Dragan Bjelogrlić: Crne liste postoje i to svi znamo, rečeno mi je - možeš sve, samo nemoj predsednika da diraš

Dragan Bjelogrlić, glumac i reditelj, gostujući u emisiji 360 stepeni govorio je o trećoj sezoni serije "Senke nad Balkanom", inicijativi ProGlas, izazovima sa kojima se suočava zbog svojih političkih stavova, ali i o stanju u kulturi i studentskim protestima. On je ocenio da bi političke promene u Srbiji mogle da se dogode već u narednom periodu, ukoliko dođe do izbora.

Ove godine će se skloniti i senke nad Srbijom, naravno pod uslovom da se dese ti famozni izbori

"Ove godine će se skloniti i senke nad Srbijom, naravno pod uslovom da se dese ti famozni izbori“, rekao je Bjelogrlić.

Govoreći o pritiscima u filmskoj i televizijskoj industriji, Bjelogrlić je naveo da, iako je takve stvari teško dokazati, gotovo cela branša zna da postoje podele na "podobne“ i "nepodobne“.

"Crne liste postoje i to svi znamo, ali je to teško dokazivo. Znam, i gotovo čitava moja branša zna, za dve serije koje su snimane letos u produkciji Telekoma, gde je reditelju tri puta vraćana podela sa ‘podobnim’ i ‘nepodobnim’. Vi to ne možete da dokažete… reditelj to neće da kaže jer više neće raditi“, rekao je on.

Dodaje da vlast, prema njegovim rečima, koristi nesigurnost ljudi i nedostatak posla kako bi uspostavila kontrolu.

"Sada vam direktno kažu - ako to budeš radio, nećeš imati posla“

Mi smo siromašno društvo, gde ljudi teško dolaze do posla, a vlast to obilato koristi i bukvalno se postavlja kao ucenjivač

"Mi smo siromašno društvo, gde ljudi teško dolaze do posla, a vlast to obilato koristi i bukvalno se postavlja kao ucenjivač. Ono što je zanimljivo jeste koliko se to sada radi otvoreno - ranije su pokušavali da sakriju, a sada vam direktno kažu: ako to budeš radio, nećeš imati posla“, naveo je.

Posebno se osvrnuo na odgovornost pojedinaca unutar sistema, ističući moralnu dilemu sa kojom se suočavaju umetnici.

"Ako sam ja glumac i znam da moje kolege nisu dobile posao samo zato što su javno iznele svoj stav, a ja prihvatim ulogu u tom projektu, ko sam onda ja?“, upitao je.

Govoreći o društvenoj situaciji, Bjelogrlić je kritikovao pasivnost dela društva u trenutku kada, kako kaže, postoje ozbiljni problemi.

"Većina Srbije je za promene i kraj ovom sistemu"

"Ja živim u gradu gde tuku našu decu, naše studente, a neko kaže da je iznad politike. Posmatra to kao sa Olimpa i neće da ‘prlja ruke’. Za kriminalce i ove korumpirane znam o čemu se radi, ali za ove ostale ne znam“, navodi reditelj.

On je ocenio da je društvena kriza u Srbiji počela pre nekoliko godina i da je vremenom intenzivirana, kao i da su studentski protesti pokrenuli širu društvenu pobunu.

"Većina Srbije je za promene i kraj ovom sistemu. Problem je što u Srbiji nije dovoljno da imate većinu da bi došlo do promena, ali ova većina je sada toliko ubedljiva. Možda ćemo imati sreće da se sve završi mirno, kroz izbore. Svi znamo da postoje i druge mogućnosti“, kaže on.

U medijskom mraku u kojem smo izloženi, 60 odsto ljudi je protiv ove vlasti - tu su poljoprivrednici, univerziteti, privrednici, umetnici i mladost ove zemlje

Govoreći o odnosu snaga u društvu, Bjelogrlić tvrdi da je podrška promenama značajna, uprkos medijskom okruženju.

