Drugi dan Samita Brdo-Brioni u Tivtu. Vučić: Uskoro ću posetiti Srbe u Crnoj Gori. Milanović: Crna Gora ne bi trebalo da deli lekcije Hrvatskoj o Jasenovcu. Milatović: Dok sam predsednik Crne Gore slaću dobrosusedske poruke

Samit liderâ Procesa Brdo-Brioni bila je prilika je da se potvrde dobrosusedski odnosi i ojača regionalna saradnja, te da se iskaže potreba za intenziviranjem strateškog dijaloga između EU i zemalja Zapadnog Balkana. Drugi dan Samita počeo je dočekom liderâ Zapadnog Balkana i plenarnom sednicom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Porto Montenegro stigao iz Hamburga.

Vučić: Uskoro ću posetiti Srbe na teritoriji Crne Gore

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je novinarima u Tivtu da će uskoro posetiti Srbe na teritoriji Crne Gore.

"Nikad nećemo rušiti Crnu Goru, ali nećemo nikome dozvoliti da se iživljava nad Srbijom jer je pomislio da je to moguće", rekao je Vučić i dodao da se Srbija nije ogrešila o Crnu Goru.

"Za nas je važna saradnja u regionu, važno je da razgovaramo i kada smo saglasni po određenim pitanjima i kada nismo", naveo je Vučić.

Cvijanović: Kretanje BiH ka EU predugo traje, stvari treba ubrzati i olakšati

Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je danas u Tivtu da kretanje BiH ka EU predugo traje i da stvari treba ubrzati i olakšati.

Na samitu Brdo-Brioni procesa Cvijanović je rekla da je optimista i pesimista po pitanju evropskog puta.

"Više od 20 godina slušamo priču o evropskoj perspektivi. Ima pomeranja u poslednjoj godini, jer je dodeljen kandidatski status BiH i doneta odluka da će početi pregovori", rekla je Cvijanović novinarima.

Navela je da je i mišljenje zemalja učesnica na samitu da proces treba olakšati i ubrzati, ne samo u domenu rada zemalja pojedinačno, nego i da EU treba da ubrza i svoj deo posla.

Cvijanović je rekla da se zaključci sastanka Brdo-Brioni procesa odnose na saradnju i kretanje evropskim putem.

"Naši zaključci su uvek jedinstveni i tretiraju dve stvari, a to je saradnja i svi smo se usaglasili da na njoj treba raditi više, unapređivati ekonomsku saradnju, infrastrukturu i sve ono zajedničko što nas povezuje", navela je Cvijanović.

Istakla je da se treba oslanjati na evropska sredstva, ali i tražiti druge izvore prihoda.

Cvijanović je ocenila da je ovakav format sastanka najbolji način da se iznesu stavovi i mišljenja o evropskom putu.

Najavila je da će se danas sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji se pridružio učesnicima Samita na radnom ručku. "Njegovo učešće je veliki doprinos sastanku i daje posebnu dimenziju", rekla je Cvijanović, prenela je Srna.

"Ponosna sam na nivo saradnje koji smo ostvarili sa Srbijom i uverena da će naši odnosi nastaviti da se kreću uzlaznom putanjom", napisala je Cvijanović na Instagramu.

Milanović: Crna Gora ne bi trebalo da deli lekcije Hrvatskoj o Jasenovcu

Hrvatski predsednik Zoran Milanović u više navrata je danas u Tivtu tokom obraćanja novinarima, nakon samita Brdo-Brioni procesa, pomenuo Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu usvojenu u crnogorskom parlamentu krajem juna ove godine.

Najpre je rekao da je ta rezolucija bila nepotrebna, a potom i da Crna Gora ne bi trebalo da deli Hrvatskoj lekcije o Jasenovcu.

Odgovarajući na pitanje podgoričkih Vijesti, da li smatra pametnim postupanje pojedinih ministara u hrvatskoj vladi i porukama koje šalju Crnoj Gori, Milanović je rekao:

"Ova epizoda je možda dobar primer kako se ne treba petljati u neke teme, koje su pre svega hrvatske unutrašnje teme, pa tako i prema drugoj strani. Ne znam šta je to trebalo crnogorskom parlamentu, toj tankoj većini, za koju znamo kako je nastala. To je obična tanka većina, u kojoj je polovina onih koji su za to digli ruku u stvari protiv toga", rekao je Milanović.

Rekao je i da vidi da u crnogorskom parlamentu 60 poslanika pitanje Jasenovca tumači na racionalan način.

"Treba pustiti druge da žive, dati im daha da žive...", dodao je hrvatski predsednik i dodao da je Hrvatska sledbenica antifašizma, a ne Nezavisne države Hrvatske.

Crnogorski parlament je 28. juna usvojio Rezoluciju o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen. Zbog te rezolucije zvanični Zagreb proglasio je potpredsednika Vlade Crne Gore Aleksu Bečića, predsednika Skupštine Crne Gore Andriju Mandića i poslanika Demokratske narodne partije Milana Kneževića personama non grata u Hrvatskoj.

Milatović: Dok sam predsednik Crne Gore slaću dobrosusedske poruke

Crnogorski predsednik Jakov Milatović rekao da izjave svih lidera treba da budu odmerene i primerene, te da se baziraju na međusobnom uvažavanju i poštovanju kako bi ostvarili evropsku budućnost.

Milatović je to rekao upitan da komentariše izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića "da je Srbija glavna tema svih napada u Crnoj Gori" i da će Podgorici odgovoriti na licu mesta "ono što zaslužuje".

