Direktor „Šela“ Vael Savan: Evropi bi već sledećeg meseca mogle zapretiti nestašice goriva zbog produbljivanja krize na Bliskom istoku

 Evropi bi već sledećeg meseca mogle zapretiti nestašice goriva zbog produbljivanja krize na Bliskom istoku, upozorio je prvi čovek naftne kompanije Šel Vael Savan.

On je rekao da je globalni manjak nafte i gasa već primorao delove Azije na smanjenje potrošnje energenata i da preti da se posledice prošire na zapad u roku od nekoliko dana.

Zbog toga bi evropske vlade, kako bi sprečile nestašice, mogle biti primorane da ograniče potražnju za energijom, što je mera koja nije preduzeta još od energetske krize 2022. godine, piše britanski The Telegraph, prenosi Index.hr.

Slanje elitnih marinaca

Nakon što je Iran zatvorio Ormuski moreuz, u Zalivu je blokirano otprilike petina svetskih zaliha nafte i tečnog prirodnog gasa (TPG). Vojni izvori su u utorak izjavili da Velika Britanija predvodi napore za ponovno otvaranje te ključne trgovačke rute, a planeri navodno razmatraju korišćenje dronova za uništavanje mina koji bi poletali sa iznajmljenih civilnih brodova.

Istovremeno, američki predsednik Donald Tramp priprema se za slanje padobranaca radi moguće kopnene invazije na ključna ostrva uz iransku obalu, iako je u utorak insistirao na tome da se mirovni pregovori sa Teheranom nastavljaju.

Izvori za The Telegraph navode da se potpredsednik DŽej Di Vens prvi put priprema za ulogu pregovarača, jer Iran odbija razgovore sa Trampovim izaslanicima za Bliski istok, Stivom Vitkofom i DŽaredom Kušnerom. Prema zalivskim izvorima, Iranci ih optužuju da su im „zabili nož u leđa“ tokom prethodnih nuklearnih pregovora koji su prethodili ratu.

Zavisnost od Bliskog istoka

Rat je ušao u četvrtu nedelju, a Međunarodna agencija za energiju pozvala je države da smanje potrošnju nafte i gasa podsticanjem rada od kuće, uvođenjem nižih ograničenja brzine i većim korišćenjem javnog prevoza.

U Aziji, koja u velikoj meri zavisi od energenata sa Bliskog istoka, vlade su već uvele četvorodnevnu radnu nedelju, apelovale na građane da manje koriste klima-uređaje i obustavile službena putovanja u inostranstvo.

Govoreći na konferenciji u Hjustonu, Savan je poručio da bi evropske vlade uskoro mogle biti primorane na slične korake. „Posledice se šire poput talasa“, rekao je. „Vidimo da južna Azija prva snosi teret, koji se zatim seli na jugoistočnu i severoistočnu Aziju, a ulaskom u april sve više i na Evropu.“

Preusmeravanje u Aziju

„Zato nastojimo da sarađujemo sa vladama i upozorimo ih na mehanizme koje će možda morati da pokrenu – uključujući mere za smanjenje potražnje, odluke o skladištenju, nabavci zaliha i tako dalje“, dodao je Sawan.

Tržišta je zahvatila panika, zbog čega su cene nafte i gasa u poslednje četiri nedelje porasle za 40, odnosno 60 odsto. U Aziji je to izazvalo potragu za alternativnim dobavljačima, zbog čega se zemlje poput Kine, Japana i Južne Koreje takmiče sa Evropom za isporuke iz Sjedinjenih Američkih Država, najvećeg svetskog izvoznika nafte i TPG-a.

Veliki deo američkog tereta sada se preusmerava u Aziju jer su spremni da plate više

„Veliki deo američkog tereta sada se preusmerava u Aziju jer su spremni da plate više“, objasnio je Ashley Kelty, analitičar u kompaniji Panmure Liberum. Izvori iz energetske industrije ipak upozoravaju da nestašice goriva predstavljaju „najgori, ali malo verovatan scenario“ koji bi se ostvario samo ako se rat između SAD-a, Izraela i Irana produži do leta.

Strah od recesije

Visoki izvor iz britanske energetske industrije potvrdio je da scenario koji je opisao čelnik Shella predstavlja „jedan od najgorih, ali je i dalje apsolutno moguć“. „Trenutno su ljudi manje zabrinuti za fizičku sigurnost snabdevanja, a više za cene.

Jasno je da postoji tačka, možda u junu ili julu, kada cene toliko porastu da se postavlja pitanje da li je Evropa spremna toliko da plati. U tom trenutku cene bi mogle biti toliko visoke da domaćinstva i kompanije počnu samostalno da sprovode racionalizaciju

Setite se, čak i na vrhuncu prošle energetske krize, kada smo izgubili ogromne količine gasa iz Evrope, ipak smo uspeli da obezbedimo snabdevanje“, rekao je izvor.

Međutim, dodao je: „Jasno je da postoji tačka, možda u junu ili julu, kada cene toliko porastu da se postavlja pitanje da li je Evropa spremna toliko da plati. U tom trenutku cene bi mogle biti toliko visoke da domaćinstva i kompanije počnu samostalno da sprovode racionalizaciju.“

Bankari sa Volstrita upozoravaju da Ujedinjenom Kraljevstvu preti recesija ako se cenovni šok nastavi. Iz Morgan Stenlija poručuju da bi Banka Engleske mogla da podigne kamatne stope ako cene energenata ne padnu, što bi verovatno izazvalo ekonomski pad do kraja godine.

(Danas)