Девети март 1991: Дан када су на улице Београда изведени тенкови и почела „плишана револуција“

На данашњи дан, пре 33 године, на Тргу Републике у Београду окупило се око 100.000 присталица опозиције предвођених Српским покретом обнове, захтевајући оставку директора Радио-телевизије Београд Душана Митевића, директора Телевизије Београд и тројице уредника Информативног програма.

Повод за реакцију опозиције био је коментар једног од уредника Телевизије Београд Славка Будихне, који је у ударној информативној емисији 16. фебруара 1991. оптужио Српски покрет обнове да сарађује са проусташком и профашистичком Хрватском. Руководство ТВ Београд, која је тада први пут названа „ТВ Бастиља“, одбило је да објави деманти опозиције.

Митинг опозиције био је забрањен, полиција је блокирала прилазе граду, али је упркос томе на Трг Републике и у околне улице дошло више десетина хиљада људи. Јаке полицијске снаге, које су, према незваничним проценама, бројале више од 10.000 припадника распоређених у ширем центру Београда, покушале су да спрече окупљање присталица опозиције, а прве чарке почеле су у преподнедневним сатима.

Док су се са терасе Народног позоришта лидери опозиције обраћали демострантима, полиција је покушавала да растера грађане огромним количинама сузавца, воденим топовима, гуменим мецима и коњицом.

У жестоким вишечасовним сукобима између демонстраната и јаких полицијских снага повређено је више од 200 људи, а у Масариковој улици испред „Београђанке“ погинуо је полицајац Недељко Косовић (54). Нешто касније полиција је употребила ватрено оружје и пуцала у правцу демонстраната који су бежали Улицом Кнеза Милоша и убила седамнаестогодишњег ученика Бранивоја Милиновића.

На улице престонице Србије први пут од Другог светског рата изашли су тенкови ЈНА, а режим је насилно забранио рад Радија Б92 и цензурисао Телевизију Студио Б. У току поподнева и вечери ухапшен је велики број демонстраната, махом млађих људи, као и лидер СПО Вук Драшковић.

Тадашњи председник Србије Слободан Милошевић демонстранте је назвао „снагама хаоса и безумља“.

Деветомартовски догађаји изазвали су реакцију београдских студената, који су се 10. марта увече окупили у Студентском граду, одакле су кренули ка центру Београда. Групу од око 5.000 студената на Бранковом мосту је сачекала полиција, која је бацила сузавац и брутално претукла више младих људи. Студенти су ипак успели да се придруже колегама који су се већ били окупили код Теразијске чесме и тако је почела „плишана револуција“.

На импровизованој позорници смењивали су се говорници, певачи и глумци, а демонстрације су завршене 14. марта, након што су испуњени захтеви студената да сви ухапшени 9. марта буду пуштени на слободу, да оставке поднесу министар полиције Радмило Богдановић, директор Радио-телевизије Душан Митевић и четворица уредника ТВ Београд, као и да се омогући рад Радију Б92 и НТВ Студио Б.

(Н1)