Драган Ђилас: Кад се бавите политиком у Србији, онда морате да укалкулишете и то да могу да вас ухапсе; Вучић је ментално оболео човек

 "Кад се бавите политиком у Србији, онда морате да укалкулишете и то да могу да вас ухапсе. Ова држава може да ухапси кога год хоће без икаквих доказа, као што може и да пусти Вељка Беливука и његовог првог сарадника, пошто убију човека у центру Београда. Шта мислите колико данас људи у Србији размишља на начин: 'Е, кад би оном Ђиласу или Мариники скинули главу, колико би Србији било боље'. Од тога да то неко каже до тренутка да неко нешто заиста уради је веома мало потребно", рекао је у интервјуу за Нова.рс председник Странке слободе и правде, Драган Ђилас.

Пред опозицијом је нова битка за Београд, а прогнозе говоре да у највећем граду у Србији постоје озбиљни изгледи да се угрози власт Српске напредне странке. Непосредно пред одржавање претходних избора у престоници, њен бивши градоначелник, Драган Ђилас, најавио је повратак у политичку арену, након чега је поново постао „омиљена тема“ Александра Вучића и прорежимских медија. Данас, готово четири године након поновног уласка у политику, лидер Странке слободе и правде истиче да се не каје што је то учинио, јер, како каже, циљ му је да нико у Србији не доживи хајку кроз какву он пролази.

„Желим да нагласим да греши свако ко мисли да га неће ово лудило закачити, уколико се не бави политиком и ако само гледа своја посла. Људи, на крају ће то зло закуцати и на ваша врата – да ли ћете остати без посла или ће вас неко терати да радите неке ствари да добијете посао, да ли ћете бити на улици док се ови криминалци међусобно убијају или ћете живети у Србији кад крене епидемија и распадне се здравствени систем… Свеједно је, али ће у сваком случају то зло доћи да наплати и вама део цене за његово постојање“, наводи он.

У интервјуу за наш портал, лидер ССП Драган Ђилас осврнуо се и на односе унутар опозиције, на наводе да је у сукобу са председником Народне странке, Вуком Јеремићем, као и на изјаве председника Србије, Александра Вучића, да у сарадњи са кланом Вељка Беливука прогони његовог сина.

Неизбежна тема разговора са председником Странке слободе и правде, била је и афера „Палма“, коју је покренула потпредседница ССП, Мариника Тепић, али и одлука његовог некадашњег сарадника, Александра Шапића да пређе у Српску напредну странку.

Остало је мање од годину дана до избора, а опозиција не делује уједињено. Ко је крив за то?

Питање је кад ће уопште бити избори. Постоје законом предвиђени термини за одржавање председничких и београдских избора, али нико не може да тврди да они неће бити расписани раније, у случају да власт процени да јој то одговара. Добар део опозиције наступа заједно и мислим да је та чињеница недовољно присутна у медијима и јавности. Подсетићу вас и да постоји шест организација које су нашле заједнички језик кад је у питању дијалог под покровитељством Европске уније. Организације које нису прихватиле да буду део тога су своју одлуку углавном базирале на чињеници да не желе сарадњу са онима који су учествовали на изборима. Ми из Странке слободе и правде сматрамо да је неопходна сарадња међу опозиционим организацијама и да би било веома добро да се на изборе, посебно београдске, изађе са јединственом листом. Верујем да је то могуће, с обзиром да не видим неке велике разлике међу већином опозиционих странака, изузев по питању ко је учествовао на изборима, а ко није. Људи то траже од нас. Грађанима је најважније да се власт у Београду промени, а то са једном листом можемо да урадимо. Исто тако сматрам да свако ко каже да је за јединствену опозицију, али после тога наведе неке услове, заправо не подржава ту идеју.

С времена на време можемо чути да јединство опозиције спутава ваша жеља да будете њен лидер. Је ли то заиста ваша амбиција?

О томе колико ја желим да намећем себе као лидера говори чињеница да је у мојој странци Мариника Тепић која је убедљиво најпопуларнија политичарка у Србији, а мени то не смета. Напротив –  веома сам срећан због тога. С друге стране, Странка слободе и правде јесте највећа опозициона организација, са највећим бројем потенцијалних гласова. Међутим, ми то никад нисмо потенцирали, нити сматрали битним. То што бисмо ми сутра имали сами у парламенту око 40 посланика, шта би то променило у Србији? Нама је потребно 126 посланика који ће у датом моменту гласати за промену система у коме живимо.