"U medijskom mraku u kojem smo izloženi, 60 odsto ljudi je protiv ove vlasti - tu su poljoprivrednici, univerziteti, privrednici, umetnici i mladost ove zemlje. Pitanje je samo da li ćemo biti dovoljno pametni da tu bitku dobijemo“, rekao je.

Stanje u kulturi

Govoreći o stanju u filmskoj industriji, Bjelogrlić ocenjuje da se prostor za rad znatno suzio i da danas rade gotovo isključivo politički podobni.

"Ranije su radili lojalni i neutralni, a sada rade samo lojalni. Neutralni više ne mogu da rade“, kaže Bjelogrlić i dodaje da je institucionalna podrška kinematografiji gotovo nestala.

"Filmski centar Srbije praktično više ne postoji, godinu dana nije raspisan nijedan konkurs. Nema fonda za kinematografiju, nema festivala, nema ničega. Film bukvalno ne postoji. Jedino opstaje pozorište jer može da opstane, od prodaje karata sa blagajne. Taj sistem je teže rasturiti, a uz to gradovi su uglavnom zaduženi za njihov budžet. Mislim da su kreatori, marketinški stručnjaci okupljeni oko ove (vladajuće) ekipe, izračunali da deo populacije koji ide u pozorište svakako nije njihov, pa o tome ne vode računa", naveo je reditelj.

"Svaki napad na mene dolazi kao reakcija na ono što javno govorim o vlasti"

Govoreći o finansiranju svojih projekata, istakao da nikada nije imao privilegovan položaj u odnosu na druge.

"Kada sam radio film Toma, konkurisao sam sa svojom kompanijom kod Filmskog centra Srbije, dok je Željko Joksimović dobio sredstva za seriju, pa smo zajedno realizovali projekat. Nikada nisam dobio nijedan dinar od Telekoma, već isključivo od Filmskog centra Srbije, gde sam konkurisao kao i svi drugi“, rekao je on.

Dodao je da se situacija u međuvremenu promenila i da, kako tvrdi, napadi često prate njegove javne stavove.

"Stvari su počele da se menjaju i imam utisak da svaki napad na mene dolazi kao reakcija na ono što javno govorim o vlasti“, naveo je Bjelogrlić.

Reditelj je potvrdio da je i sam bio suočen sa pritiscima da promeni stavove zarad posla.

"Posle filma ‘Toma’ ponuđeno mi je da radim šta god hoću, ali uz jedan uslov - da budem lojalan. Rečeno mi je: može sve, samo nemoj predsednika da diraš“, rekao je Bjelogrlić.

Šta posle promena?

Govoreći o mogućim promenama, Bjelogrlić upozorava na duboke podele u društvu koje će, kako kaže, biti teško prevazići.

Sama činjenica da postoje ‘oni’ i ‘mi’ je poražavajuća, a biće veoma teško da se te podele prevaziđu

"Ne mogu da govorim o ekonomiji, ali kao čovek koji se bavi ovim poslom, brine me ogromna podeljenost u društvu. To da Srbija više nije ista kao 2021. godine vidi se po tome što ste do pre tri-četiri godine, koliko god da su podele postojale, ipak mogli da viđate neke ljude zajedno. Danas to više nije slučaj - sada imate mesta na koja idu ‘oni’ i mesta na koja idemo ‘mi’. Sama činjenica da postoje ‘oni’ i ‘mi’ je poražavajuća, a biće veoma teško da se te podele prevaziđu“, naveo je.

Dodao je da je u takvom ambijentu mnogima bilo lakše da ostanu po strani.

"Svi znamo da je bilo lakše ćutati i praviti se neutralan, ali mi nismo tako radili", rekao je reditelj.

Kao potencijalno rešenje, on je naveo ideju javnog suočavanja sa onim što se dešavalo.

"Zanimljiva je ideja koju sam čuo, da neki ljudi izađu i javno govore šta su sve morali da rade, od botovanja do krađe izbora i nameštanja tendera, kako bi oni koji ne veruju da se to dešava to čuli i možda počeli drugačije da gledaju na stvari“, zaključio je Bjelogrlić.

(N1)