Догодило се на данашњи дан 1914. Аустроугарска упутила ултиматум Србији; 1456. турска војска султана Мехмеда II Освајача у одлучујућој бици одустала од опсаде Београда; 1875. умро амерички проналазач Ајзак Мерит Сингер

Догодило се на данашњи дан 1914 - Аустроугарска је упутила ултиматум Србији, захтевајући одговор у року од 48 часова, окрививши је за атентат у којем је 28. јуна 1914. у Сарајеву убијен аустријски престолонаследник Франц Фердинанд. Услови ултиматума били су понижавајући и унапред се рачунало да их Србија неће прихватити. Уз подршку Немачке, Беч је одлучио да Србију војно казни, највише због јачања њеног ауторитета у јужнословенским деловима Аустроугарске. У ноти је затражено објављивање изјаве у којој се индиректно признаје кривица за атентат, уклањање свих официра противника Аустроугарске и дозвола српске владе да аустроугарска полиција води истрагу на територији Србије. Српска влада је формулисала одговор који је, чак и према суду немачке дипломатије, био ремек дело. Имајући у виду крајњу исцрпљеност балканским ратовима, српска влада је прихватила све захтеве осим да аустроугарски органи воде истрагу у Србији. Аустроугарска је то искористила да 28. јула 1914. Србији објави рат, започевши тако Први светски рат.

Данас је уторак, 23. јул 2024.

1456 - Турска војска султана Мехмеда II Освајача је, после тешког пораза у одлучујућој бици претходног дана и рањавања султана, одустала од опсаде Београда. Град је опседало око 150.000 Турака са 200 топова, а бранила га је здружена хришћанска војска у којој су се уз српске одреде, који су се посебно истакли, борили немачки, угарски и пољски крсташи, под командом ердељског војводе Јаноша Хуњадија, који је у српској епици познат као Сибињанин Јанко.

1757 - Умро је италијански композитор Доменико Скарлати, виртуоз на чембалу. Компоновао је више од 500 клавирских соната, употребљавајући нове технике с бриљантним резултатима. Творац је тзв. Скарлатијевог сонатног облика - чувених соната за чембало у једном ставу. Развио је богату чембалистичку технику и утицао на клавирске композиторе, посебно у Шпанији и Енглеској.

1759 - Руси су у Седмогодишњем рату (назива се и Померански рат), под командом генерала Петра Салтикова, до ногу потукли пруску армију у бици код Каја на истоку тадашње Пруске. У бици је погинуло најмање 6.000 Пруса.

1875 - Умро је амерички проналазач Ајзак Мерит Сингер, који је 1851. развио прву шиваћу машину која је ушла у масовну употребу.

1931 - Рођен је руски шаховски велемајстор Виктор Лвович Корчној, један од најбољих шахиста 20. века. Емигрирао је из Совјетског Савеза 1976. и потом двапут био изазивач светског првака, али је изгубио мечеве с руским велемајстором Анатолијем Карповом - 1978. резултатом 6:5 уз 21 реми, а 1981. са 6:2 уз 10 ремија.

1943 - Погинуо је српски писац Ђорђе Јовановић, истакнути књижевни критичар између два светска рата. У Београду је завршио Филозофски факултет, пре Другог светског рата робијао је као комуниста у Сремској Митровици а 1941. отишао је у партизане. Написао је више студија о српским писцима, укључујући проту Матеју Ненадовића, Радоја Домановића, Светолика Ранковића и Бранислава Нушића. Остала дела: "Студије и критике", "Против обмана", "Реализам као уметничка истина", роман "Плати па носи".

1948 - Умро је амерички филмски редитељ Дејвид Ворк Грифит, један од најзначајнијих филмских стваралаца у епохи немог филма. Заслужан је за већину фундаменталних открића филмског израза, укључујући крупни план, ритмичку природу монтаже и креативну употребу вештачког светла. Филмови: "Нетрпељивост", "Бекство", "Доме, слатки доме", "Рађање једне нације", "Срца света", "Велика љубав", "Сломљени пупољци", "Пад Вавилона", "Две сиротице", "Америка", "Ејбрахам Линколн".

1957 - Умро је српски инжењер Никола Мирков, идејни творац канала Дунав-Тиса-Дунав. Годинама је проучавао сложени проблем вода у Војводини и закључио да је једино решење изградња великог канала.

1991 - Комунистичка партија Совјетског Савеза објавила је нацрт платформе којом је прихватила приватну својину, интеграцију економије у светско тржиште и слободу религије.

1997 - Слободан Милошевић је проглашен председником Савезне Републике Југославије, пошто је претходно поднео оставку на положај председника Србије.

1999 - У вечерњим сатима, у пољу поред села Старо Грацко, недалеко од Липљана, убијено је 14 Срба мештана тог села, док су сакупљали жито. За овај злочин нико није одговарао.

2005 - У серији експлозија у египатском летовалишту Шарм ел Шеик на Црвеном мору, за које је одговорност преузело више исламистичких група, погинуло је 88 људи, а повређено око 200.

2006 - На јарболе испред здања бивше Скупштине Краљевине Југославије, потоње Југославије и затим Србије и Црне Горе, у центру Београда, уз српску химну "Боже правде", подигнуте су заставе Србије.

2007 - "Србијашуме" су објавиле да су као последица незапамћених врућина у периоду од 16. до 22. јула шумски пожари захватили 47 локалитета на територији Србије. Укупно је пожарима у Србији била захваћена површина од 3.513 хектара.

2012 - Умрла је Сели Рајд, прва Американка која је летела у свемир. По образовању физичар, пријавила се на оглас НАСА-е за астронаута 1977. и постала је 18. јула 1983. прва Американка која је одлетела у свемир, у летелици "Челинџер". Учествовала је у укупно две мисије у свемиру, у којима је провела скоро 350 сати.

2013 - Преминуо је Драган Бабић, новинар, преводилац и писац. Најпознатији је као аутор и водитељ телевизијских емисија, попут серијала "Двоглед", "Кино-око", "Умеће живљења". Драган Бабић био је новинар специфичног шарма и ретке интелектуалне снаге и оставио изузетан траг у историји српског новинарства. Објавио је неку врсту интроспективних сећања: "Путовање на крај језика".

2021 - Валентин Инцко, високи представник у БиХ, донео је одлуку којом је наметнута допуна Кривичног закона Босне и Херцеговине, чиме се забрањује негирање термина геноцид за догађаје у Сребреници јула 1995. Инцко је тиме искористио тзв бонска овлашћења донета децембра 1997. Високи представници у БиХ до тада су на основу бонских овлашћења наметнули приближно 900 одлука.

(РТВ)