Да ли је Ипсос предвидео пред прошле београдске изборе да ће Демократска странка сама освојити седам одсто подршке?Јесте. Јесу ли завршили на 2,2 процента у коалицији са Тадићевом и Живковићевом странком? Јесу. Јесу ли навели четири дана пред изборе да ће листа коју сам ја тада предводио у Београду узети 13,4 одсто гласова? Јесу. А ми смо добили 19 одсто

Да ли постоје нека истраживања на основу којих базирате изјаву да бисте имали 40 посланика? Недавно сте реаговали на истраживања Ипсоса и Фактор плуса, који су вам дали знатно ниже проценте. Рекли сте да они лажирају податке за СНС.

Изнео сам свој став о Ипсосу и Фактор плусу. Могу они колико хоће да одговарају са тим вучићевским флоскулама, да сам ја моћан човек и да су они у страху… Уместо тога нека потроше време како би објаснили конкретне чињенице: Да ли је Ипсос предвидео пред прошле београдске изборе да ће Демократска странка сама освојити седам одсто подршке?Јесте. Јесу ли завршили на 2,2 процента у коалицији са Тадићевом и Живковићевом странком? Јесу. Јесу ли навели четири дана пред изборе да ће листа коју сам ја тада предводио у Београду узети 13,4 одсто гласова? Јесу. А ми смо добили 19 одсто. Да ли Ипсос ради истраживања за НДИ у којем наводи да у Србији има укупно 4 милиона и 350 хиљада бирача И да на изборима гласа 72 одсто у Србији присутних људи? Фактор плус је предвиђао странци Ненада Поповић два одсто подршке, иако 99,9 одсто људи у Србији не зна да она уопште постоји. И једни и други предвиђају Вучићу око 60 одсто подршке, што на излазност од 3,5 милиона бирача, колико ће их сигурно учествовати на изборима, износи 2 милиона и 150 хиљада. То је за 200 хиљада више гласача у односу на оно што је добио на прошлим, покраденим изборима. Нек они на та питања одговоре уместо што шаљу те поруке.

С друге стране, кад је реч о снази опозиције, ја говорим на основу истраживања које ради више агенција које сарађују са нама.

И једни и други предвиђају Вучићу око 60 одсто подршке, што на излазност од 3,5 милиона бирача, колико ће их сигурно учествовати на изборима, износи 2 милиона и 150 хиљада. То је за 200 хиљада више гласача у односу на оно што је добио на прошлим, покраденим изборима. Нек они на та питања одговоре уместо што шаљу те поруке

Које су то агенције?

Не могу да причам о именима агенција. Кад бих изашао са истраживањима и њиховим ауторима, који наводе да Вучић нема 60 одсто подршке, исти би у року од месец дана остали без свих својих комерцијалних клијената. Зато је бесмислено причати о томе. Једног дана, кад се промени власт, ми ћемо саопштити ко је прихватио да сарађује са нама. Могу само да вам кажем да спроводимо истраживања на месечном нивоу за Београд и Србију.

И шта показују најновији резултати истраживања?

Они показују да је у Београду СНС, пре уласка Шапића у ту партију, имала заједно са СПС-ом 42 одсто подршке. Истраживања показују и да је потенцијал опозиције, на излазност од преко 900.000 бирача, негде око 53 процента подршке.

То под условом да опозиција наступи уједињено?

То је пре свега под условом да изађе бар 900.000 бирача. Наравно да би јединство опозиције повећало вероватноћу да гласа више људи. Што се тиче Србије, ми поштено кажемо да странке које чине власт имају заједно 48 или 49 одсто, што је довољно за формирање владе. Ми то не кријемо, не износимо нетачне податке. Да ситуација није онаква каквом је представљају, можете се уверити и сами кад кренете по Србији. Народ ће вам свуда рећи да је постало неиздрживо, сваки сељак ће вам рећи да му је лоше и да ова власт не ради ништа. То су чињенице.

У претходном периоду често се говорило о сукобу са Народном странком и Вуком Јеремићем. Због чега је дошло до тога?

Од нас нико никад ниједну негативну реч није рекао о било којој опозиционој организацији, па ни о Народној странци. Та странка има велики број сјајних, поштених и храбрих људи.

У каквим сте односима са Јеремићем? Да ли сте икада успели да заборавите ваш сукоб из доба Демократске странке?

