Дубравка Ђедовић Хандановић о ценама струје и пројекту Јадар: Нема немогућих решења - има само скупљих и јефтинијих. Иступања о малигним обољењима, сумпорним кишама, загађеним водама нерационална

Министарка рударства и енергетике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је да за сада грађане не очекује поскупљење електричне енергије и да се нада да ће са овим (садашњим) ценама Електроприведа Србије (ЕПС) моћи да издржи зиму. Када је реч о пројекту Јадар, министарка је за Демостат изјавила да "нема немогућих решења, има само скупљих и јефтинијих и у том контексту Србија треба да тражи највише стандарде, не само од Рио Тинта него од сваког инвеститора, у било ком сектору".

„У будућности ће морати да се разговара о цени електричне енергије да би се омогућило улагање у нове капацитете ЕПС“, рекла је Дубравка Ђедовић Хандановић за Демостат.

Она је додала да је за цене струје за предузећа усвојена нова методологија која нуди више типова уговора, али да ипак, ниједна методологија не може да помогне када, као пре две године, дође до великих поремећаја у Европи и свету.

Ђедовић Хандановић је рекла да „смо делом и сами допринели кризи у којој се нашао ЕПС, али је нагласила да морамо да се мењамо да би били отпорнији“.

Транзиција са фосилне на чисту енергију има, према њеним речима, и социјалне и економске ефекте због чега мора пажљиво да се планира, а потребни су време и финансијска средства.

Она је рекла да су „Норвежани у Извршном одбору ЕПС, а да долазе из земље у којој нема производње електричне енергије из угља, све су мање-више обновљиви извори енергије, ослањају се на хидроелектране и о томе имају доста знања, али прате и европске циљеве, поглед им је усмерен ка трансформацији на чисту енергију“.

„Као циљ смо поставили да до 2030. године 45 одсто струје долази из обновљивих извора енергије (ОИЕ), а циљ из 2021. који је био 27 одсто из обновљивих извора, достигли смо са само пар промила мање. Али, значајно је да смо завршили прве аукције за ОИЕ, произвођачи су се надметали ко ће дати најбољу понуду, што значи да нема уговарања на 10 или 15 година када се држава обавезује да по одређеној цени преузима електричну енергију“, рекла је Ђедовић Хандановић.

По затварању аукција, како је рекла, обезбеђено је додатних 713 мегавата из ветра и солара, што значи да је ће досадашњих 500 мегавата који су се добијали из ветропаркова бити више него удвостручено и то по дупло нижој цени која је и даље врло конкурентна јер се не очекује да ће струја на тржишту појефтинити, већ да ће дугорочно да се креће око 100, евентуално 80 евра за киловатчас.

Додала је да су потребна велика улагања у ОИЕ, али и за одржавање термоелектрана да буду сасвим еколошки прихватљиве.

„То су приватне инвестиције којима држава жели да да простор да се развијају. Такође, морамо да јачамо и капацитете у власништву државе, ЕПС-а, нове пројекте у ОИЕ и нова улагања, која би буџет ЕПС морао да издржи, јер су потребе велике. Са овом ценом струје за домаћинства то је тешко, она је и даље најнижа у Европи“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Навела је да је завршено одсумпоравање у ТЕНТ А, у Обреновцу, завршиће се и ТЕНТ Б следеће године, па ће највећи део термокапацитета радити по еколошким стандардима.

Према њеним речима издваја се много средстава у рударску опрему.

„Да би отварали нове копове јер су стари завршили свој живот, потребне су огромне машине од неколико десетина тона, 450 милиона евра улагања у механизацију. Све то биланси ЕПС треба да издрже“, рекла је она.

Трансформација ЕПС, према њеним речима требало би да донесе смањење расхода и повећање прихода који се не ослањају само на цену струје јер се развијају и друге пословне могућности, пласирање на тржиште нус-производа попут гипса, кречњака, пепела.

Наредних 25 година ће се, како је рекла, одржавати производња базне енергије из угља која ће се постепено смањивати, а повећавати зелени удео.

„Сада је за изградњу реверзибилне хидроелектране Бистрица, кључне за балансирање енергије, завршена студија изводљивости, очекује се и идејни пројекат о јако битна студија о заштити животне средине. Пројектовање за припремне радове који се очекују крајем следеће године, треба да почне ускоро. Паралелно се преговра са Јапанском развојном агенцијом за финансирање јер је то изузетно скуп пројекат, процењен на милијарду евра“, рекла је она.

Додала је да ће то донети сигурност код складиштења енергије, јер реверзибилна хидроелектрана функционише тако да веома брзо можете да је укључи и искључи.

„Нама је таква РХЕ Бајина Башта буквално драгуљ и овог лета смо били осакаћени јер је један њен агрегат у ремонту, као и још два капитална ремонта, због чега се увозила струја“, рекла је министарка.

Навела је да ће се наставити са развојем пројекта хидроцентрале Ђердап 3 и да се разговара са Румунима.

Наставља се, према њеним речима и гасна диверсификација, Србија ће се повезати са Румунијом, што ће коштати 12 милиона евра и Северном Македонијом, што ће коштати 42 милиона евра.

Истакла је да се ових дана завршава јавна расправа о Предлогу закона о енергетици, а њиме је предвиђена и могућност изградње нуклеарних електрана.

О литијуму: Србија да тражи највише стандарде од сваког инвеститора

Осврћући се на пројекат „Јадар“ Ђедовић Хандновић је рекла да „када постоји ресурс, попут литијума и производ на крају, земља постаје битан енергетски играч не само на европском тлу него и шире“.

„Разговор са мештанима и представницима компаније Рио Тинто у Љубовији била је прилика да се чују питања, али и одговори, успели смо да кроз укључивање струке добијемо аргументовану дебату“, рекла је Ђедовић Хандановић и истакла да „нема немогућих решења, има само скупљих и јефтинијих и у том контексту Србија треба да тражи највише стандарде, не само од Рио Тинта него од сваког инвеститора, у било ком сектору“.

Навела је да је Јадар једно од највећих лежишта литијума у Европи.

„Србији би то, уз приходе у државни и локални буџет, донело око 20.000 високо квалификованих радних места у целом ланцу. Само у експлоатацији би било 1.000, у изградњи рудника и свих процесних постројења више од 3.500 људи, што даје изузетне економске, стратешке и политичке могућности“, рекла је она.

Додала је да ће се „отимати разни конгломерати око те сировине“ и да је „Мерцедес већ био ту, а он има огромну моћ у Европи и свету“.

„То је за нас изузетна предност, али не на уштрб здравља или очувања природне средине. Али, тешко је борити се са неистинама, лажима, дезинформацијама, јер имате и нерационална иступања о малигним обољењима, сумпорним кишама, загађеним водама… Ризика у сваком великом пројекту има, било га је и када смо градили Ђердап, а данас без Ђердапа не бисмо могли да функционишемо“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Истакла је да је „добро што су представници Рио Тинта чули забринутост грађана, а и грађани су чули то, наравно ако су желели да чују, ако није реч о политичкој агенди, или страном интересу код оних који нису за то да Србија буде толико економски независна и развијена или битна“.

Ђедовић Хандановић је рекла да ће и инспекције морати да ојачају и навела пример њеног ресора у коме је удвостручен и број инспектора и број контрола које су обавили, „а да ти људи (инвеститори) морају да раде по својој савести и професионалној одговорности“.

(Н1)