Đorđe Vukadinović: Posle izjava Ane Brnabić Srbija i zvanično odustaje od poštovanja Ustava i borbe protiv kosovske nezavisnosti

Moje današnje pitanje ide na adresu predsednika vlade Ane Brnabić, a u vezi sa njenim više nego kontroverznim izjavama u poslednja dva dana, koje apsolutno zahtevaju odgovor i razjašnjenje.

Samo bih, pre toga, postavio jedno dopunsko pitanje ministarstvu poljoprivrede u vezi sa razgovorom koji je ministar poljoprivrede gospodin Nedimović imao sa predstavnicima asocijacije poljoprivrednika u vezi sa cenom goriva i da pitam da li je tačno da je tom prilikom predstavnicima poljoprivrednika rekao da je ne mogu da se spuste cene goriva pre jeseni, jer, navodno, MMF prethodno treba da odobri smanjenje akciza. Da li je moguće da se MMF pita i odlučuje čak i kada je pitanju akcizna politika?

No, glavno pitanje, kao što rekoh, ipak ide na adresu Ane Brnabić, koja je dala dve skandalozne izjave u poslednja dva dana, pri čemu je u drugoj samo potvrdila prvu, iako je verovatno imala nameru da je pojasni ili da se opravda. Ona je u utorak za Nemački „Velt“ rekla da bi „dalje insistiranje da Kosovo pripada Srbiji onemogućilo kompromis“. Reč je o briselskim pregovorima koji se sad u nedelju nastavljaju od strane predsednika Srbije Vučića i predsednika tzv. „Kosova“ Hašima Tačija.

I kao pripremu za te pregovore, gospođa Brnabić pledira na kompromis i kaže „Kosovo je bilo Srbija, tačka. Sada moramo naći kompromis. Srbija neće priznati nezavisno Kosovo, ali kada bi smo i dalje insistirali da Kosovo pripada Srbiji, kompromis ne bi bio moguć“. To se zove unapred odustajanje od svoje osnovne pregovaračke pozicije i naleganje na politiku „daj šta daš“, tako se ni na pijaci ne trguje, a kamoli da se vode ozbiljni međunarodni razgovori.

Što je najgore, uvek postoji mogućnost da je neko pogrešno protumačen, pogotovo što je to intervju za nemački medij. Ali, nažalost, gospođa Brnabić već sutra, to jest, juče, u sredu,  ponavlja svoju tezu, minimalno izmenjenu, i kaže „moramo da budemo otvoreni za kompromis, ali to znači da se ne može ići ni u jedan ekstrem“. Ja se slažem da je kompromis neophodan i da su razgovori neophodni. Ali šta je ovde, u konkretnom slučaju, taj „ekstrem“ u koji, po našoj premijerci, ne treba ići?

Ona kaže „moramo da napustimo naša komforna mišljenja o tome da je Kosovo Srbija i da će Srbija priznati nezavisnost Kosova“. Dakle ona ono što piše u Ustavu, što je u programu vlade i nad čime su se ona, čitava vlada i predsednik zakleli dva puta u dva dana - ona naziva nekom vrstom ekstrema i „krajnosti koju moramo da napustimo“. Ne samo što je to protivno Ustavu, već je i strahovito loše i kontraproduktivno kao platforma i stav pred pregovore u koje treba ići.

A još je pogubniji utisak kada pogledamo šta radi albanska strana u tom trenutku. Naime, i Hašim Tači i Enver Hodžaj podižu lestvicu i kažu da „formiranje ZSO treba da ide u paketu sa prijemom Kosova u UN“. Hašim Tači govori o odnosima dve države i dva naroda koji treba da se normalizuju da bi oni mogli da idu prema EU i NATO. Dakle, druga strana maksimalizuje svoje zahteve, a mi idemo sa pozicijom – daj šta daš.

To je još jedan dodatni razlog zbog kog mislim da je neophodno da se ova skupština što pre pozabavi temom KiM i ovih pregovora. Danas se održava već 8. vanredna sednica skupštine u toku juna. Šta je problem da se narednih dana i nedelja organizuje još jedna na temu KiM i da kažemo jasno jedni drugima šta mislimo? Nemam iluziju i ne mislim da smo svi istomišljenici, ni sa ove opozicione, ni sa one vaše strane, ali mislim da bi velika većina morala da bude protiv ovih stavova koje predsednica vlade Srbije iznosi i ponavlja. 

(NSPM)