"Ja tu izjavu nisam video, bili smo na sastanku. Vučić je bio pozvan da prisustvuje, to nije uradio, ali biće na radnom ručku. Srbija je aktivno učestvovala u zajedničkom izglasavanju rezolucije. Istina je, kao i lepota u oku posmatrača, a ja dok sam predsednik slaću dobrosusedske poruke. Smatram da moramo graditi mostove i pozvao bih sve lidere da stavimo fokus na izgradnju mostova. Mislim da je to odgovorna politika i ona koju građani očekuju", rekao je Milatović.

Milatović je rekao i da je crnogorska politika jasna, te da Crna Gora kao "uspešna priča mora biti naredna članica EU i to možemo uraditi 2028."

"Najveću podršku imamo od Slovenije i Hrvatske, a zajedno možemo biti primer za ostale zemlje", rekao je Milatović.

Vučić stigao na Samit procesa Brdo-Brioni u Tivtu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je iz Hamburga u Tivat gde učestvuje na samitu Procesa Brdo-Brioni.

Domaćin samita Brdo-Brioni procesa je crnogorski predsednik Jakov Milatović, a plenarna sednica je počela jutros u zgradi Zbirke pomorskog nasleđa Porto Montenegra.

Na sednici se razgovara o pitanjima unapređenja saradnje zemalja Zapadnog Balkana sa zemljama članicama Evropske unije.

Nakon plenarne sednice, učesnici će održati konferenciju na kojoj će govoriti predsednik Crne Gore Jakov Milatović, predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar i predsednik Hrvatske Zoran Milanović.

Vučić je uoči dolaska u Tivat izjavio da je uobičajena stvar da se u Crnoj Gori Srbija i on vide kao krivci za probleme sa koalicijama u toj zemlji, kao i da će akterima sa tamošnje medijske i političke scene reći u lice sve što ima.

-------

U Crnoj Gori u Tivtu počeo je drugi dan Samita Procesa Brdo-Brioni svečanim dočekom liderâ zemalja Zapadnog Balkana, nakon čega je usledila plenarna sednica.

Prisutni su domaćin Samita i predsednik Crne Gore Jakov Milatović, predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar, predsednik Hrvatske Zoran Milanović, koji su dočekivali zvanice. Prisutna je i Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine.

Samit Procesa Brdo-Brioni započeo je sinoć održavanjem tradicionalnog kola Bokeljske mornarice na Trgu od oružja u Kotoru, koje je održano u čast lidera država učesnica. Predsednik Crne Gore i domaćin Samita Jakov Milatović priredio je za šefove država svečanu večeru dobrodošlice i poručio da Samit predstavlja priliku za unapređenje dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, kao i intenziviranje strateškog dijaloga između Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana.

Predsednik Srbije stigao je nešto pre 13 časova.

U Porto Montenegru unapređenje saradnje Zapadnog Balkana sa EU

Samit se održava u Porto Montenegru, a u toku je plenarna sednica, na kojoj se razgovaralo o pitanjima unapređenja saradnje zemalja Zapadnog Balkana sa zemljama članicama EU.

Nakon plenarne sednice, na konferenciji za novinare govorili su Jakov Milatović, Nataša Pirc Musar i Zoran Milanović.

Od 15 časova organizovan je ručak za šefove delegacija, nakon čega će se novinarima obratiti predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Aleksandar Vučić u Tivat dolazi iz Hamburga, a kako je ranije naveo, sa predsednicom Slovenije razgovarao je o susretu lidera u Procesu Brdo-Brioni i zahvalio na podršci koju Slovenija pruža Srbiji na putu ka članstvu u EU.

Samit lidera Procesa Brdo-Brioni prilika je da se potvrde dobrosusedski odnosi i ojača regionalna saradnja, te da se iskaže potreba za intenziviranjem strateškog dijaloga između EU i zemalja Zapadnog Balkana. Proces Brdo-Brioni zajednička je slovenačko-hrvatska inicijativa pokrenuta 2010. godine radi jačanja uzajamnog poverenja i pomoći zemljama Zapadnog Balkana na putu ka Evropskoj uniji, a članovi inicijative su Crna Gora, Srbija, Albanija, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Tadašnji slovenački i hrvatski premijeri, Borut Pahor i Jadranka Kosor, nakon potpisivanja sporazuma o arbitraži između dve zemlje, želeli su da daju primer liderima Zapadnog Balkana da inicijativa daje podsticaj za rešavanje bilateralnih pitanja među zemljama nekad zaraćenog dela Evrope i podstiče njihove napore na putu integracije u Evropsku uniju.

Proces Brdo-Brioni svake godine od 2013.

Od 2013. godine sastanci u okviru Procesa Brdo-Brioni održavaju se svake godine, a skupovima lidera pridruživali su se i specijalni gosti.

Među njima su bili nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, raniji predsednik Austrije Hajnc Fišer, predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer, predsednik Poljske Andžej Duda, njegov italijanski kolega Serđo Matarela, aktuelni predsednik SAD, tada u funkciji potpredsednika DŽozef Bajden, kao i predstavnici evropskih institucija. 

Prošle godine Samit je održan u Skoplju, kada je predsednik Vučić izjavio nakon sastanka lidera, da su se na tom skupu trudili da pronađu zajednički imenitelj i razgovarali o evropskoj budućnosti, kao i da je dan protekao u konstruktivnoj raspravi, ali da nije bilo konkretnih odluka Samita. 

Godinu dana pre Skoplja, Samit je održan na Brdu kod Kranja, u Sloveniji, kada su lideri zemalja Zapadnog Balkana, umesto deklaracije, usvojili zaključke, u vidu dokumenta od šest tačaka, čija je glavna poruka da se dâ podrška ubrzanju evropskog puta Zapadnog Balkana.

(RT Balkan)