inspekcije su, kao što znamo, već izdale nalog da se počne s nastavom u roku od osam dana. Nakon toga, Ministarstvo prosvete će, kažu, u slučaju nastavka blokade, da se obrati Savetu fakulteta sa zahtevom da Savet smeni dekana. Ukoliko to Savet ne uradi biće raspušten, a na fakultet uvedena prinudna uprava (kao što se ranije već pretilo FPN).

Ne znam koliko su ove priče tačne, ali ako se zbilja krene tim putem bojim se da će to samo razgoreti sukob. U tom slučaju, incidenti različite vrste teško da se mogu izbeći.

S druge pak strane, ni studenti se u ovih mesec dana nisu baš nešto proslavili. Insistiranje na zborovima sve više vodi u farsu. Tako je u Novom Sadu, izveštava oduševljeno Autonomija info, održan "građanski zbor prosvetara – Novosadska ZBORnica". "Organizovano je glasanje, čiji rezultat kaže da je za stanje u državi kriv premijer, a ne građani. Na kraju zbora pušten je balon za koji su zakačene diplome, uz poruku: 'Dižemo naše diplome iz pepela'".

Da se ozbiljni ljudi, pogotovo prosvetari, glupiraju s tako besmislenim glasanjem i kačenjem diploma o balon – to je više žalosno nego smešno. Posebno zato što je jasno da taj put ne vodi nikuda – a pogotovo ne ka razrešenju krize.

U nedelju su, takođe, neki predstavnici studenata, u "Utisku nedelje", izjavili da bi "ekspertska vlada koju bi birali studenti bila najidealniji način da se ova kriza iole privede kraju". Ekspertska vlada koju bi birali studenti? Koliko treba da budeš umišljen i nerealan da javno zahtevaš da samo tvoja statusna grupa, od svih statusnih grupa u društvu, bude ona koja će birati vladu? Šta je ovo, povratak u staleško društvo, gde jedan stalež ima starateljstvo nad svim ostalim?

Neki drugi predstavnik studenata je, oduševljeno prenosi N1, opet, kazao: "Pumpa se do ispunjenja zahteva. Nadam se da ćemo uspeti da nađemo neko političko rešenje. Verujem da će mnogo ljudi, kad dođe vreme za glasanje, želeti da zaokruže 'studenti', ali to trenutno nije opcija. Ne verujem da će ikada biti, najizvesnije je da ćemo mi nekoga da podržimo."

Kakva konfuzija u mišljenju – nadam se, verujem, ali to nije opcija, ne verujem, ali je najizvesnije... I nema veze što vam je mutno u glavi, važno je da se "pumpa do ostvarenja zahteva" – za koje je i sam Jovo Bakić odmah rekao "da su sjajni, baš zato što ovaj prvi ne može da bude ispunjen".

A mediji koji "pumpaju" studente odbijaju da priznaju ono što je očevidno – da protesti, posle 15. marta, počinju da posustaju, i po broju učesnika, i po energiji. Tako novinarka Vremena piše:

"Ako se govori o zamoru protesta, valja se zapitati ko su oni koji su se umorili? Za sada, deluje da to nisu studenti: oni su u proteklih nedelju dana dodali čak dva nova zahteva, pozivaju na nove proteste gotovo svakodnevno, (...) apeluju i na druge sfere društva – poslednji apel upućen je Univerzitetu u Beogradu da 'istupi sa radikalnijim merama otpora, u formi koju smatra adekvatnom', a sve zbog toga da bi 'sada sinhrono, studenti i predstavnici Univerziteta, istupili kao homogeno telo'."

Novinarka Vremena, u svojoj blaženoj naturalizovanoj pristrasnosti, ne primećuje da kao dokaz da protesti ne posustaju navodi inflaciju zahteva, apela na druge i poziva na radikalizaciju. Posebno je zabavan poziv profesorima na "homogenizaciju" sa studentima, u situaciji kada je agresivno smanjenje plata podiglo opštu nervozu kod nastavnika Univerziteta.

Čak i oni materijalno dobrostojeći, sada su se namrgodili. Moj kolega s Filozofskog u Novom Sadu, inače kolumnista lista Danas, koji se u ranijim kolumnama naširoko hvalio kako vozi mercedes, letuje dvadeset pet dana u Istri, provodi letnje raspuste "na Malti i Siciliji, u Portugalu, Francuskoj i SAD, te Grčkoj i Turskoj", sada se požalio da mu je kao drugi deo plate "isplaćeno 7.026 dinara", te je zavapio: "Neka pomogne ko može"!

Ne bi bilo loše da se studentski pokret oslobodi karnevalske zaslepljenosti i shvati da rešenje nije u radikalizaciji i homogenizaciji, u zborovima na kojima se glasa o koještarijama, u "pumpanju" bez kraja i konca, a ni u ekspertskoj vladi koju biraju studenti...

Vreme je za ozbiljne pregovore, za jasnu mapu puta koja vodi do slobodnih izbora, za kapitalizaciju dosadašnjeg društvenog i političkog pregnuća.

A kao prvi dokaz prizemljenja, valja prekinuti s blokadom Rektorata. Sramota je da rektor i uprava Univerziteta ne mogu da uđu u Rektorat, i da sastanke drže po kafanama ili po okolnim fakultetima. To je ponižavajuće i za rektora, i za ceo Univerzitet.

Gde će rektor sutra da pozove ministra prosvete na pregovore – u "Mornar"? Gde će da sedne sa svojim kolegom, sadašnjim premijerom, da pokušaju da nađu zajednički jezik – na klupu, u Studentskom parku?

Nama je potrebno mnogo brzih i odlučnih razgovora, na više nivoa, da bismo kao zreo i razborit narod dogovorili demokratski izlazak iz krize. A sve kako se ne bismo sutra zgražavali zbog jurnjave po ulicama, zbog dubine i razmere još jednom ispoljene ljudske gluposti i okrutnosti.

U dva pogrešna voza smo seli, dragi sugrađani. Izađimo iz njih dok još ima vremena...

(RT)