Đorđe Vukadinović: Jedini kontinuitet i doslednost vlasti Aleksandra Vučića, uz rastuću autoritarnost i razvaljivanje institucija, postoji još samo u sistematskoj marginalizaciji i bagatelizaciji kosovske teme

„Doslednost sadašnje vlasti Aleksandra Vučića, uz rastuću autoritarnost i razvaljivanje institucija, postoji još samo u sistematskoj marginalizaciji i bagatelizaciji kosovske teme”, kaže za KoSSev urednik NSPM-a Đorđe Vukadinović.

Od jalove buke do mučnog muka. Može li se ovako sažeti odnos Aleksandra Vučića prema Kosovu? Šta se zbilo sa tolikim plamenim govorima i obećanjima? Kada je poslednji put u Beogradu osvanuo novi grafit „Kad se vojska na Kosovo vrati”? I zar ta višemesečna nestašica auto-spreja ne pokazuje najbolje spontanost tih napisa na fasadama?

Nakon poziva Beograda predstavnicima Srba sa Kosova da napuste kosovske institucije 2022. godine, bojkota lokalnih izbora na Severu 2023. i Banjske koja je 2024. donela gubitak međunarodnog kredibiliteta Srbije, te duge liste neispunjenih obećanja i mera – poput onih devet iz septembra 2024. godine – otvara se pitanje kakva je politika Srpske napredne stranke prema Kosovu? Za šta predsedniku Srbije u javnim obraćanjima, zvanično – Kosovo i Metohija više (ne) služe, a u kontekstu duboke političke krize u zemlji?

Od busanja u grudi do tišine: Kašika pragmatizma, kašika busanja u grudi

Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, sadašnji odnos Beograda prema Kosovu vidi kao jedan od retkih primera njene dosledne politike:

„Uz rastuću autoritarnost i razvaljivanje institucija, kontinuitet postoji još samo u sistematskoj marginalizaciji i bagatelizaciji kosovske teme. Menjaju se samo načini na koji je ta marginalizacija sprovođena u delo.”

Bolni ustupci su se skrivali od srpske javnosti, pogotovo od naprednjačkog biračkog tela

Prema Vukadinoviću, u vreme potpisivanja i implementacije Briselskog sporazuma koja je uključivala i brutalne pritiske na autentične predstavnike Srba koji su se Sporazumu protivili, Kosovo je bilo prisutno kao važna tema. To je period od 2012. do 2016. i 2017.

„Međutim, motivi u Vučićevim i Dačićevim nastupima bili su ‘kosovoborački’ (u ikonoboračkom smislu), uz retoriku preuzetu od LDP-ove, drugosrbijanske elite – o Kosovu kao balastu, kamenu oko vrata i temi koja nas vuče nazad i usporava evrocivilizacijske procese”, nastavlja Vukadinović.

Insistiranjem na takozvanoj saradnji sa Prištinom i „konstruktivnosti”, kupovala se podrška proevropskih krugova u Briselu i na Zapadu i na taj način je Vučić i gradio piramidu moći. Zato je narednih godina, smatra Vukadinović, medijskim prostorom dominirala tema Zajednice srpskih opština.

„Narativ je bio: jesmo napravili bolne ustupke, ali smo dobili ZSO, koja je de fakto nova Republika Srpska, država u državi. A bolni ustupci su se skrivali od srpske javnosti, pogotovo od naprednjačkog biračkog tela. Zatim je usledio period brojanja dana, uz kukanje kako Priština i međunarodna zajednica ne ispunjavaju svoje obaveze, te kako su nas prevarili.”

U međuvremenu, Ministarstvo je „sniženo” na Kancelariju za Kosovo i Metohiju, koja je vremenom postala dispečerski centar za saopštenja.

Od „imamo plan” do ćutanja o Kosovu

„Uporedo sa jadikovkom o ZSO, razvijao se i novi narativ, nazvan – imamo plan. Skoro pa namigujući, Vučić bi rekao: ‘Neću baš sve da vam kažem, ali znamo šta radimo i Srbija će na kraju pobediti.’ Ovo je služilo kao anestezija za naivni deo javnosti, pogotovo onaj koji nogom nije kročio na Kosovo.”

Posle Banjske, narativ „imamo plan” je utihnuo

I prošle godine je, na RTS-u, u tom namigivačkom maniru kazao, govoreći o potezima Prištine: „Na kraju pobediće Srbija, a neću da vam kažem šta to znači.”

Konačno, uz pomenuto, provlačila se i treća teza: „Plaćamo visoku cenu, ali se zato Srbija privredno i vojno razvija, pa ćemo onda imati veći kapacitet za odbranu.”

Ljudi ne žele da se suočavaju sa razmerama tog poraza i u tome, nažalost, Vučić jeste uspeo

Posle Banjske, narativ „imamo plan” je utihnuo.

„Danas, ostaje ono nikada nećemo priznati Kosovo, čuvamo snagu da bismo se jednog dana vratili i kada je nateran da govori o tome, Vučić odmah nadoveže na to priču šta smo nabavili od oružja – nabrajaju se Rafali, oklopna vozila i PVO sistemi. A tema Kosova se u stvari zabašuruje koliko god je moguće”, zaključuje Vukadinović.

Dalje smatra da je proces tog potiskivanja i u celokupnoj javnosti sada izuzetno izražen:

„Stav društva je mahom: ‘Ne znamo šta se dešava i nećemo da znamo’. Ljudi ne žele da se suočavaju sa razmerama tog poraza i u tome, nažalost, Vučić jeste uspeo.”

Jelena Jorgačević

(Kossev/NSPM)