Заиста не размишљам о томе и не бих трошио време на такве ствари. Сви људи који се искрено боре за промену ове власти су, по мом мишљењу, хероји. Зашто? Зато што због тога трпе њихови и животи њихових породица. Знате, није то лако изнети. Без обзира да ли се слажемо међусобно, Вук, Лутовац, Павле Грбовић, Зеленовић, Обрадовић и ја, мислим да та њихова борба, под оваквим околностима, заслужује огромно поштовање. Природно је да немамо исте ставове, јер да је другачије сви бисмо били у истој странци. Нажалост, медији различито мишљење у опозицији проглашавају расколом, свађама и распадом. Приметно је инсистирање на томе.

О томе се говори, јер су приметна неслагања по одређеним питањима. Зашто је до њих уопште дошло?

Неслагање нас и Народне странке јесте по питању сарадње са странкама које су изашле на изборе. Неко ће рећи и да се не слажемо око термина “реваншизам”, јер за Странку слободе и правде та реч не постоји. И биће у праву. За нас постоје право и правда. Наравно и Закон о лустрацији, који неће спроводити политичари, већ људи које ће држава овластити да то раде. Мислим да људи који су хушкали народ на мржњу, дизали тензије и агресију,обављајући јавне функције или представљајући се као новинари, не смеју то више да раде. Да ли заиста неко мисли да би један Драган Вучићевић, Миловановић, Сарапа или Марић требало да се и убудуће баве новинарским послом? Они се ни сад не баве новинарством, већ су пропагандисти. Сутра пропагандиста неће бити, постојаће само новинари који ће слободно радити свој изузетно одговоран посао.

Они би вам на то одговорили да претите и да користећи претње никада нећете доћи на власт.

Чиме им се прети? Инсистирање да медији функционишу у оквиру закона и етике не може да се зове претња. Драган Вучићевић прича да је преко тридесет мојих тужби, колико сам их поднео због лажи против Информера, заправо притисак на слободу медија. По свакој пресуђеној суд је утврдио да су лагали. Значи, ако тужиш јер лажу са намером, гушиш сободу медија!? Па неће бити да је тако. Ево, недавно сам добио пресуду против Информера за насловну страну на којој пише да сам “мајмун и пи*ка”. Да ли ви заиста мислите да су они који стоје иза такве насловне стране новинари и да би требало да наставе да се баве тим послом? Они који су објавили и да сам ангажовао украјинске специјалце да пуцају у народ, да моје тројке упадају у куће, да силују и пљачкају и да желим да убијем сина председника државе? После свега што пролазим сваки дан, ја се и даље запитам како је могуће да се тако нешто објави. Да ли заиста неко мисли да би Пинк и Хаппy сутра требало да имају националну фреквенцију, после свега што раде сваки дан, уништавајући животе свима који другачије мисле?

Обећавате промену власти после првих следећих слободних избора. На којој функцији бисте ви били?

Сви они који унапред размишљају о функцијама, никада на те функције неће доћи. У питању је погрешан приступ. Моје размишљање се своди на идеју промене режима и система.

Дакле, не размишљате о идеји да једног дана поново будете градоначелник Београда?

Немам ту идеју. Ја сматрам да за Београд морамо да нађемо кандидата иза којег можемо да станемо сви из опозиције и да на тај начин парирамо заједничкој листи власти. У Београду нисмо победили прошли пут зато што су неке странке опозиције одбиле заједничку листу. На крају, нико од њих није прешао цензус. Једини који је сносио политичке последице за то је Драган Шутановац, који је поднео оставку на место председника ДС, што је био частан потез. С друге стране, сви други који су 2018. године одбили да буду на једној листи су и дан данас активни и воде своје организације. Ако сутра дођемо у ситуацију да се победа у Београду угрози из истих разлога, ја вас само молим да не говорите како опозиција није била јединствена и како смо сви подједнако одговорни за неуспех. Успех на београдским изборима ће у значајној мери да зависи од спремности свих странака и покрета да стану у једну колону. То знају и грађани. И ту заиста нема места сујетама и цепању длаке на делове. Ја вам гарантујем да Странка слободе и правде неће бити препрека једној колони.

Пре избора, очекује вас дијалог. Шта су ваша очекивања од дијалога с властима, имајући у виду да они, упркос најавама, не мењају свој однос према опозицији? За њих сте ви и даље лопов, тајкун, односно човек који је отео 619 милиона евра. Како се разговара са људима који то о вама говоре?

