Direktor BIRODI-ja Zoran Gavrilović prijavio Aleksandra Vučića portalu „Ko si bre ti?“ u kategoriji „bahato ponašanje javnih funkcionera“

Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović prijavio je na portalu „Ko si bre ti?“ njegovog inicijatora, predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u kategoriji „bahato ponašanje javnih funkcionera“.

Gavrilović je u prijavi izneo sumnju da predsednik Srbije krši Ustav, Zakon o sprečavanju korupcije i preporuke ODIHR vezane za izbore.

Gavrilović je u prijavi izneo sumnju da predsednik Srbije krši Ustav, Zakon o sprečavanju korupcije i preporuke ODIHR vezane za izbore

U razgovoru za Danas on kaže da je na ovoj internet platformi podneo dve prijave, isključivo zbog toga što se kao sociolog bavi istraživanjem ove teme, mada ima niz oštrih primedbi na njeno osnivanje.

Platforma „Ko si bre ti?“ je, inače, predstavljena kao „zvaničan i siguran kanal za anonimno prijavljivanje bahatosti javnih funkcionera, korupcije i ostalih nezakonitih radnji i nepravilnosti, koje štete građanima i javnom interesu“.

Njen cilj je, kako je najavljeno, da se dokumentovane prijave građana „brže procesuiraju i proslede nadležnim institucijama, kao što su tužilaštvo, policija ili Agencija za sprečavanje korupcije“.

Izvršni direktor BIRODI-ja precizirao da je podneo prijavu protiv predsednika Srbije, koji je i osnivač Srpske napredne stranke, u kategoriji pod nazivom „bahatost javnih funkcionera“, zbog sumnje u kršenje člana 111. Ustava, člana 40 Zakona o sprečavanju korupcije, kao i prve i najznačajnije preporuke ODIHR-a koja se odnosi na razdvajanje države i (vladajuće) političke stranke.

U članu 111. Ustava Srbije, koji je kako Gavrilović navodi Vučić prekršio, piše da „predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije“.

Član 40. Zakona o sprečavanju korupcije, pak, reguliše „osnovna pravila o obavljanju javne funkcije“.

Javni funkcioner je tako, navodi se u tom članu, dužan da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i da stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije. On, takođe, ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice. Javnom funkcioneru je, dodaje se u tom članu, zabranjeno da upotrebi informacije do kojih dođe na javnoj funkciji, ako nisu dostupne javnosti, radi sticanja koristi ili pogodnosti sebi ili drugom ili nanošenja štete drugom.

Prva preporuka ODIHR-a, podseća naš sagovornik, odnosi se na „razdvajanje državnih i partijskih funkcija i obezbeđivanje nepristrasnosti javne uprave tokom izborne kampanje“. Glavni aspekti te preporuke uključuju sprečavanje funkcionerske kampanje, strogu zabranu korišćenja javnih resursa za izbornu promociju bilo kog političkog subjekta i ravnopravnost svih političkih aktera na izborima, koji između ostalog moraju imati jednak pristup medijima.

Gavrilović dodaje da je istovremeno podneo i drugu prijavu, u kategoriji „korupcija“, protiv gradonačelnika i predsednika opština u više od 110 jedinica lokalne samouprave, jer nemaju formirana lokalna antikorupcijska tela, čime se „opstruira borba protiv korupcije na lokalnom nivou“.

„Više od 110 gradova i opština nema formirana lokalna antikorupcijska tela, iako je njihovo uspostavljanje predviđeno Merom 2.2.10.31 Akcionog plana za Poglavlje 23. Veliki broj gradonačelnika i predsednika opština koji nisu ispunili ovu obavezu postavljen je uz političku saglasnost i kroz kadrovske filtere vladajuće stranke. Zbog neispunjavanja ove obaveze Srbija godinama ne ostvaruje napredak u oblasti vladavine prava i evropskih integracija“, objašnjava on.

Da su sprovedeni lokalni antikorupcijski planovi i formirana antikorupcijska tela, navodi dalje, ne bi bilo potrebe da se prave parainstitucionalna rešenja, već bi „država Srbija imala lek za svoju najveću boljku, korupciju“.

„Ovaj lek je osmišljen i testiran u Nišu, gde je nastao Lokalni antikorupcijski formum (LAF), samostalno i nezavisno gradsko telo koje predsednik nikada nije posetio. Njegov član je nekada bila i Dragana Sotirovska, koja je od tada prošla put od uzbunjivača pa do optužene za korupciju – kada je postala članica SNS-a i javna funkcionerka, što je takođe indikator stanja u kojem živimo“, kaže on.

Izvršni direktor BIRODI-ja naglašava, ipak, da ne treba gubiti iz vida da je pokretanje ovakve platforme sporno iz više razloga, a pre svega zbog tog što ona nije usklađena sa Ustavom Republike Srbije.

Prema njegovoj oceni, osnivanje platforme je u suprotnosti sa članom 112. Ustava, koji definiše (vrlo ograničene) nadležnosti predsednika Republike, kao i sa članovima 4. i 5. Ustava, koji uređuju načelo podele vlasti i način vršenja državne vlasti.

„Na ovaj način se još jednom otvara pitanje daljeg brisanja granice između države i partije, odnosno da li se javna funkcija predsednika Republike koristi za svojevrsno ’partijsko pročišćavanje’ institucija“, kaže on, dodajući da je na sajtu „Ko si bre ti?“ jasno naznačeno da je njegov osnivač Predsedništvo Republike Srbije, odnosno predsednik Republike.

Istovremeno, ovakav potez predstavlja svojevrsno priznanje da nakon četrnaest godina vlasti SNS-a postoji ozbiljan problem funkcionisanja državnih institucija.

„Nekada je Narodna skupština imala Odbor za predstavke i predloge građana, koji je ukinut. Agencija za sprečavanje korupcije ima sektor za predstavke građana, kao i nadležno tužilaštvo. Umesto jačanja postojećih institucija, stvara se paralelni mehanizam pri Predsedništvu Republike. Otuda i nalazi brojnih domaćih i međunarodnih istraživanja da su institucije u Srbiji u velikoj meri izgubile funkcionalnost i sposobnost da efikasno obavljaju poslove zbog kojih postoje“, kaže Gavrilović.

On dodaje da je sve veći broj prijava građana na platformi „Znaš li ti ko sam ja?“, čime se Vučić hvali, zapravo njegov poraz, jer je on na vlasti 14 godina, a ljudi na koje se građani žale su „plod njegovih odluka“, posebno u periodu dok je bio predsednik SNS-a.

Platforma je, inače, počela da radi 10. jula, a po podacima iz kabineta predsednika Srbije samo u prva tri dana stigle su 3.134 prijave, od kojih se 920 odnosi na bahato ponašanje javnih funkcionera.

(Danas)