Dejan Mirović: U Briselu se vode pregovori o primeni Lajčakovog statuta ZSO, koji je Vučić prihvatio 2023, po kome se srpska prosveta i zdravstvo na KiM integrišu u kosovsku prosvetnu i zdravstvenu mrežu

Integracija srpskog zdravstva i prosvete u kosovski sistem ponovo je u fokusu javnosti – od izjava američkih diplomata i kosovskih zvaničnika, do sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. I dok Priština tvrdi da je u toku ozbiljan dijalog sa Srbima na severu na tu temu, iz srpskih institucija poručuju da o tome nikakav razgovor ne postoji. Tako je još jedno pitanje „pojelo” političko prepucavanje, a građani su po ko zna koji put ostali uskraćeni za važne informacije.

O čemu se pregovara u Briselu?

Komentarišući izjavu Gervale o integraciji u UN, profesor Pravnog fakulteta u Severnoj Mitrovici Dejan Mirović kaže da fokus zapravo treba da bude na pregovorima koji se vode u Briselu.

„Prvo, mi uopšte ne znamo o čemu su razgovarali Petar Petković i predstavnici Prištine pre mesec, mesec i po dana u Briselu, ako se sećate” – kaže Mirović.

Dodaje da u skladu sa „Vučićevom politikom državnog udara” i „nedemokratskim i netransparetnim pregovaranjem sa Prištinom”, iz kojih su proistekli Briselski sporazum, Vašingtonski, Francusko-nemački plan i Ohridski sporazim, „Srbija je predala sve svoje institucije, izuzimajući prosvetu i zdravstvo”.

Podvlači i da osnovno sumnja i da se sada pregovara o primeni Lajčakovog statuta ZSO koji je, kako kaže, Vučić prihvatio 2023. godine u Briselu u prisusttvu najviših predstavnika EU i vodećih EU zemalja ili mesec dana posle Banjske za koju je, tvrdi Mirović, Vučić odgovoran.

„Tako da ja osnovano sumnjam da se jednostavno pregovara u Briselu, ne sa Rašićem nego u Briselu kada ode Petković i predstavnik Prištine – da se pregovara o toj primeni”, navodi Mirović.

Kaže i da je više puta pitao i rektora i vlasti u centralnoj Srbiji da li su prihvatili statut Lajčakovog ZSO gde bi se, kako pojašnjava, prištinski Univerzitet od 7.000-8.000 studenta i par stotina zaposlenih i zdravstvena srpska mreža na Kosovu transformisali u kosovsku prosvetnu mrežu i kosovsku zdravstvenu mrežu.

„Ako nije tako, neka nam Vučić kaže, pošto se on za sve pita – da nije prihvatio taj Lajčakov statut. Ja tvrdim da jeste, postoji Lajčakova izjava, a postoji Vučićeva izjava da je prihvatio. Prema tome, dosta laganja, radi se o tome” – podvlači Mirović.

„Marko Djurić nije demantovao u SB UN da se pregovara o školstvu i zdrastvu,verovatno zato što se i pregovori vrše u SAD, to bi previše bilo i za Vučićev režim, ljutili bi se domaćini” – navodi Mirović.

Na pitanje da li se u akademskim krugovima govori o integraciji obarzovnog sistema, Mirović kaže:

„Rektorat i rektorski kolegijum, oni se ne bave svojim poslom, oni se ne mešaju u svoj posao, jer mogli bi da naljute velikog vođu u Beogradu. I jednostavno, ako ste videli kad je nas nekoliko podržalo studente u decembru, oni su dali saopštenje da nema mesta politici na fakultetu, ali da oni podržavaju Aleksandra Vučića. Prema tome, od njih se ne može ništa očekivati”, navodi naš sagovornik.

Kaže i da je prema njegovim nezvaničnim saznanjima, veliki broj profesora uzeo kosovska dokumenta, te se „snalazi kako ko može”.

„Profesori su, kao i studenti prepušteni sami sebi, ali ono što je bitno, I jedni i drugi treba da shvate da tog našeg univerziteta neće biti ako se on bude pretopio po Vučićevom i Lajčakovom planu u kosovsku prosvetnu mrežu, jer studenti to neće prihvatiti”, navodi ovaj mitrovački profesor.

Još jednom podvlači da se izjava Donike Gervala odnosi na pregovore u Briselu, a ne sa kosovskim Srbima.

„Ko je ovlastio Vučića da pregovara u ime prosvetnih i zdravstvenih institucija? To valjda Vlada Republike Srbije treba da odluči, ne on koji po našem Ustavu nema nikakva ovlašenja”, zaključuje Mirović.

Integracija srpskog zdravstva i prosvete u kosovski sistem, jedno je od najosetljivijih pitanja za Srbe na Kosovu. Reč je o poslednjim srpskim institucijama, čije je rešenje trebalo da bude u okviru Zajednice srpskih opština, međutim to se do sada nije dogodilo.