Ја не разговарам са њима, нити имам намеру да то радим. Шта бих ја могао да причам са Бакарецом, Орлићем, Сандром Божић и сличнима? Како да разговарам са људима који те ствари изговарају неколико пута дневно? Да сукобимо аргументе око тога да ли сам украо 619 милиона или око тога да хоћу да убијем сина председника државе? Па да они кажу да хоћу да га убијем, а ја да кажем да нећу? Нема дијалога с њима.

Јесте ли некада имали неки озбиљнији проблем због тих прича? Да ли се некада десило да вас неко нападне на улици или да вас вређа?

У последњих годину дана сам имао само један озбиљнији инцидент. Али не прође дан да ми неко не приђе и у највећем броју случајева каже “издржите”, “немојте одустати”.

Напали су вас?

Нису баш до краја. Један набилдовани, млади човек се више пута залетао на мене, али су га особе у његовом друштву одвукле у страну. Човек ме је вређао на улици, отприлике је поновио све оне реченице које ови на власти говоре сваки дан, ја сам му одговорио и онда је он покушао да ме нападне.

Чему онда бављење политиком? Ви сте се једном повукли, зашто сте се вратили?

Па, баш због тога. Желим да направимо земљу у којој се више никада никоме неће то дешавати. У периоду док се нисам бавио полтиком, ја нисам био ни лопов, нити сам украо 619 милиона евра. Нико ме ништа није питао, нападао, нити су хапшени моји сарадници. Најстрашније ми је кад чујем да сам се вратио у политику како бих сачувао паре. Ја док сам био ван свега, мене нико није дирао и заправо је све поново почело по мом повратку у политику. Желим да нагласим да греши свако ко мисли да га неће ово лудило закачити, уколико се не бави политиком и ако само гледа своја посла. Људи, на крају ће то зло закуцати и на ваша врата – да ли ћете остати без посла или ће вас неко терати да радите неке ствари да добијете посао, да ли ћете бити на улици док се ови криминалци међусобно убијају или ћете живети у Србији кад крене епидемија и распадне се здравствени систем… Свеједно је, али ће у сваком случају то зло доћи да наплати и вама део цене за његово постојање. То је суштинска ствар и ми морамо да направимо систем који ће спречити да се то икад више деси.

Да ли вас је страх да ће у неком тренутку, можда баш пред изборе, власт одлучити да вас ухапси?

Мене овде не може ништа да изненади, јер сам свашта већ прошао. Ова држава може да ухапси кога год хоће без икаквих доказа. Као што може и да пусти Вељка Беливука и његовог првог сарадника, пошто убију човека у центру Београда у сред дана, упркос свим доказима. Нама сад излази председник државе и говори како су они убијали људе у Ритопеку. Па, убили су човека у Џорџа Вашингтона, са све нађеним ДНК на вратима од зграде и у колима, а ви сте их пустили. Ви сте организовали да они изађу из затвора, јер су вам претили да ће да објаве да сарађујете са њима. Ви сте натерали форензичара да каже да је погрешио и онда су они убили још не знам колико људи. Па ви сте за то одговорни.

Дакле, не бисте се изненадили да вас ухапсе?

Кад се бавите политиком у Србији, онда и то морате да укалкулишете. Ја сам на првом састанку Савеза за Србију рекао да не верујем да ћемо сви живи дочекати пад режима Александра Вучића и сви су ме погледали зачуђено. Ја бих волео да сам у тој прогнози погрешио, али гледам шта се дешава. Шта мислите колико данас људи у Србији размишља на начин: “Е, кад би оном Ђиласу или Мариники скинули главу, колико би Србији било боље.” Од тога да то неко каже до тренутка да неко нешто заиста уради је веома мало потребно. Сетите се шта је Борко Стефановић прошао у Крушевцу. Два центиметра су га делила од смрти. Хвала богу, преживео је и добро је. Ми сами себе често убеђујемо да је боље него што јесте по тим питањима, вероватно да би лакше све то носили и преживели, а да је добро – није добро.

Ваш бивши сарадник Александар Шапић ускоро ће постати члан СНС. Како ви гледате на то? Да ли вас је изненадио?

Мене то не интересује. Зашто би било кога у опозицији интересовало шта се дешава у странци која је на власти? Какве то везе има са нама?

Ипак је Шапић био ваш сарадник.

Јесте, али шта ја имам да реагујем и шта да кажем на то, осим да је добро да се направи “чистија” слика пред бирачима. То на мене никакав други утисак не оставља. Осим тога, ја никад не говорим лоше о људима са којима сам сарађивао. Водио сам тим људи у коме је био и Шапић и тај тим је убедљиво победио Вучића 2012. године. То значи да смо нешто добро радили у овом граду и да су неки људи то препознали.

