Direktor NSZ Milan Bosnić: Stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosi 9,1 odsto, smanjuje se zahvaljujući rastu privrede

 Stopa nezaposlenosti u Srbiji sada iznosi 9,1 odsto i u poslednjih nekoliko godina vidljiv je trend njenog smanjenja, a osnovni razlog za takvo kretanje nalazi se u privrednom rastu i razvoju naše zemlje, izjavio je danas direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Milan Bosnić.

On je za Tanjug rekao da privredna kretanja koja obaraju stopu nezaposlenosti karakteriše rast broja poslodavaca i BDP-a, kao i činjenica da radna mesta koja se otvaraju i popunjavaju više nisu ona iz grupe najbazičnijih radnih mesta.

 „Firme koje otvaraju strani, ali i domaći investitori, više nisu one koje se pretežno bave radno-intenzivnim delatnostima, već je sve više firmi i investitora koji ovde dolaze da se bave i projektovanjem, razvojem, proizvodnjom gotovih proizvoda, a ne samo osnovnim sirovinama, tako da je osetan i porast standard radnika koji rade u tim firmama”, istakao je Bosnić. Kada je reč o najtraženijim zanimanjima, to su prema rečima sagovornika Tanjuga, godinama unazad IT stručnjaci.

 Slede inženjeri, pravnici, a velika je i potražnja za majstorima, kao što su stolari, zidari, keramičari, armirači, bravari, zavarivači. Objašnjavajući šta je dovelo do velike potražnje za njima, Bosnić kaže da se radi o skupu raznih faktora.

 „Jedan od njih je taj da su u jednom trenutku iskusni majstori počeli da odlaze u inostranstvo zato što su tamo mogli više da zarade. Međutim, sve je primetniji trend povratka kući, zato što su se sada ovde zarade znatno približile zaradama u zemljama u koje su oni odlazili, a opet su ovde kod kuće, među svojima i manji su troškovi života, stanovanja i slično, tako da je sve veći broj ljudi koji se vraća nazad”, istakao je on.

Dodao je da na potražnju za majstorima utiče i činjenica da nema dovoljno mladih koji žele da se školuju za ta zanimanja i da upisuju zanatske smerove.

To se, prema njegovoj oceni, sada pokazalo kao pogrešno, zato što ljudi u tim poslovima mogu da zarade znatno iznad prosečne plate i mogu da biraju poslove koje će da rade i gde će da rade. Što se tiče onih drugih, suficitarnih zanimanja sa kojima se najduže čeka na posao to su prema podacima NSZ administratori, saradnici u kulturi, knjigovođe kontisti, šivači tekstila.

„Podaci o deficitarnim zanimanjima i onima koja najduže čekaju na posao govore u kom pravcu se razvija naša privreda. Za one koji se teže zapošljavaju Nacionalna služba ima veliki broj obuka, edukacija, prekvalifikacija, kako bi im se pomoglo da steknu znanja i veštine tražene na tržištu rada. Pomoći ćemo im i da napišu što bolji CV, da se pripreme za razgovor za posao, kako bi se, kada odu na razgovor predstavili u najboljem svetlu i povećali svoje šanse da dođu do radnog mesta”, rekao je on.

Naglasio je da su takve obuke besplatne za nezaposlene, neki čak dobijaju i stipendije za obuke, a neophodno je da se ljudi interesuju za takve programe NSZ, da se jave. Trenutno je u toku anketa o potrebama poslodavaca za zanimanjima, znanjima i veštinama za period 2025–2027. godine, koju je pokrenulo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, Unijom poslodavaca Srbije i Privrednom komorom Srbije. Cilj ankete je da se dobiju precizni i aktuelni podaci o zanimanjima koja nedostaju na tržištu rada, očekivanim promenama u kadrovskoj strukturi, veštinama i znanjima koja su neophodna privredi a na osnovu rezultata će se planirati mere aktivne politike zapošljavanja, a posebno obuke za tržišta rada i potrebe poslodavaca i drugi vidove podrške. Bosnić kaže za Tanjug da je ovde reč i o promeni fokusa, jer je ranije Nacionalna služba bila fokusirana isključivo na nezaposlene, a sada je fokus na poslodavcima, jer kako ističe, više nije problem nezaposlenost već to što privreda ne može da nađe odgovarajući kadar.

 „Zato smo promenili način na koji funkcionišemo i od početka ove godine smo obišli više od 70.000 poslodavaca, sa kojima smo razgovarali o tome šta su njihovi planovi, koji su to kadrovi koje oni ne mogu da nađu, koja znanja i veštine im fale i sada ćemo zajedno sa njima raditi na edukaciji i promociji upravo tih znanja i veština”, naveo je on. Na evidenciji NSZ u junu je bilo 344.788 nezaposlenih, za 7,0 odsto ili 25.823 manje nego u junu 2024. godine.

 Kada je reč o njihovoj starosnoj strukturi, mlađi od 30 godina činili su 17,7 odsto, stariji od 50 godina 40,5 odsto a ostalih 41,8 odsto bilo je u starosnom dobu od 30 do 49 godina. Bosnić ukazuje na nepovoljnu obrazovnu strukturu ljudi na evidenciji NSZ.

„Čak 117.000 njih ima nezavršenu ili završenu samo osnovnu školu a još 87.000 ima završeno do tri razreda srednje škole. Kada to uparimo sa starosnom strukturom i sa vrlo niskim ili nepostojećim nivoom digitalne pismenosti, imamo situaciju u kojoj je veliki broj ljudi u strukturalnom problemu i oni se skoro svi na evidenciji nezaposlenih nalaze duže od dve godine”, naglasio je on.

Dodao je da je cilj da kada se obiđu svi poslodavci i bude tačno znalo šta se traži u svakom regionu, da se ovim kategorijama nezaposlenih pomogne da steknu konkretna znanja i veštine kako bi se osposobili za obavljanje poslova koje poslodavci nude.

Govoreći o trenutnim sezonskim poslovima, istakao je da su najzastupljeniji berači i to malina, kupina, šljiva i drugog voća, radnici na njivama, u vinogradima i na plantažama, te na stočarskim i živinarskim farmama.

 „Ono što je negativna stvar za našu privredu je sezonalitet ugostiteljskih radnika, kada deo naših ugostiteljskih radnika odlazi na primorske destinacije, gde mogu da zarade više, tako da se onda ovde stvara deficit radnika u ugostiteljstvu, najčešće konobara, kuvara, barmena”, rekao je Bosnić.