Ovu temu letos je najpre aktuelizovala otpravnica poslova ambasade SAD u Prištini, Ana Pratipati, koja je navela da je integracija srpskog zdravstva i školstva u kosovski sistem – neophodna.

Usred predizborne kampanje za lokalne izbore, o integraciji je govorio i novi potpredsednik kosovske Skupštine Nenad Rašić, koji je u tom trenutku obavljao funkciju ministra za zajednice i povratak.

„Građani ne treba da se plaše, ni u jednoj instituciji zdravstva ili prosvete, jer ćemo s naše strane učiniti sve da proces tranzicije bude apsolutno bezbolan”, rekao je Rašić.

Dodao je da neće dozvoliti gašenje radnih mesta.

„Želimo da budemo spremni na sve, a oni koji su uključeni treba da znaju da će biti u sigurnim rukama, jer nećemo dozvoliti da se izgubi desetine ili stotine radnika iz tog sektora. Učinićemo sve da, još jednom ponavljam, taj transfer bude apsolutno bezbolan”, rekao je Nenad Rašić za Kim na početku kampanje za lokalne izbore.

Nedugo zatim, takođe u kampanji, temu integracije pokrenuo je i kosovski premijer u ostavci Aljbin Kurti.

„Potrebna je inkorporacija istih i ujedinjenje. Ja to ne želim da uradim protiv vas ili bez vas. Tokom našeg sledećeg mandata, zajedno sa svima vama uključujući i buduće gradonačelnike, radićemo na uklapanju zdravstva i obrazovanja u jedan i jedini sistem. Smatram da je moguće biti i legalan, punopravan, u sistem koji može funkcionisati mnogo bolje. A znamo koliko su nužne velike investicije. U sklopu takvoga procesa ćemo udružiti ideje, iskustva i snage sa našim međunarodnim partnerima: Evropskom unijom i njenim specijalnim izaslanikom za dijalog, zemljama Kvinte i KFOR-om“, poručio je tada Kurti.

O integraciji na sednici SB UN

Izbori su prošli, kriza oko formiranja nove kosovske vlade i skupštine i dalje traje, ali se o temi integracije zdravstva i prosvete i dalje govori. Ovoga puta na redovnoj sednici Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija o stanju na Kosovu.

Ministarka u ostavci Donika Gervala Švarc je otišla korak dalje, tvrdeći da je u toku „ozbiljan dijalog” sa Srbima na severu „o tome kako će zdravstvo, obrazovanje i infrastruktura morati da izgledaju na Kosovu”.

„Zdravstvene institucije se ne zatvaraju na severu, dame i gospodo, naprotiv. U toku je ozbiljan dijalog sa našim građanima u severnim opštinama, koji pripadaju srpskoj zajednici, o tome kako će zdravstvo, obrazovanje i infrastruktura morati da izgledaju na Kosovu. Sve je to o njima — o tome šta je njima potrebno, kako oni žele da žive svoj život kao građani Kosova“, kazala je Švarc.

Ona je dodala da „ne žele”, „niti su im potrebna geta za njhove srpske građane”.

„Potrebna nam je integracija, zaštita i podrška za njih. Kao odgovorna vlada, preduzimamo ozbiljne korake da to obezbedimo. Zato gradimo mostove, škole i bolnice, a ne zidove među našim zajednicama“, navela je.

Gervala, međutim, nije precizirala sa kim se to sa severa Kosova vodio dijalog o ovako osetljivoj temi.

Pitanja bez odgovora  

U pokušaju da to sazna, Alternativna se obratila kosovskom Ministarstvu za zajednice i povratak, sa pitanjem da li na bilo koji način posreduju u razgovorima o integraciji zdravstvenog i obrazovnog sistema Srbije u kosovski sistem, ali do objave teksta nismo dobili odgovor.

Pisali smo i Ministarstvo zdravlja Srbije, Ministarstvo prosvete Srbije i Kancelariju za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, ali do objave teksta takođe nismo dobili odgovor.

Predsednika Srpske liste i v. d. direktora Kliničko bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici dr Zlatana Eleka pitali smo – ‘da li ste Vi kao predsednik Srpske liste i v. d. direktor Kliničko bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici razgovarali sa predstavnicima kosovskih institucija na tu temu?; ukoliko jeste, šta su zaključci tog razgovora? U slučaju integracije šta će se dogoditi sa pacijentima, zaposlenima, studentima i đacima?‘.

Elek je na to odgovorio linkom ka izjavi Igora Simića, člana Srpske liste – koji je izjavio da nema nikakvog dijaloga o integraciji zdravstva, prosvete i infrastrukture.

„Jasno i glasno, nema nikakvog dijaloga o integraciji zdravstva, prosvete i infrastrukture – o čemu je trabunjala Gervala u UN. To što ona i njen šef Kurti ćaskaju sa Nenadom Rašićem srpski narod apsolutno ne zanima, jer je mišljenje o Rašiću srpski narod jasno pokazao na izborima 9. februara, ali i 12. oktobra“, saopštio je Igor Simić na Instagramu.

(alternativna.com)