А има ли опозиција противкандидата који може да изађе Шапићу на црту? Је л’ вам Вучић задао тежак задатак?

Потпуно је небитно кога ће они да ставе за кандидата. Београд су Вучић и Весић. Они мењају изглед овог града и његов дух, покушавајући да представе како Београд креће од њих, а не да постоји вековима. Они пластифицирају овај град и посипају га шљокицама. Ја сам сигуран да Београђани то не желе. И међу гласачима СНС огроман број је оних који не подржавају ово што они раде у Београду.

Ко је човек који може да донесе промену у Београду?

То је као да питате тренера да вам унапред каже која му је тактика и стратегија за неку утакмицу. Могу само да вам кажем да сам уверен да у овом граду постоји на десетине људи, с именом и презименом, који се можда не разумеју у то колико је Београду потребно аутобуса, али који могу да гарантују својим интегритетом да ће направити најбољи тим око себе и вратити Београд Београђанима. Не знам како то други не виде.

Улазак Шапића у редове СНС по свему судећи ће означити крај Небојше Стефановића као шефа београдских напредњака. Како гледате на сагу која је настала око актуелног министра одбране?

Не интересује ме сага око Небојше Стефановића и то што они једни друге намештају, што га овај смењује, а овај други се моли богу да га и не ухапси. Мислим да је много важније следеће питање: Како је могуће да готово пет хиљада људи, који су чланови тих општинских одбора и који гласају за смену Стефановића зато што је прислушкивао председника, знају да је он то радио, а тужилац то не зна? Мене то више занима. Они сви знају да је Стефановић угрозио безбедност председника и његове породице и баве се тиме. Једино ко то не зна је Загорка Доловац и тужилаштво. Они никаква сазнања о томе немају. Мени је то интересантан феномен. С друге стране, гледам оног Миличковића и друге који су до јуче причали најстрашније ствари о нама како би исказали што већу лојалност председнику, а сад их он малтретира… Морам да кажем да правда ипак постоји и да је Андрић био у праву кад је рекао да нам живот враћа оно што другима дајемо. И тек ће.

У том сукобу сте ви поменути као неко ко држи Стефановићеву страну. Председник Вучић је рекао да сте га називали “Слином”, а да вам је сад добар.

Никада га у животу нисам назвао тако. Једино што сам рекао, а да може да се третира као увреда, јесте то да је Александар Вучић ментално оболео човек. То може да се третира као увреда уколико лекари једног дана докажу да нисам био у праву. Ја сам то проценио на основу тога што гледам шта тај човек говори свакодневно. Шта рећи за човека који у 11 сати увече обилази радове на ковид болници у Батајници и виче обраћајући се опозицији: “Хајде, мишеви, дођите и убијте ме слободно!” Ја мислим да то не може нормалан човек да говори. Ја људе не вређам. Никога од њих нисам назвао лоповом, криминалцем и слично. На крају крајева, не знам зашто ви новинари уопште обраћате пажњу шта тај човек говори.

На пример зато што је председник државе.

Јесте. Председник који дневно изговори гомилу лажи. Што би сад неко обраћао пажњу шта је рекао, кад ће он сутра да промени то и да каже неку потпуно другу ствар.

Али кад неко износи оцене или квалификације с позиције председника државе, то има одређену тежину и може да утиче на животе других људи. На пример, вас је недавно оптужио да водите хајку против његовог сина и да то радите у координацији са кланом Вељка Беливука.

Ето још једног доказа за моју тврдњу да је реч о ментално оболелом човеку. Шта друго да вам кажем? Ја не знам да неко нормалан може то да изговори. Какве ја везе имам са Вељком Беливуком? Ко је био на власти кад је настао његов клан и ко му је давао полицијско обезбеђење? Ко није приметио да се вози у блиндираним аутомобилима и да на стадиону Партизана има блиндиране прозоре и врата због “навијачких активности”? Немогуће да нико није примећивао да је рекетирао пола града, укључујући неке јутјубере и бизнисмене. Да је убио човека у улици Џорџа Вашингтона и да је ослобођен одлуком врха ове државе. Што се сина Александра Вучића тиче, никада у животу нисам причао о туђој деци, макар она имала и 23 године. Нећу ни сада, без обзира што бих могао свашта да кажем и да поставим много питања. Не желим да прекршим своја правила.

Потпредседница ваше странке, Мариника Тепић се у делу јавности перципира као особа која би могла да буде лидер опозиције или будући кандидат на неким од следећих избора. Да ли би је подржали у томе?

