Дубравка Ђедовић Хандановић: Изменама Закона о енергетици престаће да важи Закон о забрани изградње нуклеарних електрана

 Министарка рударства и енергетике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас да ће изменама Закона о енергетици, уколико се усвоје у Скупштини Србије, престати да важи Закон о забрани изградње нуклеарних електрана.

Она је, на отварању Јавне расправе о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о енергетици у Привредној комори Србије (ПКС) рекла да се истовремено уређују и главни кораци у потенцијалној мирнодопској примени нуклеарне енергије у Србији, на основу смерница Међународне агенције за атомску енергију.

 „Данас имамо апсолутно све законске предуслове и за наше научне институте и за високообразовне институције да се бавимо и анализама, али и научним истраживањима нуклеарне енергије. Ми смо то и желели да ојачамо управо потписивањем меморандума о сарадњи са 20 високообразовних институција и институа и са пет релевантних министарстава, да би јачали потенцијале стручне, научне, кадровске, људске који ће нам у будућности бити потребни, уколико се ове одлуке донесу“, рекла је она.

Кораци које прописује Међународна агенција за атомску енергију у случају развоја нуклеарне енергије у једној земљи укључују три ствари – испитивање оправданости приступа развоју нуклеарне енергије, што подразумева анализу техничко-технолошких, правних, економских, финансијских и других захтева и израду неопходних анализа и информисања јавности.

Осим тога, прописане су и свеобухватне анализе и израде мапе пута за спровођење програма нуклеарне енергије, закључено са израдом стратегије мирнодобске примене нуклеарне енергије и пројектовање, изградња нуклеарних електрана и почетак производње енергије.

„Подсетила бих да је од тренутка доношења првих информисаних одлука до пуштања у рад потребно најмање десет година, а наш задатак јесте да планирамо одговорно и да се припремамо да бисмо били енергетски безбедни за 10 или 20 година“, рекла је она.

Додала је да ће у Србији наредних година бити смањена производња електричне енергије из угља, а повећане потребе за енергијом, пре свега због очекиваног раста индустрије, ИТ сектора, али и развоја вештачке интелигенције.

Измене Закона о енергетици предвиђају, према њеним речима и доношење стратегије развоја, употребе водоника и стратегије развоја производње и употребе топлотне енергије, које су до сада биле обухваћене кровном стратегијом развоја енергетике.

Први пут се предвиђа и увођење лиценце за складиштење електричне енергије, а да се произвођачи електричне енергије за сопствене потребе ослобађају лиценцирања, без обзира да ли се вишак произведене енергије враћа у систем.

„Мислим да је то важно да уклањамо административне додатне баријере и процедуре, да бисмо могли да што више и боље пре свега подстичемо произвођаче електричне енергије за сопствене потребе, а они то углавном раде из обновљивих извора“, рекла је министарка.

Истакла је да су измене Закона о енергетици дуго припремане како би се у њима нашли прописи важни за енергетски и европски пут Србије, а то је, како је навела, преношење пакета за интеграцију електричне енергије који садрже девет прописа Европске уније (ЕУ), а који треба да омогући спајање тржишта електричне енергије, транзицију ка чистим изворима енергије и сигурно и доступно снабдевање градјана и привреде.

„Основни циљ овог Закона јесте већа сигурност снабдевања. Да бисмо се боље припремили за будућност потребна нам је сарадња и на регионалном и на европском нивоу у случају криза, што постижемо овим изменама Закона о енергетици“, рекла је она.

Додала је да је важан допринос тих измена Закона бољем функционисању тржишта електричне енергије које ће бити у будућности у потпуности усклађјено са европским правилима.

Ђедовић Хандановић је рекла да се истовремено ради на оснаживању и заштити крајњих купаца, кроз дефинисање и енергетског сиромаштва и стварање услова за оснивање и деловање енергетских заједница, али и права на напредне мерне системе односно паметна бројила.

У оквиру модернизације дистрибутивне мреже, која је почета пре мање од годину дана, до сада је, према њеним речима, реконтруисано 2.500 километара нисконапонске мреже, више од 720 трансформатора је замењено, а уградјено више од 500.000 догиталних бројила.

„Законским изменама обухватили смо и рад преносног система и између осталог у вези са расподелом капацитета, односно давањем приоритетног приступа или такозваног диспечинга, затим уклањања загушења на мрежи“, рекла је министарка.

У дистрибутивном систему, према њеним речима, новине се тичу прикључивања јавних и приватних пуњача електричних возила на дистрибутивни систем, што је важно због електрификације саобраћаја, мање емисије угљен-диоксида и због плана да буду инсталирани пуњачи на ауто-путевима и путевима широм Србије, као и поседовања и управљања објектима за складиштење електричне енергије.

„Унапређена су и правила за прикључење електрана на дистрибутивни систем кроз тзв. временски прозор за истовремену обраду захтева за прикључење, обавезу израде студије прикључења, банкарске гаранције, као и процедуре за прикључење“, казала је она.

Додала је да се уводи и могућност да снабдевање крајњих купаца електричном енергијом обавља сам произвођач на основу уговора о откупу електричне енергије са физичком испоруком, што је како је казала, важно за компаније које желе да смање свој угљенички отисак и да више користе зелену енергију.

Такође, новина је и обавезна сертификација инсталатера система обновљивих извора енергије, што ће бити за крајње купце додатна гаранција у погледу и квалитета радова, али и опреме.

„Наш фокус је да сваки корак у свакој фази спроведемо максимално одговорно и квалитетно, и тек на основу детаљних и свеобухватних анализа можемо да разговарамо и да доносимо одлуке уз учешће стручне и најшире јавности о томе који је најбољи пут за нашу државу и за наше грађане, а оно што је сигурно је да ће нам требати више енергије и то више базне чисте енергије“, рекла је министарка.

Јавна расправа траје од 21. августа до 10. септембра.

(Бета)