Delsi Rodrigez: Venecuela nema nameru da postane 51. država SAD. Venecuela nije kolonija, već slobodna zemlja

 Vršilac dužnosti predsednice Venecuele, Delsi Rodrigez, izjavila je da njena zemlja nema nameru da postane 51. država Sjedinjenih Država, nakon što je američki predsednik Donald Tramp navodno rekao da „ozbiljno razmatra“ takvu mogućnost.

Rodrigez je razgovavarala sa novinarima u Međunarodnom sudu pravde u Hagu poslednjeg dana saslušanja o teritorijalnom sporu između Venecuele i susedne Gvajane oko regiona Esekibo bogatog naftom i mineralima.

„Nastavićemo da branimo naš integritet, naš suverenitet, našu nezavisnost i našu istoriju“, rekla je Rodrigez. Dodala je da Venecuela „nije kolonija, već slobodna zemlja“. Rodrigez je preuzela vlast u januaru nakon što je američka vojna operacija srušila tadašnjeg predsednika Nikolasa Madura.

Tramp je ranije tokom dana izjavio za Foks njuz da „ozbiljno razmatra mogućnost da Venecuela postane 51. država Sjedinjenih Država“, objavio je voditelj Foks njuza DŽon Roberts na društvenim mrežama. Bela kuća se još nije oglasila povodom ove izjave.

Tramp je ranije davao slične izjave o Kanadi. Rodrigez je napomenula da su venecuelanski i američki zvaničnici u kontaktu i rade na „saradnji i razumevanju“.

Arbitražna odluka iz 1899. godine je uglavnom bila u korist Gvajane.

Pre svojih komentara o Trampu, branila je pretenzije Venecuele na Esekibo pred najvišim sudom UN, tvrdeći da će se vekovni teritorijalni spor rešiti političkim pregovorima, a ne sudskom presudom.

Teritorija, koja se prostire na oko 160.000 kvadratnih kilometara i čini dve trećine Gvajane, bogata je zlatom, dijamantima, drvetom i drugim prirodnim resursima. Duž njene obale nalaze se velika naftna polja, iz kojih se trenutno proizvodi oko 900.000 barela dnevno.

To je skoro jednako dnevnoj proizvodnji Venecuele, koja iznosi oko milion barela dnevno, i pretvorilo je Gvajanu u važnog proizvođača energije u Južnoj Americi.

Venecuela je smatrala Esekibo svojom teritorijom još od španskog kolonijalnog perioda, kada je to područje bilo unutar njenih granica. Međutim, arbitražna odluka iz 1899. godine, koju su doneli predstavnici Velike Britanije, Rusije i Sjedinjenih Država, povukla je granicu duž reke Esekibo, uglavnom u korist Gvajane.

Venecuela tvrdi da je sporazum potpisan u Ženevi 1966. godine o rešavanju spora efikasno poništio arbitražu iz 19. veka. Godine 2018, tri godine nakon što je EksonMobil objavio veliko otkriće nafte kod obale Esekiba, Gvajana je zatražila od Međunarodnog suda pravde da potvrdi odluku iz 1899. godine.

Tenzije između dve zemlje dodatno su porasle 2023. godine, kada je Nikolas Maduro zapretio da će anektirati region silom nakon referenduma na kojem su birači odlučivali da li Esekibo treba da postane venecuelanska savezna država.

Maduro je uhapšen 3. januara tokom američke vojne operacije u Karakasu i prebačen u Njujork, gde se suočava sa optužbama za trgovinu drogom. Izjasnio se da nije kriv.

Rodrigez se nije osvrnula na referendum, ali je rekla sudu da je sporazum iz 1966. godine bio zamišljen kao okvir za pregovore između Venecuele i Gvajane o teritorijalnom sporu. Optužila je vladu Gvajane da potkopava taj sporazum svojom „oportunističkom“ odlukom da se obrati sudu.

(Politika)