Мариника има моју безрезервну подршку за све што је радила и ради. Тако ће бити и у будућности. Поносан сам што је део странке на чијем сам челу. Она је по мени симбол храбрости и борбе. Гледајући њу видим и многе друге жене по Србији које у борби против овог режима и подносе огромне жртве, пролазећи пакао. Мислим да ће подршка коју она има за то што ради расти из дана у дан.

Афера „Палма“, коју је Тепић отворила, већ месец дана је једна од главних тема у медијима. Марковић је једном приликом рекао да ће на крају ове приче неко морати да иде у затвор. Шта мислите, хоће ли се то заиста догодити? Ко ће ићи у затвор?

Марковића овај режим брани на један перфидан начин, тако што му је омогућено да сваки дан буде гост на Хепију или Пинку и да прича шта хоће и прети људима. Онда ви очекујете да ће нека од жртава насиља, која то гледа то, да оде и пријави човека који очигледно има подршку врха државе. Било би логичније да он прича у тужилаштву, а не да прича на телевизијама са националним фреквенцијама. Мислим да је свима у Србији јасно шта се у Јагодини дешавало, а верујем да ће се појавити довољно доказа да они који су били део тога одговарају. Прво, у Јагодини су прављене журке – оргије на које су довођене старлете, проституке и јасно да је то кршење закона, али и морално питање за све оне који су у томе учествовали. Друго, у Јагодини се жене мобингују. То се види и из чињенице да је 393 од 405 жена запослених у јавном сектору потписало кривичну пријаву против Маринике. Жене у Јагодини добијају телефоне за “дружења” која су услов за добијање посла. Постоје и снимљене изјаве тих жена. И треће, из исказа сведока постоји оправдана сумња и за педофилију. Верујем да ће се пронаћи довољно доказа да они који су у томе учествовали буду на крају и осуђени.

Да ли бисте прихватили ТВ дуел са Александром Вучићем?

Тај човек не може да оде ни на један интервју са новинаром који ће уз питање да постави и потпитање, а камоли на телевизијски дуел. Шта ће он да одговори на питања о Беливуку која сам ја малопре поставио? Шта он може да каже кад га ви питате шта би са Мубадалом и четири милијарде? Шта је било са Икарбусом и Мерцедесом? Ено их људи, остадоше без посла, а ти си качио знак Мерцедеса на аутобусе. Где су делови за Боинг, ФАП је мртав, а обећавао си да ће тамо Финци производити камионе. У априлу је у Србији умрло 60 одсто људи више него у априлу прошле године, а само шестина њих од короне. Како је то могуће? Шта он на то може да вам каже? Шта Вучић може да одговори на питање с ким је причао током тих прислушкиваних разговора? Не могу да буду часни и поштени и ових 26 особа са којима сте причали и полицајци, тужиоци и судије који су спровели поступак законитог прислушкивања. Неко од њих мора да буде ухапшен. Он нема одговор на та питања. Како ће он да одговори на питање економске будућности Србије? Да ли ви схватате да смо ми потписали уговоре и кредите са Кином у вредности од 15 милијарди евра? Ми те паре једном морамо да вратимо. Србија је узела од Кине 3,2 милијарде евра за системе за прераду отпадних вода и дајемо им посао који вреди пола од тога, иако би нам Европа дала 85 одсто субвенција да то радимо са њима. Ми, дакле, дајемо три милијаре евра Кинезима. Нормално да ће Си Ђи Пинг да загрли Вучића, иако он, наравно, никога не грли. Одакле ми то да никога не грли? Питајте Вучића. Он је то рекао ономад кад је најављивао да ћемо извозити пилеће ногице и правити летеће авионе…

„Нема спора са Демократском странком“

Шта се десило са Демократама. Упућено вам је писмо са захтевом да престанете да покушавате да им преузимате чланство. Како сте решили тај спор?

У питању је био неспоразум. То је потврдио и Саша Пауновић. Председник ДС, Зоран Лутовац, је један частан човек и сви заборављају да је преузео странку у тренутку кад је она добила два одсто на београдским изборима, заједно са Тадићевом и Живковићевом странком. Они који су га нападали су данас оптужени за силовање, пишу колумне за Курир или су Вучићеви министри. Сви они су својим потезима додатно потврдили да је Лутовац био у праву. Што се тиче наших односа – Демократска странка има своју политику, која има сличности са нашом и ми одлично сарађујемо

(Нова.рс)